Dobro jutro,
Ovo je poslednji brifing za 2022. godinu na sajtu Nedeljnika. Nažalost, nije prošao nijedan ove godine bez makar jedne tužne vesti. Ne jer je ova godina bila strašna, nego jer je to život – pokušaj balansa između nekih lepih (retkih) i nekih ružnih vesti. A da je bila strašna, bila je.
Ratna, puna političkih tenzija i nažalost puna oproštaja. Nekako se čini da u poslednjim danima stare i prvim danima nove godine, češće umiru poznati ljudi, a taj čist subjektivni osećaj samo je potvrdila Peleova smrt.
I to da će i sledeća godina biti puna političkih tenzija i ratna, potvrdili su drugi događaji kojima se završava 2022. I da će biti kao život…
PELEOV ODLAZAK
Jedan od najboljih fudbalera svih vremena, čuveni Edson Arantes do Nascimento Pele, preminuo je u 83. godini života.
Legendarni brazilski fudbaler preminuo je nakon dugogodišnje borbe sa rakom debelog creva.
Iako je operacijom uklonio kancer, metastaze su se kasnije pojavile na drugim organima. U poslednjih mesec dana zdravstveno stanje mu se pogoršalo, a u bolnicu je primljen 29. novembra.
Za nacionalni tim debitovao je sa 16 godina, da bi dve godine kasnije 1958. u Švedskoj doneo Brazilu prvi pehar šampiona sveta. Na šampionatu u Čileu 1962. godine „Selesao“ je odbranio titulu, a svoj treći naslov prvaka osvojio je 1970. godine u Meksiku.
U decembru 2000. sa Dijegom Maradonom podelio je nagradu za najboljeg fudbalera u 20. veku.
Rekorder je Brazila po broju golova (77 na 95 susreta), Santosa (643 na 659 mečeva), ima najveći broj het-trikova u istoriji fudbala (92), postao je najmlađi osvajača Mundijala u istoriji sa 17 godina i 249 dana, a deset dana ranije je postao i najmlađi strelac. Ima najviše asistencija u istoriju Mundijala (10) i najviše golova u jednoj kalendarskoj godini (127).
Pele je od 1956. do 1974. godine igrao za Santos, a od 1975. do 1977. godine je nosio dres Njujork Kosmosa gde je na 64 utakmice postigao 37 golova.
Bekenbauer: Ja sam izgubio prijatelja… A fudbal najvećeg u istoriji…
Jedan od najboljih nemačkih fudbalera svih vremena Franc Bekenbauer odao je večeras poštu brazilskoj fudbalskoj legendi Peleu, koji je preminuo danas u 82. godini života.
“Fudbal je danas izgubio najvećeg u svojoj istoriji, a ja sam izgubio jedinstvenog prijatelja. Fudbal će zauvek ostati tvoj. Počivaj u miru”, izjavio je Bekenbauer, a preneo minhenski Bajern.
Pele je danas preminuo u bolnici Albert Ajnštajn u Sao Paolu, gde se lečio od raka debelog creva.
“Otišao sam u Sjedinjene Države 1977. jer sam zaista želeo da igram sa Peleom na Kosmosu u Njujorku. Period sa njim mi je jedan od najlepših u karijeri”, dodao je on.
Pele i Bekenbauer su tokom 1977. godine bili saigrači u Kosmosu iz Njujorka.
“Postali smo šampioni Sjedinjenih Država iz prvog pokušaja i od tog trenutka me je Pele označio tako što me je samo nazvao svojim bratom, što je za mene nezamisliva čast”, reko je Bekenbauer, svetski šampion iz 1974. kao igrač, i 1990. kao trener.
UKLANJANJE BARIKADA NA KiM
Srbi sa severa Кosova i Metohije, koji su od 10. decembra bili na barikadama, nakon hapšenja bivšeg policajca Dejana Pantića i dolaska specijalnih jedinica kosovske policije na Sever, od juče uklanjaju barikade.
Toj odluci prethodio je razgovor sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, nakon što su SAD i EU dale garancije da će se zahtevi Srba poštovati i nakon što je Pantić stigao kući u Кosovsku Mitrovicu.
