Dobro jutro,
Ko se ovih dana oseća kao guska u magli, neka ne brine. I politička situacija u našem delu sveta i ratna situacija u drugim delovima sveta i ovo zagađenje perspektivu čine, hm, maglovitom.
Ako ovaj brifing može makar da vas podseti šta se sve (danas) oko nas događa, ispunio je svoju svrhu. Ako usvojite i preporuke za čitanje, onda vam možda i popravi dan.
Svakako se lakše čita (i živi) uz muziku.
„MIDTERM“
Građani SAD danas biraju ceo donji dom i deo članova gornjeg doma Kongresa, a ključno pitanje je da li će vladajuća Demokratska stranka uspeti da zadrži većinu, što bi šefu države Džozefu Bajdenu omogućilo nesmetano sprovođenje agende.
Takozvani izbori na polovini mandata američkog predsednika (Midterm Elections) biće održani u atmosferi oštre polarizacije Bajdenovih demokrata i opozicione Republikanske stranke, koja prema anketama ima solidne šanse da preuzme kontrolu nad najmanje jednim od dva doma Kongresa SAD.
Amerikanci danas biraju svih 435 poslanika donjeg, Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, i 35 od 100 članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat. Biraju se i guverneri 36 od 50 saveznih država, i veliki broj zvaničnika saveznih država i nižih nivoa vlasti.
Demokrate imaju tesnu većinu u Predstavničkom domu Kongresa, dok u Senatu obe stranke imaju po 50 članova. Demokrate imaju kontrolu nad Senatom jer u slučaju nerešenog ishoda glasanja presuđuje glas predsedavajućeg gornjem domu, što je po funkciji potpredsednica SAD Kamala Haris.
Ankete pokazuju da republikanci imaju solidne šanse da osvoje većinu u Predstavničkom domu, a da će borba za Senat biti krajnje neizvesna. Da bi Republikanci stekli većinu u donjem domu, potrebno je da “preotmu” svega pet mandata od demokrata.
Ako republikanci osvoje većinu u jednom ili u oba doma Kongresa, Bajdenu će biti znatno teže da sprovodi svoje politike nego do sada, pošto ne bi mogao da računa na podršku zakonodavnog tela kad je reč o političkim prioritetima demokrata, poput prava na abortus, klimatskih promena i pooštravanja propisa o nošenju oružja.
Ako republikanci uz Predstavnički dom osvoje i Senat, oni bi mogli da blokiraju ili da odlažu potvrđivanje Bajdenovih kandidata za sudije i pripadnike izvršne vlasti.
Time bi dodatno bio povećan pritisak na Bajdena, čiji je rejting veoma nizak. Prema anketi Rojtersa i Ipsosa, sprovedenoj krajem avgusta, svega 38 odsto Amerikanaca podržava Bajdena, dok 69 odsto veruje da zemlja ide u pogrešnom smeru.
Šanse republikanaca su dobre jer su kampanju usmerili na ekonomska pitanja. Za republikance je glavno pitanje u kampanji bila visoka inflacija u zemlji, a za demokrate pravo na abortus, koje je dospelo u centar pažnje jer je Ustavni sud SAD krajem juna ukinuo univerzalnu zaštitu prava na prekid trudnoće. Jedna od glavnih poruka demokrata je da će da zaštite pravo na abortus.
Dok republikanci kritikuju Bajdena za visoku inflaciju i porast stope kriminala, demokrate upozoravaju birače da su njihovi protivnici, među kojima su mnogi lojalni bivšem predsedniku Donaldu Trampu, pretnja po demokratski poredak u zemlji.
Kao i Bajden i bivši demokratski predsednik Barak Obama, u kampanji je veoma aktivan bio i Tramp, koji ne odustaje od nepotkrepljene tvrdnje da su predsednički izbori 2020. godine bili pokradeni. On je nedavno nagovestio da će se možda ponovo kandidovati za šefa države 2024. godine.
ŠTA SE JUČE DEŠAVALO NA KiM
Poslanici Srpske liste predali su juče administraciji Skupštine takozvanog Kosova ostavke na poslaničke mandate, potvrdio je šef kabineta predsednika parlamenta Iljir Kerćeli.
“Objavljujemo da je 10 poslanika Skupštine Kosova iz parlamentarnog političkog subjekta Srpska lista podnelo neopozive ostavke”, navodi se u saopštenju.
Politički predstavnici Srba sa Kosova prethodno su odlučili da napuste institucije samoproglašenog Kosova posle suspenzije direktora policije za region sever Nenada Đurića jer je odbio da sprovede odluku Vlade takozvanog Kosova o izricanju opomena vlasnicima vozila koji nisu zamenili srpske tablice kosovskim.
Institucije su napustili gradonačelnici i odbornici četiri opštine sa severa Kosova, pripadnici policije i sudije i tužioci sa severa Kosova.
