Dobro jutro,
Penzionisana profesorka Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Srbijanka Turajlić preminula je iznenada u 76. godini. Bila je članica Političkog saveta Pokreta slobodnih građana, a od 2001. do 2004. pomoćnik ministra za visoko obrazovanje.
Liderka ekstremne desnice Đorđa Meloni pobedila je na izborima u Italiji, prema izlaznim anketama, i na putu je da postane prva žena premijer u toj zemlji. Ako rezultati budu potvrđeni, Meloni planira da formira najdesnije orijentisanu vladu Italije od Drugog svetskog rata.
Predsednik Crne Gore i lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović smatra da je vreme za nove izbore i da Crna Gora „dobije politički odgovornu, kompetentnu vladu“. On je dvogodišnji period nakon parlamentarnih izbora nazvao „tegobnim eksperimentom“.
ODLAZAK SRBIJANKE TURAJLIĆ
Profesorka Univerziteta u Beogradu u penziji Srbijanka Turajlić preminula je iznenada u 76. godini.
Turajlić je bila penzionisani vanredni profesor sa Katedre za Signale i sisteme Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Bila je i pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete i sporta od 2001. do 2004.
Pokret slobodnih građana, objavio je na Tviteru da je Turajlić, koja je bila članica Političkog saveta tog pokreta, preminula.
„Sa neizmernom tugom se opraštamo od naše Srbijanke Turajlić. Njene ideje, politika i želja da Srbija postane moderno društvo zauvek će ostati kamen temeljac naše organizacije“, napisali su.
Krajem devedesetih bila je aktivan član Narodnog pokreta Otpor. Dobitnica je nagrade Osvajanje slobode za 2009. godinu, koju dodeljuje Fond Maja Maršićević Tasić za doprinos pobedi demokratije u Srbiji.
POBEDA DESNICE U ITALIJI
Liderka ekstremne desnice Đorđa Meloni pobedila je na izborima u Italiji, prema izlaznim anketama, i na putu je da postane prva žena premijer u toj zemlji, javlja BBC.
Ako budu potvrđeni rezultati, Meloni planira da formira najdesničarsku vladu Italije od Drugog svetskog rata.
Predviđa se da će ona osvojiti između 22 i 26 odsto glasova, kaže izlazna anketa Rai, ispred svog najbližeg rivala Enrika Lete sa levog centra.
Nekoliko izlaznih anketa je objavljeno i dalo je njenoj desničarskoj alijansi vodeću prednost, sa 41-45 posto glasova.
Levi centar bi bio dosta iza, sa 25,5 do 29,5 procenata.
Izlaznost je bila dramatično niska, od 64,7 odsto do zatvaranja birališta, saopštilo je italijansko ministarstvo unutrašnjih poslova. Izlaznost je posebno bila loša u južnim regionima, uključujući Siciliju.
Meloni će verovatno postati prva premijerka Italije na čelu najdesnije orijentisane vlade od Drugog svetskog rata.
Međutim, Meloni i njeni saveznici suočavaju se s povećim spiskom izazova, uključujući skok cena energenata, rat u Ukrajini i ponovno usporavanje treće najveće privrede evrozone.
„Moramo da zapamtimo da nismo na krajnjoj, već na početnoj tački. Od sutra moramo dokazati svoju vrednost“, rekla je Meloni (45) dobro raspoloženim pristalicama svoje nacionalističke stranke „Braća Italije“ u ponedeljak ujutro, prenosi N1.
Meloni umanjuje važnost postfašističkih korena stranke i predstavlja je kao mejnstrim političku grupaciju poput britanskih konzervativaca.
Obećala je da će nastaviti da podržava politiku Zapada prema Ukrajini i da neće eksperimentisati s fragilnim talijanskim finansijama.
Evropske prestolnice i financijska tržišta pomno će pratiti njene rane poteze s obzirom na evroskeptičnu prošlost i ambivalentan stav njenih koalicionih partnera prema Rusiji.
U svom pobedničkom govoru Meloni je imala pomirljiv ton.