Takođe je ukinuto stanje povišene borbene gotovosti u Vojsci Srbije.
Кfor je juče saopštio da uklanjanje barikada na severu Кosova i Metohije treba učiniti brzo i bezbedno i da bi sve strane trebalo da „izbegavaju bilo kakvu retoriku ili akcije koje mogu da izazovu novu eskalaciju“.
Кažu da prate razvoj događaja i da ostaju spremni da intervenišu, ako bude neophodno, u skladu s njihovim mandatom zasnovanim na Rezoluciji 1244 SB UN iz 1999. godine.
I specijalni predstavnik i šef Misije privremene administracije Ujedinjenih nacija na КiM (Unmik) Кarolin Zijade pozdravila je sve mere za smirivanje tenzija na severu Кosova i Metohije, uključujući uklanjanje barikada.
Odala je priznanje mukotrpnim naporima svih strana, uključujući međunarodne partnere, da osiguraju bezbednost stanovništvu Кosova i Metohije u svim zajednicama.
S druge strane, predstavnik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak rekao je da je nivo nepoverenja između dve strane veći nego ikada ranije, da su tenzije i dalje visoke, ali da je važno da lideri u Beogradu i Prištini počnu da stvaraju atmosferu pogodnu za produktivne razgovore o normalizaciji odnosa.
LEKIĆ NOVI MANDATAR U CRNOJ GORI
Crnogorska Skupština konstatovala je juče da je Miodrag Lekić novi mandatar, a nova vlada najavljena je do 20. januara, prenose tamošnji mediji.
Kako navode Vijesti, program nove vlade i prioritete juče “niko nije pominjao, sem da ostaju oni iz septembarskog sporazuma”.
Premijer i lider GP URA Dritan Abazović rekao je da je za buduću vladu ključno da budu dogovoreni njeni principi i programske odrednice, odnosno da se ne može menjati njen evroatlantski kurs. Kadrovska rešenja, prema njegovom mišljenju, ne bi trebalo da budu sporna jer svi, kako je rekao, imaju pravo da biraju i budu birani.
Lekić se zahvalio na potvrđenom povjerenju, koje je, kako je naveo, iskazano kroz više akata većine.
„Ovo nije moja personalna bitka i put, već zajednički. Uspećemo ako i dalje bude sve zajedničko“, kazao je Lekić.
On je rekao da je jasno da je “ovde sve regularno” i da je predsednik Đukanović imao mogućnost da predloži mandatara i to bi Crnu Goru kao državu učinilo ozbiljnijom.
“Skupština ima pravo da sastavlja vlade. Ovaj zakon je još više pomogao da se to realizuje i ostajemo pri tome da je Đukanović prekršio Ustav i da je ovo bila odbrana Ustava”, rekao je Lekić.
Ocijenio je da zemlja izgleda kao da je pod opsadom, nema vlade, nema Ustavnog suda, ne može se ostvariti prenos vlasti u Podgorici.
“Nije slučajno da smo dve godine pravili određene eksperimente – vlada eksperata, evropska vlada. Ova neće imati neki bučan naslov, ona će imati naziv crnogorska vlada jer je izabrana na izborima u Crnoj Gori i nju je izabrao parlament Crne Gore”.
“Budem li predsednik vlade, neću se štedeti da ovo snage što imam, da ću dati sve od sebe da uradimo ono što smo trebali pre dvije godine… Moramo ne samo da zaustavimo blokadu zemlje već i da se otvori neohodan politički proces, znači dijalog po raznim pitanjima, datumu izbora, sve to što je stvar zajedničkog spektra političkog djelovanja”, dodao je on.
Predsednik države Milo Đukanović (DPS) prethodno je juče ujutru potvrdio da neće predložiti Lekića nakon što su mu poslanici parlamentarne većine u ponedeljak dostavili 41 potpis podrške za kandidaturu. On je ponovio stav o neustavnim izmenama i dopunama Zakona o predsedniku i da ne namerava da učestvuje u njegovoj primeni.
Na istu temu, lider Pokreta za promjene Nebojša Medojević juče je ponovio da poslanici te partije neće podržati novu vladu ako on u njoj ne dobije mjesto potpredsjednika za koordinaciju službi bezbjednosti.