Neposredno pošto je Kancelarija za medije Skupštine samoproglašenog Kosova zvanično saopštila da su poslanici Srpske liste vratili mandate, na zvaničnom sajtu parlamenta obrisana su imena deset od ukupno 11 poslanika te liste.
Konjufca: “Ako je Vučić imao nameru da Kosovo pošalje na izbore, to neće moći”
Komentarišući napuštanje parlamneta takozvanog Kosova od strane deset poslanika Srpske liste, predsednik Skupštine takozvanog Kosova Glauk Konjufca izjavio je da “Kosovo nije u ustavnoj krizi”.
On je, posle sednice Predsedništva parlamenta izjavio da je sledeći korak zamena poslanika onima koji su sledeći na listi kandidata Srpske liste za poslanike na izborima 2021.
Rekao je na konferenciji za novinare da je specifičan slučaj da poslanička grupa izađe (iz parlamenta) i naglasio da su čak i za taj slučaj, zakonske procedure jasne.
“Skupština nije u opasnosti, niti mogu da je osporavaju”, rekao je Konjufca.
On je izjavio da ukoliko je “predsednik Srbije Aleksandar Vučić ostavkama poslanika Srpske liste hteo da Kosovo pošalje na izbore – to neće moći”.
On je u izjavi posle sednice Predsedništva Skupštine rekao da veruje da ima podršku čitavog političkog spektra u zemlji.
“Ne želim da pomislim da Aleksandar Vučić može da pošalje Kosovo na izbore kad god hoće. Da se razumemo, ako je to bila namera Srbije i Vučića da izazovu izbore na Kosovu, ili bilo kakvu destabilizaciju, ili izbore kao posledicu destabilizacije i osporavanja bezbednosne situacije na Kosovu, to ne samo što nije moguće, nego je i nedopustivo, i verujem da je ceo politički spektar ujedinjen s tim u vezi na Kosovu”, rekao je Konjufca.
Kako je naveo, ostavke funkcionera srpske zajednice iz institucija samoproglašenog Kosova su “orkestracija čiji je dirigent Aleksandar Vučić”.
Kurti: “Suština poslednjih događaja na Kosovu je suprotstavljanje francusko-nemačkom predlogu”
Premijer samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti izjavio je danas da povod za poslednje događaje na severu Kosova nisu ni preregistracija vozila sa srpskih na kosovske tablice, niti suspenzija direktora policije na severu Kosova već suprotstavljanje nemačko-francuskom predlogu za sporazum.
“Istovremeno dok odbacuje taj predlog, predsednik Srbije Aleksandar Vučić konsultuje se o potezima koje preduzima i dogovara sa ambasadorom Rusije”, rekao je Kurti na konferenciji za novinare.
Kurti je rekao da su, uprkos nedavnim dešavanjima na severu, državne institucije nastavile da rade normalno.
Prema njegovim rečima, institucije nastavljaju sa zamenom nelegalnih tablica u RKS, dok je do sada izrečeno više od 800 opomena vozačima sa srpskim registarskim tablicama gradova sa Kosova.
Dačić: “Nema vrdanja, KFOR da garantuje mir i bezbednost, odluka Srba je istorijska”
Jutros je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da je izlazak Srba iz kosovskih institucija neka vrsta narodnog otpora prema izbegavanju da se formira Zajednica srpskih opština na i nastojanjima da se nametne nezavisno Kosovo i na njegovom severu.
“Srbija će biti odlučna u zaštiti našeg naroda ako dođe do bezbednosnog ugrožavanja. Ko može to da uradi, zna se – to je (Aljbin) Kurti”, rekao je Dačić za Radio televiziju Srbije (RTS).
On je podsetio da je na Kosovu KFOR, i rekao da “više nama vrdanja, znači ili će da se ponašaju u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da garantuju mir i bezbednost, ili će jasno da pokažu da ih to više ne interesuje jer su otvoreno na strani Prištine”.
Kako je Dačić rekao, odluka Srba je “istorijska” i “maske su pale da se vidi da li postoji Briselski sporazum čije je sprovođenje obaveza i Brisela”.
On je rekao da “niko u Srbiji ne veruje” da iz međunarodne zajednice na mogu da utiču na Kurtija.
“Ako tako velike sila kao što su Amerika, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Evropska unija u celini, ne mogu da izađu na kraj sa Kurtijem, onda to pokazuje ili njihovu nemoć ili njihovu prećutnu saglanost sa oni to u stvari rade zajedno sa njim”, rekao je Dačić.
Stano: “Zaustaviti zaoštravanje na Kosovu, Priština u obavezi da formira ZSO”
Ključni prioritet za Evropsku uniju je da se smanji zaoštravanje na Kosovu, a vlasti u Prištini imaju “jasnu pravnu obavezu” da odmah preduzmu korake za uspostavljanje Zajednice srpskih opština, izjavio je danas portparol Evropske komisije Peter Stano.
