Dobro jutro,
Nezadovoljni ishodom sastanka sa premijerkom Srbije Anom Brnabić, poljoprivrednici iz Novog Sada nastavili su sa svojim protestom. Oni su odblokirali Varadinski most, ali je centar grada i dalje blokiran. Istakli su da im na sastanku nije ponuđeno „skoro ništa“.
Usled povećanja broja zaraženih, Krizni štab je počeo sa razmatranjem mera koje bi mogle da stupe na snagu od jeseni. U fokusu je ponovno vraćanje obaveznog nošenja maski u zatvorenom, kao i što bolja organizacija nove školske godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će ime novog mandatara biti uskoro poznato, kao i da mu neće biti potrebno mnogo vremena da izađe sa predlogom novog sastava, te stoga očekuje da će nova vlada biti formirana pre kraja avgusta.
NASTAVAK PROTESTA POLJOPRIVREDNIKA
Poljoprivrednici koji treći dan protestuju ispred zgrade Pokrajinske vlade su ponovo odblokirali večeras iza 23 sata Varadinski most u Novom Sadu, ali i dalje blokiraju Bulevar Mihajla Pupina u centru grada.
Zemljoradnici su danas imali razgovore predsednicom tehničke Vlade Srbije Anom Brnabić u Beogradu, ali su otišli nezadovoljni ponudom koju su dobili.
Naveli su da su im iz vlade ponudili 535 evra po toni kukuruza, dok su oni tražili 700 evra.
Tražili su i da plaćaju gorivo bez akciza, ali im je rečeno da je to nemoguće i da će im vraćati 22 dinara po litru.
Predstavnici vlade su kazali da će biti ukinuta zabrana izvoza svih primarnih poljoprivrednih proizvoda, što je bio jedan od zahteva poljoprivrednika.
„Dobili smo od vlade isto ono što su ponudili prvi dan, dakle skoro pa ništa“, ocenio je poljoprivrednik Djordje Grujić.
Vojvođanski poljoprivrednici blokirali su most preko Tise u Titelu.
Most su blokirali ratari koji su nezadovoljni ishodom današnjih pregovora njihovih predstavnika sa predsednicom tehničke vlade Srbije Anom Brnabić.
Na licu mesta je i policija koja nije intervenisala.
Traktori koji su blokirali prilazni put mostu nalaze se tačno ispod predizbornog bilborda Srpske napredne stranke na kojem piše „Mir. Stabilnost. Vučić“.
RAZMATRANJE NOVIH MERA
Zbog porasta broja zaraženih koronavirusom, Krizni štab razmatra nove mere koje bi mogle da stupe na snagu od jeseni.
Pet meseci posle popuštanja epidemioloških mera ponovo se razmišlja o pooštravanju. Iz Kriznog štaba poručuju da se razmatra uvođenje obaveznog nošenja maski u zatvorenom i razmišlja o organizaciji nastave od 1. septembra.
„Odluku o tome kako će đaci ove godine krenuti u školu zbog epidemije kovid-19 Kizni štab doneće za sedam dana. Septembar je nezgodan jer se učenici vraćaju u kolektive, pa je povećan i rizik od rasta broja zaraženih“, rekao je epidemiolog Branislav Tiodorović, prenosi N1.
Iz udruženja Ujedinjeni protiv kovida se slažu sa ovakvom odlukom i kažu da bi bilo neophodno da deca nose maske M95, koje bi, po mišljenju doktorke Slavice Plavšić, trebalo da budu obezbeđene iz budžeta.
„Ono što je takođe značajno, što je trebalo do sada uraditi, ali nikada nije, to je testiranje dece dva puta nedeljno, naravno o državnom trošku. Na taj način bi se sprečilo ili znatno smanjilo da se zaražavaju zdrava deca od strane asimptomatskih prenosilaca i onih sa minimalnim tegobama koji su ipak tog dana došli u školu“, rekla je doktorka Plavšić.
Broj zaraženih je sigurno neuporedivo veći od 7.000 registrovanih po danu, zbog toga što se veliki broj zaraženih ne testira, smatra doktorka Plavšić. Nošenje maski zato je sada, smatraju stručnjaci, najznačajnija mera i da je neophodno, osim u zdravstvenim ustanovama, nositi ih i u javnom prevozu i na mestima gde se okuplja velik broj ljudi.
