Dobro jutro,
Svima osim asmatičarima. Mi se gušimo u magli i smogu. Oni koji se ne guše, svakako bi danas posebno, mogli da se osećaju kao guske u magli. Posetom Ursule Fon der Lajen su svi zadovoljni, ali šta se iza nje krije saznaćete verovatno u ovakvom brifingu u utorak ujutru. Jer je Ursula postavila rokove.
Za Maska nema rokova – Tviter je sada njegov, bivše rukovodstvo je otpušteno, a on po kratkom postupku donosi odluke i pravi planove. Biće zabavan život tviteraša u narednim mesecima.
U Republici Srpskoj opoziciji ništa nije zabavno. Nadležni organi potvrdili su pobedu Dodika na izborima, a predstavnici opozicije kažu da ne odustaju od svojih ciljeva.
U maglovitim vremensko-društveno-političkim prilikama, pronađite svoj kurs uz novi broj Nedeljnika, sa pregršt zanimljivih tema i poklon magazinom „Istorija“.
EHO „MISIJE DOBRE VOLJE“ EVROPSKE KOMISIJE
Evropska komisija je juče izrazila nadu da će se “primereno rešenje” za spor oko preregistracije automobilskih tablica pre isteka roka u ponedeljak naći kroz pregovore Beograda i Prištine.
Kako je, na pitanje agencije Beta, izjavio portparol Evropske komisije Erik Mamer, Beograd i Priština, uz posredovanje izaslanika EU Miroslava Lajčaka, “treba da nađu primereno rešenje”.
Mamer je ukazao na to da je predsednica EK Ursula fon der Lajen juče u Prištini “pozvala obe strane da nastave da pregovaraju u okviru tekućeg dijaloga” i time odgovorio na pitanje Bete kako EK i Evropska unija gledaju na to da su vlasti Kosova odbile poziv EU i SAD da rok za preregistraciju produže za još deset meseci.
Beta je zatražila i odgovor zvaničnika EK na to da li bi ponuda srpskog predsednika Aleksandra Vučića da se prihvati kompromisno rešenje za oznake na tablicama i umesto obeležja “RKS”, što Beograd i kosovski Srbi vide kao pokušaj da se nametne znak nepriznate kosovske države, postavi statusno neutralno obeležje “KS”.
Portparolka u EK Nabila Masrali je na to uzvratila da “ima još tri dana” do isteka roka koji su postavile vlasti u Prištini, istakavši da je stav EU da se “treba nadati rešenju”.
Nabila Masrali je navela i da je “stav Unije jasan, nije se promenio, i čekaćemo s reagovanjem pre no što istekne rok”.
Ona je podsetila i na prethodne izjave portparola u EK Petera Stana koji je juče naglasio da je “od najvećeg značaja da se spreči sve što vodi daljem zaoštravanju …a nužno je da se u duhu kopromisa nađu rešenja za sva otvorena pitanja”.
TVITER POD MASKOM
Ilon Mask, novi vlasnik Tvitera, objavio je juče da namerava da uvede “savet za umerenost sadržaja” koji će biti sastavljen od osoba sa vrlo različitim stavovima.
“Ni jedna veća odluka o sadržaju ili reaktivaciji naloga neće biti doneta bez intervencije saveta”, napisao je na svom Tviter nalogu Mask, koji sebe predstavlja kao krajnjeg branitelja slobode izražavanja.
Najbogatiji čovek na svetu, osnivač kompanije Tesla, preuzeo je društvenu mrežu Tviter za 44 milijarde dolara, javili su danas mediji.
On je na svom nalogu na platformi napisao da je “ptica oslobođena”.
Kako je preneo AFP, ovom kupovinom se otvara novo neizvesno poglavlje za mrežu koja je u srcu političkog i medijskog života Sjedinjenih Američkih Država i brojnih drugih zemalja.
Mask je odmah otpustio šefa društvene mreže Paraga Agravala i još dvoje izvršnih direktora, finansijskog direktora Neda Sigala i odgovornu za pravna pitanja Vidžaju Gade, saznaju Si-En-Bi-Si (CNBC) i Vašington post iz neimenovanih izvora.
Četvrti direktor potvrdio je svoj odlazak preko Tvitera, prenosi AP.
ŠTA SE DEŠAVA U REPUBLICI SRPSKOJ
„Narod je izabrao“, poručio je Milorad Dodik, novi predsednik Republike Srpske, čije je rezultate samo nekoliko dana pre isteka zakonskog roka potvrdila i Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine. Dodik poziva na okupljanje za RS, bez obzira na stranačke i političke razlike.