Na brifingu za novinare u Briselu, Stano je rekao da je “stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom obavezujuća pravna dužnost za Kosovo” i da njeno dalje nesprovođenje “podriva ne samo načela vladavine prava na Kosovu, već i nanosi štetu ugledu, kredibilitetu i poverenju u Kosovo”.
“Otud sad obe strane, Srbija i Kosovo, moraju sprovesti svoja obećanja i obaveze koji proizlaze iz Briselskog sporazuma i sporazuma postignutih u okviru dijaloga uz posredstvo EU”, rekao je portparol šefa evropske diplomatije Žozepa Borela.
Stano je ukazao na to da je “ključni prioritet da se smanji zaoštravanje na terenu”, i da je poslednjih dana bilo “veoma opasnog zaoštravanja i razvoja koji su doveli u opasnost godine teškog delovanja i postignuća”.
Naveo je da to ima posledice ne samo po Srbiju i takozvano Kosovo, već i za ceo region, upozorivši da se, poput rata u Ukrajini, raspirivanje nekog žarišta neminovno može proširiti na ceo region.
Stano je rekao da EU “apeluje na obe strane da preuzmu odgovornost i da nađu evropsko rešenje”, i ukazao da je Borelj u subotu predočio očekivanja država članica Unije kad je reč i o Srbiji i o takozvanom Kosovu.
Krasnići: “Posle ostavki, slede izbori za gradonačelnike četiri opštine na severu”
Predstavnik nevladine organizacije “Demokratija plus” Aljber Krasnići rekao je danas da ostavke gradonačelnika Severne Mitrovice, Zubinog Potoka, Leposavića i Zvečana ne mogu biti povučene i da su novi izbori za te funkcije izlaz iz te situacije.
On je za agenciju telegrafi.com rekao da se odluke četiri gradonačelnika ne mogu poništiti, jer je, kako je rekao ” mandat već predat građanima”.
Rekao je da postoji i odluka Ustavnog suda iz 2010. u slučaju gradonačelnika Orahovca, koji je podneo ostavku, ali je tražio da bude vraćen na posao.
Ustavni sud je zaključio da su “ustavne posledice ostavki gradonačelnika opština raspisivanje izbora od strane predsednika Republike”, rekao je Krasnići.
Podsetio je da se izbori moraju održati najranije za 30, a najkasnije za 45 dana od dana podnošenja ostavke.
Naglasio je da se izbori mogu raspisati samo za gradonačelnike, ali ne i za odbornike skupština opština, pošto se za odbornike može izvršiti zamena.
Prema njegovim rečima, zamena za odbornike se prvo može izvršiti u okviru iste liste onih koji su podneli ostavke.
Napomenuo je da, ako se to odbije, onda se to dalje prenosi na druge liste političkih subjekata, prema broju glasova.
Opštinama na severu Kosova to se već dogodilo 2018.
VAZDUH KOJI DIŠEM, NE TREBA MI – NE
Beograd je jutros 20. najzagadjeniji grad u svetu, a kvalitet vazduha ocenjen je kao nezdrav za osetljive grupe, objavljeno je na sajtu “IQair”.
Indeks zagadjenosti vazduha u 7.15 bio je 119, a tokom jutra varirao je izmedju 100 i 150.
Prema podacima gradskog sajta Beoeko, vazduh u glavnom gradu Srbije je prihvatljiv, sa blago povišenim prisustvom PM2.5 i PM10 čestica.
Najzagadjeniji grad u svetu ovog jutra je Delhi u Indiji, sa indeksom zagadjenosti 202, a prate ga Lahor i Karači u Pakistanu, Mumbai i Kolkata u Indiji i Astana u Kazahstanu sa indeksom izmedju 160 i 180.
OSTALE VESTI
Bajden: Došlo je vreme da se brani demokratija
Američki predsednik Džozef Bajden poručio je pred izbore na polovini mandata (Midterm Elections) da je “došlo vreme da se brani demokratija”.
“Znamo duboko u sebi da je naša demokratija u opasnosti”, rekao je Bajden obraćajući se biračima sa mitinga u univerzitetu u Merilendu.
“Moć Amerike je tamo gde je oduvek bila: u vašim rukama, rukama naroda”, poručio je predsednik SAD biračima.
Građani SAD danas biraju ceo donji dom i deo članova gornjeg doma Kongresa.
Ključno pitanje je da li će vladajuća Demokratska stranka uspeti da zadrži većinu, što bi šefu države Bajdenu omogućilo nesmetano sprovođenje agende.