Potpredsednik URA Miloš Konatar je sinoć za Adria TV kazao da nije moguće da Medojević bude na toj poziciji, ako ta partija bude u Vladi.
U septembru je dogovoreno da će buduća vlada biti uspostavljena na paritetnoj osnovi – da polovina ukupnog broja članova bude iz GP URA, SNP i manjina, da drugu čine ostale partije, a da Lekić ima “zlatni glas”.
Parlamentarna većina je nakon pobjede na izborima 2020. sporazumom potvrdila da nema revizije spoljnopolitičkih prioriteta države, koji uključuju saradnju sa NATO savezom, nastavak integracija u Evropsku uniju, neupitnost priznanja Kosova i koji isključuju izmjene crnogorskih državnih simbola. Upitan da li će ih poštovati, lider Nove Andrija Mandić juče je podsjetio da je za njih relevantan sporazum iz septembra ove godine.
OSTALE VESTI
Hil: Važno je iskoristiti zalet ka političkom rešenju za Kosovo, napori u tom pravcu posle praznika
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da je važno da se posle januarskih praznika iskoristi zalet ka političkom rešenju za Kosovo.
Hil je za Euronews Srbija rekao da misli da će se tada videti napori u tom pravcu i kako je ocenio, mnogo aktivnosti sa ciljem da se preduzmu potrebni politički koraci u procesu dijaloga, “kako bi se pokrenuo napred”.
“Videćemo i napore sa evropske strane i sa naše da se pokuša da se nešto učini”, kazao je on.
Ocenio je da će zavisiti “i od veštine posrednika, ali i od samih pregovarača” odnosno, kako je kazao, učesnika u pregovorima da samo razmisle šta ova kriza donosi”.
“Pa zar misle da će ako budu imali krizu dovesti investitora, obično investitori nisu zainteresovani da dođu u zemlje koje su stalno u krizama”, rekao je Hil.
On je, upitan da li je zabrinut zbog trenutne situacije na Kosovu, odgovorio da “stalno brine, a da je deo onoga za šta brine i situacija na Kosovu”.
“Ono što želimo da vidimo je politički put da se sve smiri, da se pretvori u jednu normalnu situaciju”, rekao je Hil.
Prema njegovim rečima, to su veliki izazovi, a u međuvremenu imamo krizu.
“Problem kada imate krizu je što je sve teže predvideti. Može vam se destiti da na kraju dođe do veoma neočekivanih događaja, a to je obično loše za krizu, tako da sam zaista zabrinut”, rekao je Hil.
On je najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će barikade na severu biti uklonjene, ocenio kao pozitivan signal.
Dodao je i da razume veliki nivo frustracija u srpskoj zajednici na Kosovu, te da misli da je sve ovo sa barikadama “upravo posledica tih frustracija”.
“Ali, dolazimo do tačke kada oni koji su ih podigli sada treba da ih sklone. Treba da se razgovara sa ljudima i to je ono što se upravo dešava”, rekao je Hil.
Dodao da je uvek “osećao da je najstabilnije i najbolje rešenje da barikade uklone ljudi koji su ih stavili”.
“I, to je ono što se na kraju i dogodilo. Tako da mislim da smo u tom pogledu veoma srećni što se one uklanjaju”, rekao je Hil.
Upitan kakva je sudbina francusko-nemačkog predloga, on je odgovorio da misli da će biti još razgovora na tu temu.
“Mislim da ćemo videti još razgovora na tu temu i između Francuske, Nemačke, Srbije… i Priština će biti deo toga, tako da moramo da vidimo šta se može učiniti”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, SAD će nastaviti da podržavaju napore EU.
“Mi podržavamo napore EU da se nađe rešenje za te stvari, napore da se nađe zajednički jezik, da se stvari smire i nastavićemo da dajemo tu podršku”, rekao je Hil.
Prema njegovim rečima, sve je to jako komplikovano.
“Vidimo ljude na dve strane koji nemaju zajednički jezik ali je posao posrednika da nađu taj zajednički jezik”, rekao je Hil.