„Ako smo pozvani da upravljamo ovom zemljom, činićemo to za sve Italijane s ciljem ujedinjenja ljudi i fokusiranja na ono što nas ujedinjuje, a ne na ono što nas razdvaja“, poručila je.
„Vreme je za odgovornost“, dodala je.
ĐUKANOVIĆ O NOVIM IZBORIMA U CRNOJ GORI
Predsednik Crne Gore i lider Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović smatra da je vreme za nove izbore i da Crna Gora “dobije politički odgovornu, kompetentnu vladu”.
Đukanović je u Pljevljima, govoreći na svečanosti Saveta mladih DPS-a u tom gradu, rekao da će ta vlada nastaviti da Crnu Goru vodi putem izgradnje građanske države, unapređenja međunacionalnih i međuverskih odnosa i putem dostizanja evropskih sistema vrednosti.
“Dakle, vreme je da se u Crnoj Gori na vlasti opet nađe Demokratska partija socijalista sa svojim tradicionalnim koalicionim partnerima”, rekao je Đukanović, prenose Vijesti.
On je dvogodišnji period nakon parlamentarnih izbora nazvao “tegobnim eksperimentom” i ocenio da su to bile godine ozbiljnih gubitaka u ekonomskom i demokratskom razvoju Crne Gore.
Đukanović je pregovore parlamentarne većine sa parlamentarnih izbora održanih u avgustu 2020. godine nazvao “tragikomičnim pokušajem da se pobegne od izbora”.
“Od izbora beže samo oni koji su ubeđeni da će na njima izgubiti”, rekao je Đukanović.
Parlamentarna većina Crne Gore dostavila je predsednici Skupštine Danijeli Đurović 41 potpis podrške predlogu za pokretanje pred Skupštinom postupka za utvrđivanje da li je predsednik Crne Gore povredio Ustav, odnosno postupka za razrešenje Đukanovića, pošto je odbio predlog stare parlamentarne većine da mandatar za sastav nove vlade bude Miodrag Lekić.
Odbivši predlog da Lekić bude mandatar, Đukanović je takođe 20. septembra uputio predsednici Skupštine Danijeli Đurović predlog za skraćenje mandata 27. saziva Skupštine Crne Gore.
I DRUGE VESTI
Brnabić: „U Srbiju stiglo više od 12.000 Rusa, 6.500 dobilo radne dozvole“
(Beta) – Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, u Srbiju stiglo nešto više od 12.000 Rusa, od kojih je 6.500 dobilo radnu dozvolu i prijavilo se da radi ovde.
Brnabić je za televiziju Pink izjavila da je 3.500 državljana Rusije dobilo boravak u Srbiji „po osnovu spajanja s porodicom, a njih 1.800 je u procesu dobijanja radne dozvole“.
Ona je navela da po pitanju dolazaka ruskih državljana koji napuštaju tu zemlju od invazije na Ukrajinu, Srbija „ostaje otvorena zemlja“.
U Parizu i Londonu napeti skupovi u blizini iranskih ambasada
Francuska policija upotrebila je suzavac da spreči nekoliko stotina ljudi da dođu do iranske ambasade u Parizu, gde su organizovali šetnju u znak protesta zbog gušenja demonstracija u Iranu.
Taj drugi uzastopni skup u dva dana u Parizu, gde su okupljeni osudili smrt Iranke u pritvoru, organizovan je istovremeno sa skupom u Londonu u blizini iranske ambasade.
Britanska policija saopštila je da je uhapsila pet osoba koji su pokušali da pređu policijsku blokadu i gađali policajce raznim predmetima.
U Parizu je šetnja krenula sa Trokadeora. Demonstranti su uzvikivali parole podrške Irankama ali su osudili francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) koji se nedavno u Njujorku na marginama zasedanja Generalne skupštine UN sastao sa iranskim kolegom Ebrahimom Raisijem.
Protesti u Iranu su pokrenuti 16. septembra, na dan smrti u bolnici Mahse Amini (22), uhapšene 13. septembra u Teheranu zbog „nošenja neprikladne odeće“ i nepoštovanja strogog pravila oblačenja žena u Iranu.