Fiskalni savet: Glavni razlog rebalansa budžeta – gubici državnog energetskog sektora
Ogromni rashodi za pokrivanje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora najvažnija su budžetska promena koju donosi rebalans ovogodišnjeg budžeta Srbije, ocenio je danas Fiskalni savet.
“Predloženi rebalans predviđa povećanje budžetskog deficita sa tri na skoro četiri odsto BDP-a, a glavni razlog za to su ogromni gubici državnog energetskog sektora”, navodi se u analizi Fiskalnog savet.
Dodaje se da u odnosu na prvobitni budžet za 2022, predloženi rebalans, koji je na dnevnom redu današnje sednice Skupštine Srbije, donosi neuobičajeno velike promene i na strani javnih prihoda i na strani javnih rashoda.
Prihodi budžeta povećani su za 193 milijardi dinara (1,6 milijardi evra), a rashodi su povećani još više – za 272 milijardi dinara (2,3 milijardi evra). Zbog toga je umesto planiranog minusa u republičkom budžetu od 200,2 milijardi dinara (1,7 milijardi evra) deficit povećan na 279,1 milijardi dinara (2,4 milijardi evra).
“Tri su glavna razloga zbog kog se predloženi rebalans toliko razlikuje od inicijalnog budžeta. Prvi je snažno ubrzanje inflacije koje najvećim delom stoji iza povećanja javnih prihoda. Budžet je izrađen s pretpostavkom da će prosečna inflacija u 2022. biti 3,7 odsto, a umesto toga iznosiće skoro 12 odsto”, naveo je Fiskalni savet.
Drugi razlog je, kako je ukazano, unošenje u budžet velikog broja rashodnih politika koje nisu bile prvobitno planirane.
“Za većinu ovih izdataka to je zapravo sad samo formalnost pošto su već sprovedene ili se sprovode (isplata dva puta po 100 evra za mlade, povećanje pomoći za prvo, drugo i treće dete, turistički vaučeri i drugo)”, istakao je Savet.
Treća i pojedinačno najveća promena u rebalansu je finansiranje ogromnih gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora (Srbijagas i EPS).
U budžet je direktno uključeno oko 1,3 milijardi evra sredstava za ove namene, a stvarni troškovi države još su veći jer se realizuju i izdavanjem garancija na njihovo zaduživanje. Srbijagas se na proleće zadužio za 200 miliona evra uz garanciju države, a rebalansom je otvorena mogućnost da se do kraja godine omogući još 650 miliona evra sličnih garancija. Dosadašnja praksa bila je da ovakve kredite na kraju vraća država tako da se i to može s pravom dodati na budžetski trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora”, smatra Savet.
Ocenjeno je i da je loša karakteristika predloženog rebalansa njegova netransparentnost, naročito u delu koji se odnosi na izdatke za javna energetska preduzeća.
“Jedini rashod koji se može jasno prepoznati u budžetu je 10 milijardi dinara za nabavku rudarske mehanizacije za EPS. Preostalih oko 140 milijardi dinara (1,2 milijardi evra) direktnog budžetskog troška samo su proknjižene na poziciji Izdataka za nabavku finansijske imovine, bez objašnjenja. To znači da nije pokazano kom preduzeću ide koliko sredstva, kako su njihovi gubici tačno nastali, za koje namene će se budžetska sredstva iskoristiti i drugo”, naveo je Fiskalni savet.
Dodaje se da je “gotovo neverovatno da se pozicija Izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja javnih politika) poveća u odnosu na prvobitni budžet preko 11 puta (sa 13 na 153 milijardi dinara); da se nabavka finansijske imovine na računu finansiranja budžeta poveća 35 puta (sa 3,8 na 132 milijardi dinara); da se izmenom Člana 41 omogući da država izda 102 milijardi dinara garancija za zaduživanje (prethodno bilo 24 milijarde) – a da ništa od toga ne bude jasno obrazloženo poreskim obveznicima”.
Dobra strana rebalansa je, po oceni Saveta, to što se zadržavaju velika izdvajanja za javne investicije koja će na nivou čitave države iznositi oko 7,5 odsto BDP-a.
“U rebalansu zapravo nije lako prepoznati pravu vrednost javnih investicija, između ostalog i zato što se deo tih sredstava knjiži kroz transfere (npr. transfer ka RFZO za izgradnju kliničkih centara). Ipak, detaljnija analiza pokazuje da se rebalansom zadržava veoma visok iznos kapitalnih ulaganja države, kakav je približno bio planiran i prvobitnim budžetom. Na nivou čitave države (u šta je uključena i procena za lokalnu samoupravu) očekujemo da izdvajanja za javne investicije iznose visokih 7,5 odsto BDP-a (oko 4,5 milijarde evra)”, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
Od toga oko 0,5 odsto BDP-a je povećanje robnih rezervi (što knjigovodstveno ulazi u investicije), a oko jedan odsto BDP-a ide na opremanje vojske i policije.