„Preko glave, jedva sam čekao da skinem. Ja ne znam šta je ovo, još radim tu u trgovini u radnji, biće opasno“.
„Vidim ne nose, bože me sačuvaj“.
„Nosim i gde god vidim da je potreba, čas posla ovako izvadim i stavim“.
„Jedino maska M95, jedino ona štiti, a ko ima para da nosi tu masku“.
„Pa nosiću ako treba, a ako ne… Nikom ništa.“
„Ako uvedu nove mere i ako se ja budem osećala da moram da je nosim, ili se nešto zdravstveno dobro ne osećam, mislim da ću je onda nositi“, nišljenja su građana.
Epidemiolog Tiodorović očekuje da će se uskoro pojaviti i nova vakcina prilagođenija omikron soju. Do tada, preporuka stručnjaka je da se treba vakcinisati dostupnim vakcinama, što posebno važi za starije od 60 godina.
NOVA VLADA
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da će se ubrzo posle povratka iz Brisela, gde bi trebalo da se sretne sa premijerom takozvanog Kosova Aljbinom Kurtijem, “što me sad apsolutno zaokuplja”, znati ime novog mandatara.
“I ta ličnost neće biti dugo u smislu mandatara već će brzo izaći sa predlogom vlade. Ne mislim da će to da traje duže od sedam kada dobije mandat. Tako da pre (kraja) avgusta očekujem da bude u Skupštini”, rekao je Vučić, posle sastanka sa mladim sportistima učesnicima kampa “Srbija te zove”.
On je podsetio da je krajni rok 2. novembar za formiranje vlade, “ali gledaćemo da celu proceduru završimo u avgustu, tačno koji dan nije važno već da vlada bude dobra”.
Kako je naveo, danas je predviđen sastanak sa predsednikom Socijalističke partije Srbije Ivicom Dačićem, “potencijalim partnerom” za vladu.
Predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić izjavio je danas da se s predsednikom Srbije i Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandrom Vučićem dogovorio o nastavku političke saradnje.
“Imajući u vidu da delimo iste političke ciljeve predsednik Aleksandar Vučić i ja smo mišljenja da treba da nastavimo našu političku saradnju u najboljem interesu Srbije i u ovim teškim i turbulentnim vremenima koja su pred nama. Nastavićemo naše razgovore već početkom sledeće nedelje, a nakon toga ćemo naše predloge o nastavku saradnje uputiti na odlučivanje stranačkim organima”, rekao je Dačić za Novosti, posle razgovora s Vučićem.
Tema razgovora je bilo formiranje nove Vlade, a Dačić je napomenuo da je s predsednikom naprednjaka govorio u ime cele svoje izborne liste.
Dačić je rekao i da danas nije bilo reči o personalnim rešenjima.
“Na sastanku je izražena zajednička saglasnost oko nastavka naše političke saradnje. Predsednik Vučić i ja smo ocenili da su postignuti istorijski rezultati u poslednjih deset godina, koliko traje i naša koalicija. Te istorijske promene vidljive su u svim oblastima: od finansijske konsolidacije, rasta proizvodnje i stranih investicija, stope zaposlenosti, izgradnje infrastrukturnih objekata širom zemlje… Jednom rečju stvoreni svi preduslovi za ekonomski prosperitet i bolji standard građana”, rekao je predsednik SPS-a.
I DRUGE VESTI
Saracin: „Nemačka i SAD imaju zajednički interes u regionu Zapadnog Balkana“
(Beta) – Nemački emisar za Balkan Manuel Saracin je, posle sastanka sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, izjavio kako Nemačka i SAD imaju zajednički interes na Zapadnom Balkanu i da Berlin i Vašington mogu da obezbede članstvo u EU za balkanske zemlje.
„Divno je posetiti specijalnog izaslanika Eskobara u Vašingtonu. Nemačka i SAD dele zajednički interes za Zapadni Balkan. Zajedno sa našim evropskim partnerima možemo obezbediti put regiona ka EU. Vidimo se uskoro“, napisao je Saracin na tviteru.