Rat u Ukrajini
Nastavljene su borbe u oblastima Bahmuta i Hersona. Sirene za vazdušnu opasnost tokom jučerašnjeg dana, odjekivale su širom Ukrajine. Кijev je naveo da su Rusi gađali projektilima prestonicu, Harkov i Lavov. Mediji prenose da su se eksplozije čule i u Odesi i Žitomiru.
Ukrajinska vojska saopštila je da je oborila 54 od 69 raketa koju su, kako tvrde, ispalile ruske snage u poslednjem talasu vazdušnih napada, istakavši da su rakete tipa „S-300“ bile usmerene na energetsku infrastrukturu zemlje.
Ministarstvo odbrane Belorusije, u međuvremeno, saopštilo je da je njena protivvazdušna odbrana oborila ukrajinsku raketu „S-300“ u pograničnom regionu Bresta, kao i da je tim povodom ukrajinski ambasador pozvan na razgovor.
Beloruska državna novinska agencija Belta ranije je javila da je ukrajinska raketa S-300 pala na teritoriju Belorusije tokom jednog od navećih raketnih napada Rusije na Ukrajinu od početka rata.
S druge strane, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova poručila je da ta zemlja neće dozvoliti Zapadu da „gurne pod tepih“ situaciju s eksplozijama na gasovodima Severni tok, ističući da će se Moskva „zalagati za pravdu i rasvetljavanje tog teškog zločina“.
Sud u Mjanmaru osudio svrgnutu liderku Aung San Su Ći na još sedam godina zatvora
Sud u Mjanmaru osudio je svrgnutu liderku Aung San Su Ći na dodatnih sedam godina zatvora zbog korupcije, u poslednjem u nizu krivičnih sudjenja protiv nje.
Sa tom presudom, ona je osudjena na ukupno 33 godine zatvora u nizu politički obojenih sudjenja od kada je vojska u februaru 2021. svrgnula njenu vladu i preuzela vlast.
Dobitnica Nobelove nagrade za mir 1991. zatvorena je posle vojnog puča 1. februara 2021. kojim je okončan kratak period slobode u toj zemlji sa burnom istorijom.
Sudjenje koje je završeno juče odnosilo se na pet tačaka optužnice za korpuciju.
Sedamdesetsedmogodišnja Aung San Su Ći osudjena je ranije za niz drugih prestupa, uključujući ilegalno uvoženje i posedovanje voki-tokija, kršenje restrikcija korona virusa, kršenje zakona o zvaničnim tajnama, pobunu i izbornu prevaru.
Prethodne presude su joj donele ukupno 26 godina zatvora.
Pristalice Su Ći i nezavisni analitičari kažu da su brojne optužbe protiv nje i njenih saveznika nastojanje da se legitimiše vojno preuzimanje vlasti i da se ona eliminiše iz politike pre održavanja izbora koje su vojne vlasti obećale za iduću godinu.
U pet tačaka optužbe za korupciju za koje je Aung San Su Ći danas proglašena krivom, njoj se izmedju ostalog stavlja na teret da je zloupotrebila vlast i državni novac ne poštujući finansijske propise time što je dozvolila članu svoje vlade da iznajmi, kupi i održava helikopter.
Presuda je doneta u specijalnoj sudnici napravljenoj u glavnom zatvoru u predgradju glavnog grada Najpjidoa, gde je zatvorena. Nju je preneo pravni zvaničnik koji nije želeo da mu se navede ime strahujući da će ga vlasti kazniti.
Sudjenje je bilo zatvoreno za medije, diplomate i posmatrače, a njenim advokatima zabranjeno je da o tome govore u javnosti.
S tim sudjenjem, svi sudski postupci protiv nje su završeni, nema više optužbi, bar za sada, saopštio je jedan izvor koji nije želeo da mu se navede ime.
Kraj njenog sudjenja dugog 18 meseci koje grupe za odbranu ljudskih prava nazivaju sudskom farsom, otvara novi period neizvesnosti u Mjanmaru, gde se očekuju izbori 2023. godine koje je obećala vojna hunta u potrazi za legitimitetom.
“To nije moj Partizan, nisam došao ovde zbog toga. Zar treba da sedim i da slušam to?”