Ono što predstavlja „prave“ javne investicije, koje su po definiciji ekonomski najkvalitetniji vid javne potrošnje, iznosi oko šest odsto BDP-a. To je, smatra Savet, vrlo dobar rezultat, naročito u uslovima usporavanja privredne aktivnosti.
Ubrzanje inflacije direktno je uticalo na povećanje PDV-a koji će po računici Saveta, biti naplaćen za oko 800 miliona evra više nego što je inicijalno bilo planirano. Slični razlozi su i za neočekivano visok rast prihoda od carina koji će premašiti plan za skoro 150 miliona evra – većim delom zbog rasta cena uvoznih proizvoda, a manjim zbog povećanja fizičkog obima uvoza.
“Međutim, ubrzanje inflacije nije jedini razlog za povećanje javnih prihoda. Prihodna stavka koja je znatno nadmašila očekivanja je porez na dobit, i to u iznosu od oko 450 miliona evra. Porez na dobit u 2022. naplaćuje se na ostvareni profit preduzeća iz 2021. godine. Visoka dobit privrede u 2021, a bila je takva i u 2020, nije u potpunosti usklađena s kretanjem privredne aktivnosti. Zato je moguće da je ona povezana s velikim i neselektivnim subvencijama iz budžeta po osnovu antikriznih mera (isplata minimalaca i drugo)”, ukazao je Fiskalni savet.
Navedeno je i da je do povećanja prihoda budžeta za oko 200 miliona evra došlo i usled rasta neporeskih prihoda. NBS je (neplanirano) uplatila dobit od oko 50 miliona evra, a ostatak je posledica rasta naplate naknada za korišćenje mineralnih sirovina, kao i drugih taksi i dažbina koji je verovatno delom povezan s ubrzanjem inflacije.
“Na rashodima je došlo do unošenja u budžet novih rashodnih mera ekonomske politike u ukupnom iznosu od oko 65 milijardi dinara (550 miliona evra). Česta i loša praksa vođenja ekonomske politike u Srbiji je da se brojne mere donose i sprovode “u hodu”, mimo regularne budžetske procedure”, istakao je Savet.
U rebalans su, kako je ukazano, unete tri neselektivne isplate za sve mlade od 16 do 29 godina
(dva puta po 100 evra plus 5.000 dinara krajem godine) – koje koštaju oko 250 miliona evra.
Fiskalni savet je nekoliko puta ovakva davanja ocenio kao ekonomski i socijalno pogrešna i pozvao je ponovo Vladu “da napokon odustane od ovih i sličnih rasipnih i netargetiranih politika”.
“Takođe, povećana su izdvajanja za turističke vaučere (oko 30 miliona evra), a bilo je i drugih sličnih mera (koje su se mogle predvideti inicijalnim budžetom). Jedina nova mera iz ovog korpusa, a za koju bi se moglo naći opravdanje u vanrednim okolnostima, odnosi se na povećana izdvajanja za poljoprivredu u iznosu od 130 miliona evra (za nabavku goriva, đubriva i drugo)”, ocenio je Savet.
U nove politike, kako je istaknuto, svakako spada i povećanje penzija za devet odsto od novembra (koje se isplaćuju preko PIO fonda). Ovo povećanje, međutim, neće uticati na povećanje planiranih državnih izdvajanja za penzije u 2022. jer je tokom godine došlo do pada broja penzionera za oko 1,5 odsto, ali će to u 2023. godini (uz redovnu indeksaciju od januara) povećati rashode za penzije.
Rashodi za robne rezerve povećani su rebalansom sa oko 40 miliona evra na preko 330 mln evra, što je po oceni Saveta jedna od velikih promena u budžetu koja zaslužuje mnogo bolje obrazloženje predlagača Zakona.
“Jasno je to da su cene robe koja se kupuje za rezerve tokom 2022. snažno porasle. Takođe, jasno je i to da su globalne neizvesnosti nametnule potrebu da država poveća svoje robne rezerve, naročito onih proizvoda kod kojih postoji uvozna zavisnost (npr. derivati nafte). Ipak, povećanje izdataka za robne rezerve za čak šest do sedam puta u odnosu na njihov uobičajen godišnji nivo koji iznosi oko 50 miliona evra godišnje (kao i u odnosu na prvobitni budžetski plan), nameće pitanja o mogućim problemima u funkcionisanju postojećeg sistema robnih rezervi”, ističe se u analizi Fiskalnog saveta.
Ocenjneo je da nema velikih izdataka za Srbijagas i EPS, budžet Srbije bi u 2022. godini, kako je imao deficit koji bi bio manji od dva odsto BDP-a.