„Vreme izbora i sage koja je očigledno nekima bila potrebna je, nadam se bar, sada prošla. Čekaju nas teška, izazovna vremena na globalnom i regionalnom nivou, što će se odraziti i na mogućnosti u RS“, rekao je kratko Dodik, nakon odluke CIK-a o potvrđivanju rezultata, ne osvrćući se na opoziciju, koja i dalje ne priznaje rezultate izbora.
Bez čestitke
„Ne prihvatam izborne rezultate“, poručuje kandidatkinja opozicije za predsednicu RS Jelena Trivić, odbivši da, i pored odluke CIK-a, čestita Dodiku.
„Neću čestitati Miloradu Dodiku, jer on nije pobedio na izborima, već je do pobede došao krađom, što su pokazali i njegovi postupci i napadi u danima iza nas“, rekla je Trivić, uverena da je CIK podlegao pritiscima koji su, kako je rekla, došle od strane režima, ali i sa drugih strana, koje će se brzo saznati.
„Svi akteri ovog procesa svesni su činjenice da su izbori pokradeni, ali svojim postupcima lagano peru ruke i legalizuju izbornu krađu i korupciju“, kategorična je opoziciona kandidatkinja koja je, prema konačnim rezultatima, 27.000 glasova iza Dodika.
Nakon dva protesta pre odluke o ponovnom brojanju za nivo predsednika RS, opozicija sada najavljuje nova okupljanja, kao i pravnu borbu.
Nebojša Vukanović, prvi čovek „Liste za pravdu i red“, stranke koja je na proteklim izborima zabeležila značajan rast na državnom i entitetskom nivou, kaže da je CIK svojom odlukom potvrdio krivično delo. Paradoks je, dodaje, da su utvrdili nedostatke, da je na stotinama biračkih mesta utvrđeno prekrajanje volje građana.
Nastavak protesta i svih oblika borbe
„Tako da je ovo jedan presedan, kapitulacija i predaja pravne države. Neverovatna kapitulacija pred mafijom“, kaže Vukanović za DW, govoreći i o daljim koracima opozicije.
„Ne verujem institucijama u ovoj zarobljenoj zemlji, posebno pravosuđu koje je u raljama mafije“, kaže Vukanović najavljujući sve oblike borbe. „Mi ćemo nastaviti s protestima i svim oblicima građanske neposlušnosti i otpora.“
Iako je CIK BiH potvrdio rezultate izbora, ni predsednik SDS Mirko Šarović, kandidat opozicije za srpskog člana Predsedništva BiH koji je izgubio od Željke Cvijanović (SNSD) za gotovo 100.000 glasova, kaže da se ne predaje.
„Ne mislim da je Dodik pobedio. To je preuranjeno. Kako god, ovo su preliminarni rezultati, ako možemo tako da ih nazovemo“, rekao je Šarović, najavivši žalbu CIK-u.
Oboreni spinovi
Za analitičare, odluka CIK-a o potvrđivanju rezultata izbora, u suprotnosti je sa izjavama koje su se mogle čuti na sednici. Tvrdnje pojedinih članova CIK-a da je bilo neregularnosti, da nema novca za ponavljanje izbora, potvrdilo je da krađa na izborima nije krivično delo, već sastavni deo nacionalnog identiteta, kaže analitičarka Tanja Topić.
„Vidimo da se i međunarodnoj zajednici žuri da se što pre priznaju rezultati izbora i formira vlast, makar i na temeljima korupcije“, kaže Topić, skrenuvši pažnju da je tom odlukom sada bar oborena teza o bilo kakvim obojenim revolucijama u RS.
„Ovom odlukom oboreni su svi spinovi poput udara na Republiku Srpsku, obojenih revolucija, stranih plaćenika, miljenika međunarodne zajednice. Pitanje je samo šta je dato u zalog. Znamo da je izgubljen i onaj mali privid demokratije kojem su se naivni nadali, da barem i kao takav postoji“, zaključuje Topić.
Stigla čestitka iz Beograda
Čestitka Miloradu Dodiku, stigla je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čije su odlaganje poslednjih gotovo mesec dana pratile spekulacije da Vučić podržava opoziciju u RS. Predsednik Srbije poručio je Dodiku da RS uvek može da računa na prijateljstvo Srbije, kao i negovanje političkih, ekonomskih, kulturnih i duhovnih veza.
„Uveren sam da ćete istrajno i snažne volje raditi na tome da Republici Srpskoj donesete napredak, a svim njenim građanima blagostanje. Takođe sam uveren, da ćete sa svojim političkim iskustvom odgovorno nositi sa različitim izazovima današnjice, čuvajući ujedno mir i stabilnost u Bosni i Hercegovini“, saopšteno je iz Vučićevog kabineta.