Eskobar je, pre nekoliko dana, izjavio da je stav SAD da treba sprovesti sve dogovore postignute u okviru dijaloga Kosovo-Srbija, ali i da stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova, i da se stvara „državu u državi“.
Bivši ruski predsednik Medvedev posetio istok Ukrajine
Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev posetio je danas zajedno sa nekoliko ruskih visokih zvaničnika proruski separatistički region na istoku Ukrajine, pozivajući na dalje bliske veze sa Moskvom.
To je jedna od najvećih ruskih delegacija koja je posetila istočnu Ukrajinu od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.
Medvedev je rekao da je imao „razgovore o prioritetnim merama koje treba preduzeti da bi se obezbedila bezbednost republika Donbasa, po instrukcijama ruskog predsednika Vladimira Putina“, navodi se u saopštenju objavljenom na Telegramu.
„Posebna pažnja je posvećena uskladjivanju zakonodavstva“ separatističkih regiona sa zakonodavstvom Rusije, kao i popravci infrastrukture i pripremi za početak školske godine, dodaje se u saopštenju.
Pored Medvedeva, u delegaciji su bili zamenik šefa ruske predsedničke administracije Sergej Kirijenko, ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokolcev i šef bezbednosnih službi (FSB) Aleksandar Bortnikov.
Medvedev, koji je bio predsednik od 2008. do 2012. godine, a zatim premijer od 2012. do 2020. godine, trenutno je zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti.
On se sastao sa separatističkim liderom Luganjska Leonidom Pasečnikom i liderom susednog regiona Donjecka Denisom Pušilinom.
Putovanje Medvedeva dolazi u vreme kada se sumnja da Moskva priprema pripajanje velikih delova Ukrajine.
Talačka kriza u banci u Bejrutu okončana hapšenjem naoružanog Libanca
Talačka kriza u banci u Bejrutu okončana je večeras predajom naoružanog Libanca koji je tražio da podigne deo svoje uštedjevine kako bi mogao da plati bolničke račune svog oca.
On je pristao da se preda u zamenu za 35.000 dolara.
U ovom incidentu niko nije ranjen.
Libanske vlasti su rekle da je 42-godišnji Basam al-Šeik Husein, dostavljač hrane, ušao u banku naoružan i sa kanistrom benzina, preteći da će se samozapaliti ako mu ne dozvole da uzme svoj novac.
On je ispalio tri pucnja upozorenja i zatvorio se sa deset talaca.
Posle sedam sati pregovora prihvatio je ponudu banke da dobije deo uštedjevine, javili su lokalni mediji.
Porodična advokatica Dina Abu Zur (Abou Zour) je naknadno potvrdila da je dogovoreno da dobije 35.000 dolara, a prvobitno je rekla da nije zapravo dobio nikakav novac.
Husein je oslobodio svoje taoce i policija ga je odvela. Novac je predat njegovom bratu.
Advokat Federalne banke Roj Madkur (Roy Madkour) je odbio da razgovora o uslovima pregovora, rekavši da je slučaj sad u rukama pravosudja.
Huseinova supruga Mariam Hehadi (Chehadi) koja je stajala napolju rekla je posle hapšenja muža da je uradio ono što je morao.
Talačka drama u kvartu Hamra glavnog grada Libana je najnovija bolna epizoda ekonomske krize u toj zemlji , koja traje već treću godinu.
Libanske banke nemaju novca u gotovini i uvele su krajem 2019. stroga ograničenja na podizanje strane valute, zbog čega su mnogi Libanci ostali bez uštedjevine.
Ta zemlja je sada suočena s najgorom ekonomskom krizom u svojoj savremenoj istoriji i tri četvrtine od oko šest miliona stanovnika živi u siromaštvu, a vrednost libanske funte je pala za više od 90 odsto u odnosu na dolar.
Husein ima 210.000 dolara u banci, a novac mu je potreban izmedju ostalog za lečenje oca, rekao je Hasan Moghnieh iz Asocijacije ulagača.
Huseinov brat Atef koji je takodje došao pred banku rekao je AP-u da bi se njegov brat predao kada bi mu banka dala novac kako bi mogao da plati porodične troškove.