Takav rezultat bi se, kako je navedeno, uz sve zamerke na pojedine ekonomske politike i na već uobičajen manjak transparentnosti, mogao u načelu oceniti povoljno, medjutim, ogromni gubici Srbijagasa i EPS-a doveli su do toga da se deficit države rebalansom poveća na skoro četiri odsto BDP-a, a na to bi trebalo dodati i troškove usled izdavanja državnih garancija.
Ove godine, kako je istaknuto, budžetski trošak usled gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora, uključujući garancije, iznosi oko 1,5 milijardi evra, a mogao bi biti i veći ako se do kraja godine odobri još neka državna garancija.
“Kad se na taj iznos dodaju i troškovi koje je država za iste namene imala krajem 2021, vidi se da su Srbijagas i EPS već koštali budžet oko dve milijarde evra, a izvesno je da će se ovi rashodi nastaviti i u 2023. godini”, naveo je Fiskalni savet.
Razloge za tolike gubitke samo jednim delom, kako je navedeno, treba tražiti u svetskoj energetskoj krizi. U Srbijagasu odgovornost je podeljena izmedju nekontrolisanih spoljnih okolnosti, domaćih politika Vlade i dugogodišnjeg lošeg upravljanja preduzećem.
Srbijagas, kako je navedeno, zbog niske cene gasa za potrošače stvara gubitak, a za to je “kriva vlada, a ne preduzeće”. Ovaj veliki trošak sad s, pojavljuje se u rebalansu, mada ništa od toga nije jasno objašnjeno ni kvantifikovano.
Glavni problem EPS-a je manjak proizvodnje do kog je došlo zbog lošeg upravljanja i nedovoljnih ulaganja u prethodnim godinama. EPS je u prethodnoj deceniji od izvoznika struje lošim upravljanjem pretvoren u neto uvoznika. To sad, kako je navedeno generiše ogromne gubitke, pošto je cena električne energije na medjunarodnom tržištu na istorijskim maksimumu.
“Samo u prvih devet meseci 2022. EPS je napravio gubitak od oko 80 milijardi dinara ili 680 miliona evra. Ovaj gubitak preduzeće nije u stanju da samostalno finansira zbog čega su znatno porasle docnje u plaćanju dobavljača. Jasno je da EPS bez finansijske injekcije iz budžeta ili garancije na zaduživanje više ne može da posluje”, naveo je Fiskalni savet.
Za Vladu, medjutim, kako je istaknuto, pored rešavanja urgentnih problema ostaje i pitanje kako je moguće da u Kolubari nije otvoren novi rudnik uglja iako je još pre pet godina bilo potpuno jasno da je to neophodno.
Mora se videti, kako je navedeno, i to zašto su gubici na mreži i kradja struje ogromni, zašto je EPS najveći zagadjivač u Srbiji, zašto je distributivna mreža u katastrofalnom stanju, zašto su troškovi radne snage veliki, zašto je prosečan broj ponudjača na tenderima EPS-a pao u prethodnim godinama na svega 1,7 i drugo.
“Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da na pojedinim stavkama budžeta postoji tendencija nešto šireg planiranja, što je u skladu s dobrom budžetskom praksom. Zbog toga je moguće da se umesto planiranog fiskalnog deficita od 3,9 odsto BDP-a, na kraju ostvari budžetski deficit koji bi bio nešto niži, moguće oko 3,5 odsto BDP-a”, naveo je Fiskalni savet.
Ova procena, medjutim, data je, kako je navedeno bez pravog poznavanja strukture i namene rashoda za gubitke javnih preduzeća iz energetskog sektora “jer to uopšte nije prikazano u rebalansu”.
Zbog toga Fiskalni savet zadržava odredjenu ogradu u vezi procene fiskalnih kretanja do kraja godine. Ubrzanje inflacije ugradiće se, kako je navedeno, uskoro u rast penzija, što predvidja i trenutno važeća “švajcarska” formula, a svakako će uticati i na snažnije povećanje zarada u javnom sektoru, uz rast drugih budžetskih rashoda iznad uobičajenog, ali sezbog inflacije taj efekat iscrpljuje.
“Nominalni BDP-a je usled ubrzanja inflacije, uz stabilan kurs dinara u odnosu na evro ostvario vrlo visok rast u 2022. godini iznosiće preko 60 milijardi evra, u odnosu na prvobitno prognoziranih 56,5 milijardi evra. Ovo, medjutim, nije pozitivan ekonomski rezultat, jer se s tim novim BDP-om od 60,3 milijardi evra sad može kupiti manje robe i usluga u odnosu na prvobitnu prognozu od 56,5 milijardi evra, ali uz inflaciju od svega 3,7 odsto” naveo je Fiskalni savet.
Dodaje se da veoma visok rast nominalnog BDP- a imao je pozitivne implikacije jer je doveo do toga da učešće javnog duga u BDP-u tokom 2022. blago opada, iako će se zaduženje zemlje snažno povećati, za oko tri milijarde evra.