OSTALE VESTI
Rat u Ukrajini, 248. dan
Nastavljaju se borbe na istočnom i južnom ukrajinskom frontu. Ruske snage napreduju kod Bahmuta.
Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u Кijevu i Кijevskoj oblasti. Vlasti susednih Černigovske, Poltavske, Čerkaske i Кirovogradske oblasti u severnoj i centralnoj Ukrajini takođe su prijavile vazdušnu opasnost.
Proruski zvaničnici su saopštili da je završena evakuacija iz Hersona, na jugu Ukrajine, u iščekivanju kontraofanzive ukrajinske vojske.
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu izjavio je nakon sastanka sa predsednikom Vladimirom Putinom da su aktivnosti vezane za delimičnu mobilizaciju u Rusiji završene. Poručio je i da će svi koji učestvuju u borbenim operacijama u Ukrajini dobiti status veterana.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je sumnju u saopštenje Rusije da je njena delimična mobilizacija završena i saopštio da loši rezultati ruskih snaga na frontu znače da će Moskvi biti potrebno više ljudi.
Nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer se, nakon posete Кijevu, obratio naciji. Кaže da se Nemačka i Rusija nalaze na suprotnim stranama i da su stari snovi o zajedničkom evropskom domu srušeni.
U Češkoj ponovo masovni protesti zbog odluka Evropske unije i NATO-a. Više desetina hiljada građana, radikalnih nacionalista, predstavnika udruženja desnice i levice traže od predsednika Češke Miloša Zemana da smeni vladu, obustavi pomoć Ukrajini i obnovi pregovore s Moskvom o isporukama gasa.
Norveška i Кanada usvojile novi paket sankcija Rusiji.
Knežević: “Kentera planirao hapšenje lidera DF-a, sveštenika SPC, premijera Dritana Abazovića…”
Predsednik Odbora za bezbednost i odbranu Skupštine Crne Gore Milan Knežević iz Demokratskog fronta (DF) optužio je danas bivšeg šefa Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) Sava Kenteru da je planirao hapšenje lidera DF-a, njega i Andrije Mandića, sveštenika Srpske pravoslavne crkve (SPC) i premijera Dritana Abazovića.
Knežević je na sednici Odbora najavio i krivične prijave protiv Kentere i bivših ministara odbrane Raška Konjevića i vanjskih poslova Ranka Krivokapića zbog, kako je rekao, njihovih lažnih tvrdnji da su Mandić i on agenti ruske i srpske obaveštajne službe.
Knežević je optužio Kenteru da je agent američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), a Mandić poručio da je “važno da raščistimo sa stranom agenturom u Crnoj Gori”.
Premijer Abazović je utvrdio da su Demokratska partija socijalista i smenjeni ministar Konjević, uz pomoć ANB-a, pokušali da ga u javnosti diskredituju i kriminalizuju zbog njegovih akcija na otkrivanju šverca cigareta.
On je dodao da mu je strani diplomata rekao da je “ovo što se sprema isti scenario koji se desio sa Đinđićem”, odnosno da bi ukoliko bi mu se nešto desilo razlog bio njegova povezanost sa kriminalom, a ne borba protiv kriminala.
Kenteru je Abazović smenio sa te funkcije 7. oktobra, nakon što je po nalogu ANB-a proterano šest ruskih diplomata, a za 28 stranih državljana uvedena zabrana ulaska u Crnu Goru. Skupština Crne Gore je 22. oktobra, na zahev Abazovića, razrešila i ministre odbrane Raška Konjevića i spoljnih poslova Ranka Krivokapića. Prethodno je Vladi izglasano nepoverenje u parlamentu 19. avgusta.
Kentera je danas na sednici Odbora za bezbednost, koja je trajala nekoliko sati, odbacio optužbe.
“Neko vas laže gospodine Kneževiću. Do skoro ste govorili da sam ja jedini direktor ANB-a koji vas nije optužio za špijunažu. Neko vam je napunio glavu sa tim. Dok vas gledam u oči, kažem vam da to nije istina”, naveo je Kentera.
Kentera je odbacio tvrdnje da je agent stranih službi, poručujući da je kao direktor ANB-a progonio samo one koji rade protiv interesa Crne Gore.
Milan Knežević je potvrdio da su se na spisku 28 stranih državljana, osumnjičenih da su “nosioci malignog uticaja za interese stranih službi”, našli i bivši ambasador Srbije u Crnoj Gori Vladimir Božović, bivši rukometaši Vladimir Mandić i Dane Šijan, kao i biznismen Bratislav Stojiljković, koji je vlasnik televizije u Crnoj Gori.