U Portugalu 10.000 hektara šume izgorelo na zaštićenom području
Šumski požar koji je i danas mobilisao oko 1.500 vatrogasaca, uništio je oko 10.000 hektara vegetacije u planinskom regionu prirodnog parka Sera da Estrela, u centralnom delu Portugala.
Prema privremenoj proceni Evropskog informacionog sistema o šumskim požarima, izgorela je desetina od 100.000 hektara tog parka koji se od 2020. godine nalazi na spisku baštine Organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO).
„Požar je i dalje aktivan uprkos povoljnom razvoju situacije“, navela je civilna zaštita.
Vatra bukti od subote i od tada su izgoreli predeli borovih šuma.
Od početka godine oko 74.000 hektara šuma je izgorelo u Portugalu.
VESTI IZ SPORTA
Remi Partizana i AEK-a za kraj nastupa crno-belih u LE
Fudbaleri Partizana i AEK-a iz Larnake odigrali su večeras na stadionu u Humskoj nerešeno 2:2, u revanš meču trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evropa, pa će beogradski tim takmičenje nastaviti u Ligi konferencija.
Partizan će u plej-ofu za plasman u Ligu konferencija igrati protiv malteškog Hamruna, dok će AEK u plej-ofu za Ligu Evropa igrati protiv ukrajinskog Dnjepra.
Golove za Partizan postigao je Rikardo Gomeš u 24. i 54. minutu, dok su strelci za kiparski tim bili Adam Đurčo u 51. i Imad Faraž u 57. minutu.
Navijači su tokom meča nezadovoljni rezultatima u novoj sezoni skandirali „uprava napolje“ i „Stolica (Ilija) odlazi“.
Mečevi plej-ofa kvalifikacija za Ligu konferencija na programu su 18. i 25. avgusta.
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
BLIC – O sukobu Ukrajine i Rusije pod naslovom „Ukrajina krenula u kontaofanzifu“.
VEČERNJE NOVOSTI – „Banke smanjuju cene usluga za 30 odsto“, o odluci NBS da banke u Srbiji u narednih godinu dana ne podižu naknade i provizije.
DANAS – List donosi analizu u tekstu „Uređivačka politika RTS i dalje će zavisiti od volje režima“.
NOVA – Intervju sa potpredsednicom SSP Marinikom Tepić „Zbog napada Narodne stranke straćen ozbiljan opozicioni potencijal u Skupštini“. O cenama pribora za učenike „Za opremu đaka ode jedna plata“.
POLITIKA – Intervju sa predsednikom Srpske liste Goranom Rakićem „Ne bežimo od mogućnosti da ZSO sami formiramo“. List piše da Evropi preti najveća suša u poslednjih 500 godina „Bitka za svaku kap vode“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1914. – Počela je Cerska bitka, završena 20. avgusta pobedom srpske vojske nad austrougarskom. To je bila prva srpska i prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu.
1982. – Preminuo je američki filmski i pozorišni glumac Henri Fonda. Igrao je u više od 80 filmova, a Oskar je dobio za ulogu u svom poslednjem filmu „Na zlatnom jezeru“.
1848. – Preminuo je engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson. Razvio je i unapredio konstrukciju parne lokomotive, a njegova lokomotiva „Rokit“ vukla je 1825. prvi putnički voz u svetu na pruzi Stokton-Darlington. U Njukastlu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva.
VREMENSKA PROGNOZA
U većem delu Srbije danas će biti promenljivo oblačno vreme, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Jutro na severu Srbije biće pretežno sunčano. Kiša i lokalni pljuskovi sa grmljavinom povremeno se očekuju u centralnim i južnim delovima zemlje.
Vetar će biti uglavnom slab, promenljiv. Najniža temperatura biće od 12 do 17, a najviša od 27 do 30.
U Beogradu će danas biti promenljivo oblačno i uglavnom suvo vreme. Kiša i lokalni pljuskovi sa grmljavinom očekuju se u toku noći. Vetar uglavnom slab, promenljiv. Najniža temperatura oko 17, a najviša oko 29.
Tagovi