Milo Đukanović podržao za danas zakazane proteste u Crnoj Gori
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović podržao je protest koji je za danas planiran ispred zgrade Skupštine, nakon što su to učinili njegova Demokratska partija socijalista i njeni koalicioni partneri zbog spornih izmena Zakona o predsedniku.
Formalno protest organizuje Forum slobodnih građana “Luča”, kako je saopšteno zbog “urušavanja Ustavom utvrđenih normi”, a zahtevaju održavanje vanrednih parlamentarnih izbora i povlačenje iz procedure predloga Zakona o predsedniku.
Đukanović je na Tviteru naveo da je cilj protestnog skupa “vraćanje kredibiliteta i legitimiteta institucijama i zaštita Crne Gore”.
“Nema opasnijeg podrivanja institucija nego kad se u parlamentu ne poštuje Ustav i ruši ustavni poredak”, napisao je Đukanović.
Poslanik DPS -a Andrija Nikolić je kazao juče da je DPS spremna za kompromis, a prioritet je povlačenje izmena Zakona o predsedniku.
“Ukoliko ovaj zakon uđe u pravni poredak, onda je besmisleno boraviti u institucijama Crne Gore”, kazao je Nikolić.
Predsednica Skupštine Danijela Đurović pozvala je juče predsednike parlamentarnih partija na sastanak o prevazilaženju političke i društvene krize nakon što je predsednik Milo Đukanović vratio na ponovno odlučivanje sporne izmene Zakona o predsedniku i uoči protesta građana koji je zakazan za danas.
Izmene spornog zakona predložio je Demokratski front (DF), a podržale su Demokrate i Građanski pokret URA premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića, nakon što je Đukanović odbio da podrži njihovog kandidata za mandatara, poslanika i dugogodišnjeg diplomatu Miodraga Lekića.
Prema Ustavu Crne Gore, isključiva nadležnost predlaganja mandatara za sastav nove vlade pripada predsedniku države. Ovim izmenama parlamentarna većina želi da taj proces prenese na skupštinu i da otvori put Lekiću da sastavi novu vladu, nakon što je Abazovićeva, u avgustu, izgubila podršku većine.
Ustavom nije predviđeno rešenje u kome se trenutno Crna Gora nalazi, kada je vladi, u ovom slučaju vladi Dritana Abazovića, izglasano nepoverenje u parlamentu, a predsednik države odbija da mandat poveri kandidatu parlamentarne većine.
Partije koje su podržale zakon ranije saopštile da je to rešenje predloženo i podržano kako bi se izašlo “iz trenutnog ćorsokaka” i otvorio put Lekiću da sastavi novu vladu.
EU, ambasade SAD-a i Velike Britanije, te zemlje Kvinte izrazile su zabrinutost zbog usvajanja izmena zakona i u odvojenim reagovanjima pozvale političke aktere na dijalog o izlasku iz “postojećeg ćorsokaka”.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zlatko Vujović ocenio je da se bez posredovanja međunarodne zajednice politička kriza u Crnoj Gori ne može rešiti.
Kada je reč o protestu u Podgorici, on je kazao da bi za politički život i funkcionisanje institucija najbolje bilo da se sve reši institucionalno, međutim, ističe i da to očigledno nije moguće.
“Oni koji sada predstavljaju parlamentarnu većinu namerno blokiraju izbor sudija Ustavnog suda, a sada već sa jasnom namerom da se spreči održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, ali da se na neki način u potpunosti delegitimiše kompletni institucionalni poredak. Mi se sad suočavamo sa velikim problemom”, rekao je Vujović.
Sa druge strane, dodao je on, zbog nepostojanja funkcionalnog Ustavnog suda, stranke parlamentarne većine sprečene su da u nekim opštinama preuzmu vlast, a onda pozivaju na vaninstitucionalno delovanje, pritiske, itd.
“Tada već ta pravila ne važe, a važe kada na sličan način, zloupotrebljavajući tu poziciju predsednik Vlade i dalje obavlja svoju funkciju iako je odavno izglasano njegovo nepoverenje”, istakao je Vujović za podgoričku TV E.
Mask: Tviter treba da postane izvor najtačnijih informacija
Novi izvršni direktor kompanije Tviter, Ilon Mask rekao je da je misija te platforme da postane najtačniji izvor informacija, što je izazvalo debatu o tome kako će to postići i ko određuje šta je tačno, piše danas Glas Amerike (VOA).
Niz drastičnih mera, uključujući otpuštanje polovine osoblja i naplatu korisnicima, koje je Mask preduzeo otkako je preuzeo Tviter za 44 milijarde dolara, nagovestio je kako će platformu preoblikovati najbogatiji čovek na svetu.