Vladimir Božović je pre dve godine proglašen nepoželjnim od strane Ministarstva vanjskih poslova zbog neprimerenog mešanja u unutrašnje stvari Crne Gore.
Na tvrdnje Kneževića da je ovim licima zabranjen ulazak jer su Srbi, Kentera je odgovorio da im zabrana nije uvedena zbog nacionalne pripadnosti.
“Lica kojima je izrečena ta mera su sa razlogom stavljena na tu listu i nema veze da li su Srbi, Crnogorci ili neki drugi, već ima veze da li su na bilo koji način povezani sa aktivnostima urušavanja ustavnog poretka ove države i širenja ruskog malignog uticaja”, rekao je Kentera.
“Napadač na kuću Nensi Pelosi tražio nju, pa naleteo na njenog supruga i prebio ga”
Čovek po imenu Dejvid Depap (David Depape) koji je danas provalio u kuću predsednice Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi i pretukao čekićem njenog supruga zapravo je tražio nju i uzvikivao je “Gde je Nensi, gde je Nensi”, rekla su agenciji Asošeiejted pres dva izvora bliska istrazi koja su želela da ostanu anonimna.
Dešavanja u kući Pelosijevih jezivi su odjek pokliča koji su odjekivali prilikom napada pobunjene mase na Kapitol u Vašingtonu 6. januara 2021. godine. Tada su demonstranti, u nastojanju da spreče izbor Džozefa Bajdena (Josep Biden) za predsednika SAD lutali po zgradi Kongresa, tragajući upravo za Nensi Pelosi, koja je, kao i Bajden, članica Demokratske stranke SAD.
Provalnik, koji je upao u kuću Pelosijevih u San Francisku, izudarao je čekićem Pola Pelosija (82) na kojeg je naleteo dok je tragao za njegovom suprugom i uzvikivao njeno ime.
Prema rečima dva AP-ova izvora, od udaraca po glavi i telu, Pol Pelosi je zadobio masnice, ozbiljne otekline i druge povrede. Napadač je uhvaćen, identifikovan kao Dejvid Depap, i u pritvoru je.
Prema rečima portparola Nensi Pelosi, Drua Hamiltona (Drew Hamilton), očekuje se da će se njen suprug u potpunosti oporaviti.
“Predsednica Predstavničkog doma i njena porodica zahvalni su onima koji su prvi došli u pomoć, kao i lekarima, i žele privatnost u svome domu”, dodao je Hamil.
Iako okolnosti napada nisu jasne, on pokreće pitanja o bezbednosti članova Kongresa i njihovih porodica.
Pretnje kongresmenima su nikad učestalije u poslednje dve godine, otkako je masa pobunjenih ljudi upala na Kapitol 6. januara 2021. godine.
Do napada je došlo samo 11 dana pred tzv “midterms” izbore za Kongres na kojima su kriminal i javna bezbednost među ključnim temama za glasače.
U 2021. godini, policija Kapitola je ispitala oko 9.600 pretnji članovima Kongresa, a bilo je i fizičkih nasrtaja na njih.
Predsednik SAD Džozef Bajden i kongresmeni iz obe stranke u Kongresu – Republikanske i Demokratske – sa šokom su reagovali na današnji napad i porodici Pelosi poželeli sve najbolje.
Osude napada stigle su i od lidera Republikanaca u Senatu Miča Mekonela (Mitch McConell) i od lidera demokratske većine u Senatu Čaka Šumera.
ŠTA ĆETE PRONAĆI U NOVOM NEDELJNIKU
RAT – Strategijski pogledi dveju glavnih svetskih sila dozvoljavaju da se uđe u nuklearni konflikt, sredstva postoje, povoda oko rata u Ukrajini i šire biće koliko treba. Ako se desi da se posegne za krajnjim sredstvom sile, to neće biti neko veliko iznenađenje. Pitanje su samo posledice, a o tome se premalo zna. Velika analiza Aleksandra Radića u novom Nedeljniku.
LALIĆ – “Čemu će da služi ova vlada? Za šta je, tačno, napravljena? Koja je to jedna stvar, ili dve, po kojoj ćemo da je zapamtimo?”, pita glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog Nedeljnika.