Prema poslednjem bilans od početka protesta, ubijena je 41 osoba dok je nekoliko stotina ljudi uhapšeno.
U Holandiji četiri osobe uhapšene zbog pretnje belgijskom ministru pravde
U Holandiji su uhapšene četiri osobe osumnjičene da imaju veze sa pretnjama upućenim belgijskom ministru pravde Vinsentu Van Kikenbornu (Vincent Van Quickenborne), saopštili su izvori bliski belgijskim pravosudnim organima.
Belgijsko tužilaštvo saopštilo je u subotu da je ministar stavljen pod pojačan policijski nadzor i da su tri osumnjičene osobe uhapšene u Holandiji.
Holandsko tužilaštvo je navelo da je reč o trojici muškaraca starosti 20, 29 i 48 godina, holandske nacionalnosti.
Zatražen je njihov transfer u Belgiju.
Četvrta osoba uhapšena u Holandiji je takođe muškarac, dodali su izvori bliski belgijskim pravosudnim organima, ne navodeći druge detalje.
Ti izvori su Frans presu rekli da je pronađeno automatsko oružje u vozilu uočenom u blizini kuće ministra u predgrađu Brisela.
Flamanska radio-televizija VRT pomenula je pokušaj otmice ministra i da pretnje potiču iz sveta šverca droge i organizovanog kriminala, ali tu informaciju nisu potvrdili pravosudni izvori.
Drugi flamanski mediji preneli su da su u vozilu pored kuće ministra, pronađeni kalašnjikovi i boce napunjene benzinom.
Ministar je na društvenim mrežama naveo da je rešen da nastavi borbu protiv organizovanog kriminala. „Nikada se nećemo povinovati nasilju“, dodao je Van Kikenborn.
Tužilaštvo je navelo da je protekle nedelje obavešteno o mogućoj pretnji ministru pravde i slučaj predao istražnom sudiji koji je potom rekao da takvu pretnju treba ozbiljno shvatiti. Ministar je odmah stavljen pod pojačan policijski nadzor.
Drugi detalji o pretnjama i istrazi nisu saopšteni.
Hakerski napad na bolnicu u blizini Pariza, obelodanjeni zdravstveni podaci
Hakeri koji su u avgustu tražili otkupninu od nekoliko miliona dolara od bolnice na periferiji Pariza, što je ta zdravstvena ustanova odbila, su sproveli pretnje i obelodanili ukradene zdravstvene podatke.
„Najoštrije osuđujem objavljivanje hakovanih podataka iz bolničkog centra Korbej-Eson“ na južnoj periferiji Pariza, napisao je francuski ministar zdravlja Fransoa Bron (Francois Braun) na Tviteru.
„Nećemo popustiti pred takvim kriminalcima. Sve državne službe su mobilisane“, dodao je francuski ministar.
Bolnica obezbeđuje zdravstvenu negu za gotovo 700.000 stanovnika, a otkrivanje zdravstvenih informacija predstavlja rizik od ucene ili iznude.
Uprava bolnice saopštila je da su podaci preneti na darknet-u koji nije vidljiv na običnim pretraživačima, a podaci se odnose na pacijente, osoblje i partnere.
Otkriveni su podaci koji uključuju i broj socijalnog osiguranja kao i izveštaje o lekarskim pregledima i ovlašćenja za psihijatrijsko lečenje.
Stručnjaci interneta smatraju da je sada rizik da hakeri pokrenu nove ciljane napade, koristeći lične podatke koji su im na raspolaganju za ucenu i iznudu novca.
Hakeri su sproveli napad 21. avgusta i postavili ultimatum za otkupninu od nekoliko miliona dolara do 23. septembra.
Francuski zakon inače zabranjuje javnim ustanovama da plaćaju otkupnine.
VESTI IZ SPORTA
Ženska košarkaška reprezentacija Srbije pobedila je danas u Sidneju selekciju Malija sa 81:68 (25:25, 18:14, 19:11, 19:18), u meču četvrtog kola Grupe B na Svetskom prvenstvu.