Neki oglašivači su se povukli otkako Tviter ima novog vlasnika, a Mask je okrivio grupe aktivista da vrše pritisak na oglašivače jer strahuju kako će se moderirati sadržaj.
“Tviter treba da postane daleko najtačniji izvor informacija o svetu. To je naša misija”, rekao je Mask u nedelju.
Njegov tvit je odmah izazvao desetine hiljada komentara.
“Ko određuje šta su tačne informacije?”, upitao je osnivač Tvitera i bivši izvršni direktor Džek Dorsi.
Mask je prošlog meseca najavio da će Tviter formirati savet za moderiranje sadržaja sa “različitim gledištima”.
Samoproglašeni apsolutista slobode govora rekao je da se neće desiti nikakve veće odluke o sadržaju ili o vraćanju naloga pre nego što se taj savet sazove, navodi VOA.
Mask je takođe rekao da će korisnici Tvitera koji se lažno predstavljaju kao neko drugi, a da nisu jasno rekli da je to parodija, biti trajno suspendovani bez upozorenja.
“Ovo će biti jasno identifikovano kao uslov za prijavljivanje na Tviter Blu”, rekao je Mask, dodajući da će svaka promena imena prouzrokovati privremeni gubitak verifikovane kvačice.
Tviter je ažurirao svoju aplikaciju kako bi počeo da naplaćuje osam dolara mesečno za tražene verifikacione oznake.
Prednosti usluge verifikacije uključivale bi upola manje reklama, mogućnost postavljanja dužih video zapisa na Tviter i prioritetno rangiranje za kvalitetan sadržaj, navodi Tviter.
Međutim, Njujork tajms je izvestio da Tviter odlaže uvođenje kvačica za verifikaciju do posle kongresnih izbora.
Konfuzija u Tviteru dešava se i oko otkaza. Mask je po preuzimanju otpustio stotine zaposlenih, od kojih se nekima sada traži da se vrate, piše Blumberg njuz.
Kako se navodi, neki su otpušteni greškom, drugi pre nego što se uvidelo da su neophodni za izgradnju novih funkcija Tvitera.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
Dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za utorak, 8. novembar najviše pišu o krizi na severu Kosova zbog registarskih tablica, o razgovorima za dodelu pete frekvencije za nacionalnu televiziju, završetku popisa stanovništva, i o drugim temama.
ALO – „Deca na Zlatiboru jela zelene viršle“, o slučaju trovanja dece na ekskurziji. „Kurti hoće prečicom u Evropsku uniju“, piše list.
BLIC – „Briselski sporazum zavisi od tri igrača“, o krizi na severu Kosova. List piše da domaći kriminalci imaju omiljenu destinaciju za skrivanje „Turska štek za kriminalce s Balkana“.
VEČERNJE NOVOSTI – O tome ko će štititi Srbe na severu Kosova, nakon njihovog povlačenja iz kosovske policije „Kfor i Euleks u obavezi da zaštite Srbe“. O podršci roditeljstvu putem veštačke oplodnje „I ‘singl’ žene do potomstva o trošku države“.
DANAS – „Pretnja ubistvom redakciji Danasa je teroristički čin“, o reakcijama na pretnje koje su upućene tom listu. O javnim razgovorima u Savetu Regulatornog tela za elektronske medije o dodeli pete nacionalne frekvencije „Nova S očekuje da dobije frekvenciju“.
INFORMER – „Zaoštrava se situacija na Kosovu“, piše list o dogadjajima posle odluke Srba da napuste kosovske institucije na severu. „Veštačka oplodnja potpuno besplatna“, o promenama u sistemu zdravstvenog osiguranja od 10. decembra.
KURIR – Bivši komandir Kosovske policije regiona sever Nenad Djurić kaže za list „Heroj je ceo srpski narod, Bog zna kroz šta ćemo još sve proći“. „Lalić otkrio šest ubistava koja nisu na optužnici“, o nastavku sudjenja grupi Veljka Belivuka.
NOVA – „Otrove iz vazduha udisaćemo godinama“, o zagadjenju u Beogradu. O krizi na severu Kosova „Zapad konačnim sporazumom briše sporove oko Kosova“.
POLITIKA – O očekivanjima ko će popuniti mesta srpskih policajaca koji su dali otkaze u kosovskoj policiji „Stižu li na sever KiM albanski policajci“. O popisu stanovništva koji je završen na terenu „Nepopisani gradjani mogu da se jave telefonom do 17. novembra“.
SRPSKI TELEGRAF – „Američki ambasador zavrnuo uši Evropi i Kurtiju“, o izjavama ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila povodom napuštanja kosovskih institucija.
PREPORUKA ZA ČITANJE 1:
PREPORUKA ZA ČITANJE 2:
Tagovi