VLADA – U oči upada da niko od dosadašnjih potpredsednika vlade nije zadržao to mesto. U prethodnoj vladi ih je bilo petoro – Branko Ružić i Maja Gojković su zadržali resore, ali ne i potpredsedničku fotelju, dok Nebojša Stefanović i Zorana Mihajlović više nisu u vladi, baš kao i Branislav Nedimović, doskorašnji potpredsednik i ministar poljoprivrede, koji je koliko do juče bio udarna pesnica naprednjaka i u prvom krugu kandidata za najvažnija mesta – uz Anu Brnabić i Sinišu Malog. Politička analiza nove vlade u novom Nedeljniku.
EKONOMIJA – Dosadašnji ministar finansija i dalje će biti zadužen da iz državne kase preraspodeljuje novac penzionerima, mladima, sportistima, radnicima, medicinskim sestrama, vaspitačicama, preduzetnicima… i održava dobro raspoloženje naroda prema vlasti. Nova ministarka energetike nije ekspert za tu oblast ali ima sedmogodišnje iskustvo iz EIB-a u finansijskom menadžmentu velikih infrastrukturnih projekata, a Srbiju čekaju masivna ulaganja u energetiku. Ekonomski ugao nove vlade daje Miše Brkić.
SMAJLOVIĆ – Došlo je vreme da penzionišemo frazu “civilizovani svet”. Civilizovani svet je to već uradio, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom Nedeljniku.
CRNA GORA – Nada da će nepodnošljivo snalaženje partija pobjednica na avgustovskim izborima 2020, kao i kopiranje loših DPS praksi, oživjeti detronizovanu Đukanovićevu partiju koja je i ove izbore pokušala da predstavi kao odbranu od stranih imperijalnih apetita, ruskih i srpskih, očigledno nije imala utemeljenje. Lokalne izbore u Crnoj Gori za novi Nedeljnik analizirao je Petar Komnenić.
SUNAK – Riši Sunak, u najboljem scenariju, ući će u istoriju samo kao prvi premijer u Dauning stritu broj deset koji je bio indijskog porekla. Velika spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom Nedeljniku.
SMS – Ovo je priča o igraču koji igra fudbal kako Oušn pljačka kazino – prvo napiše scenario, pa ga u hodu kvari tako da bude bolji, predviđa poteze i sve drži u svojim rukama. Sergej Milinković Savić je kroz toplog zeca javnosti prošao trnovit put do njenog heroja, a sada ima priliku da u fudbalskoj istoriji dobije prekomandu sa Laciovog “serđentea” na srpskog generala i pre i posle bitke. U susret Mundijalu, treći as naše reprezentacije.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama za subotu, 29. septembar 2022. godine pišu o odluci Vlade Kosova o sprskim tablicama, novoj finansijskoj pomoći EU za Srbiju i bebama koje su primile fiziološki rastvor umesto BSŽ vakcine.
ALO – O reakcijama Srba na Kosovu na odluku o preregistraciji vozila „Džaba pretnje, neću Kurtijeve tablice, pre ću uništiti automobil“.
BLIC – „Srbiji 160 miliona evra pomoći za energente“, o poseti predsednice Evropske komisije (EK) Ursule fon der Lajen. „Srbi za dan izgubili pet miliona evra na akcijama Fejsbuka“, navodi list.
VEČERNJE NOVOSTI – „Kvinta i Priština na istom zadatku“, o odluci za preregistraciju srpskih vozila. „Karadžića izolovali, odbija da uzme hranu“, o izdržavanju kazne bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića u Velikoj Britaniji.
DANAS – „Javnosti nije rečeno sve o propustu“, piše list, nakon što je objavljeno da je 600 beba primilo fiziološki rastvor umesto BSŽ vakcine. O poseti predsednice EK i novoj pomoći Srbiji, list piše „Zahvalnost Vučiću što će se Srbija uskladiti sa spoljnom politikom EU“.
INFORMER – O početku zimskog računanja vremena u noći izmedju subote i nedelje „Zimsko računanje“.
KURIR – Intervju sa novoimenovanom ministarkom zdravlja Danicom Grujičić „Nisam za to da doktori iz državnih ustanova rade privatno“.
NOVA – Nekadašnji savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina, Andrej Ilarionov u intervjuu za list kaže „Putinova autokratija je pretnja i za Srbiju“. „Nije kriva samo jedna osoba, odgovoran je ceo sistem“, piše list o BSŽ vakcinama.
POLITIKA – „Kurtijeva paravojska puca u Rezoluciju 1244“, o odluci o tablicama. „Tviter je spreman za Trampov povratak“, piše list nakon što je biznismen Ilon Mask kupio tu društvenu mrežu.
SRPSKI TELEGRAF – Intervju sa ambasadorom Srbije u SAD Markom Djurićem „Bajden da bude domaćin Otvorenog Balkana“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
Tagovi