Najbolji učinak u selekciji Srbije imala je Saša Čađo sa 20 poena, Tina Krajišnik je postigla 17 poena, uz 12 skokova, Jovana Nogić je upisala 13, a poen manje je dodala Ivon Anderson, uz devet asistencija.
U afričkoj selekciji bolja od ostalih je bila Sika Kone sa 13 poena, uz 11 skokova, dok su po 12 poena postigle Maimuna Hajdara i Kanku Kulibali.
Srbija sada ima učinak od dve pobede i dva poraza, dok je Mali posle četiri kola bez pobede i bez šanse za plasman u četvrtfinale.
Danas se u Grupi B sastaju još Francuska i Japan (8.00) i Kanada i Australija (12.30).
Srbija meč poslednjeg petog kola igra sutra protiv Francuske (9.30).
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
VEČERNJE NOVOSTI – Povodom ulaska Kosovskih snaga bezbednosti u Zubin Potoklist piše: „Kurti sad i vojskom upada na sever KiM“. Intervju sa liderom crnogorskog Demokratskog fronta Andrijom Mandićem: „Milo je Ustav bacio pod noge, biće zato smenjen“.
DANAS – Ocene lekara o zadržavanju pacijenata u bolnicama: „Svaki dan neko sa ‘nekovid’ odeljenja završi u Batajnici“. O podizanju kamatne stope: „Krediti u Srbiji biće sve skuplji“.
BLIC – List piše da se nastavlja „haos“ sa mobilizacijom u Rusiji: „Putin žrtvuje sirotinju iz bespuća Rusije“.
INFORMER – List o obraćanju javnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića: „Udar na Srbiju – Najjači pritisci od 1999! Vučić će se u naredna 72 sata obratiti naciji i objaviti sve odluke“. Prognoza Republičkog hidrometeorološkog zavoda: „Ova zima će biti hladnija nego prošla – Čeka nas 20 ledenih i 60 ‘mraznih’ dana“.
KURIR – List ocenjuje da „Srbiji opet prete blokadom na putu ka EU“.
NOVA – O najavi ministra finansija Siniše Malog o povećanju penzija, list piše: „Inflacija će i dalje pustošiti plitke džepove penzionera“. List piše o planovima prelaska na obnovljive izvore energije: „Svaka treća kuća u Srbiji dobijaće energiju od sunca“.
POLITIKA – Izjava ministra spoljnjih poslova Nikole Selakovića povodom referenduma koji Rusija organizuje u delovima Ukrajine: „Srbija neće prihvatiti rezultate referenduma“.
SRPSKI TELEGRAF – Ministar finansija Siniša Mali o budžetu: „Bogatstvo Srbije prvi put preko 60 milijardi evra“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1826. – Rođen je Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, autor čuvenih putopisa i jedan od najčitanijih srpskih pisaca druge polovine 19. veka („Pisma iz Italije“, „Pisma iz Nemačke“, „Pisma iz Švajcarske“, „O Crnogorcima“).
1186. – Dubrovnik je sklopio mir sa srpskim velikim županom Stefanom Nemanjom, koji je u dva navrata pokušao da zauzme taj grad (1184. i 1185.). Sporazum o miru bio je osnov za kasnije ugovore Srbije i Dubrovnika.
1960. – Održan je prvi TV duel predsedničkih kandidata. U okviru kampanje za predsednika SAD, na nacionalnoj televiziji suočili su se tadašnji potpredsednik Ričard Nikson i senator Džon Kenedi.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas biti pretežno oblačno mestimično s kišom i lokalnim pljuskovima, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Tokom jutra toplije. Posle podne i uveče više padavina praćenih grmljavinom.
Vetar slab i umeren, na jugu Banata i u brdsko-planinskim predelima povremeno jak, južni i jugoistočni, na severozapadu Srbije kratkotrajno i severozapadni. Jutarnja temperatura od devet do 16, najviša dnevna od 19 do 22.
Tagovi