Trener košarkaša Partizana Željko Obadović rekao je sinoć da je njegova ekipa upisala važnu pobedu protiv Bajerna u Evroligi, zahvalio je navijačima na velikoj podršci, ali ih i kritikovao zbog nesportskog navijanja.
“Važna pobeda. Igrali smo protiv tima koji je igrao vrlo jako. Pričali smo pre utakmice da je važan njihov ofanzivan skok i trojka. Prosek im je bio 29, večeras 27. Našli smo načina da dobijemo utakmicu. Čestitam mom timu i hajde da nastavimo priču”, rekao je Obradović na konferenciji za novinare.
Košarkaši Partizana pobedili su večeras u Beogradu ekipu Bajerna iz Minhena sa 83:77, u utakmici 16. kola Evrolige.
Crno-beli su imali i 15 poena prednosti, ali je Bajern uspeo da se vrati u meč u poslednjoj četvrtini, pa su novinari pitali Obradovića da li su se njegovi igrači opustili.
“Nismo se opustili, nije tačno. Igraju ljudi, bore se, vraćaju se, vraćali su se nekim neverovatnim šutevima… Sve je to deo igre. U završnici smo odigrali pametno, osim jedne lopte Dantea (Eksum), ali on je to shvatio. Šta da se radi, igrači greše”, rekao je Obradović.
“Utisak je apsolutno pozitivan, igramo neuporedivo bolju odbranu nego što smo igrali, mislim da je to put. Možemo da razmišljamo o nekim stvarima u napadu”, dodao je trener Partizana.
Partizan je na ovoj utakmici izgubio šest lopti, što je po rečima Obradovića “dobar broj”.
“Kad bi tako bilo i na ostalim utakmicama, ne bi bilo loše. Ali, onda osvojene 4/6 i to je kompenzacija za broj skokova. U Laktašima smo samo jednu loptu izgubili za poluvreme, izgubljene lopte su normalne, ali nisu normalne bez razloga. To nam se desilo u Laktašima i večeras. Mi to gledamo i analiziramo”, rekao je Obradović.
Upitan da li je ovo bila najkonstantnija utakmica njegovog tima u Evroligi, Obradović je naveo da su crno-beli praktično vodili tokom cele utakmice.
“Vodili smo 15, a kad udješ sa 10 razlike u poslednju četvrtinu jasno je da imaš utakmicu u svojim rukama. Videlo se da je prisutan umor kod nekih igrača… Mi smo srećni da je kalendar ispao kako je ispao da Novu godinu i Božić igramo kod kuće. Sve to mora da nam pomogne da igramo bolje”, rekao je Obradovć.
Obradović je istakao da je večeras u Areni bilo 18.000 navijača Partizana, zahvalio im se na podršci i dodao da se nada da će nastaviti da tako podržavaju tim i naredne godine. Ipak, zamerio je delu navijača koji su tokom utakmice vredjali prvog čoveka Partizana Ostoju Mijailovića.
“Opet moram da kažem jednu stvar – zar mi tokom utakmice treba da se vredjamo medjusobno? To nije moj Partizan, nisam došao ovde zbog toga. Zar treba da sedim i da slušam to? Ovo je Arena, gde treba da se bodri tim. I mnogo mi je žao što dolazi do takvih stvari. Navijači Partizana, a velika većina shvata protiv koga se mi borimo i ko su nama protivnici, mi treba da se pomažemo i bodrimo”, rekao je Obradović.
“Možemo kad se sve ovo završi da sednemo sa svim navijačima i da pričamo o tome kako ko radi. Ako sam ja taj koji treba da se promeni, nije nikakav problem. Ali, ovo nije moj Partizan. Ovo nije ono zbog čega sam se vratio i strašno me to pogadja. A svi koji smo ovde dajemo maksimum. Trudimo se i ne izlazimo iz hale, a znam koliko se neki ljudi trude i koliko nam pomažu. Niko nije glup i svi razumeju o čemu pričam, svi”, dodao je on.
Na pitanje šta je cilj Partizana u narednoj godini, Obradović je naveo da je cilj da i sledeće godina igra Evroligu i da bude konkurentan u svim takmičenjima.
“Da imamo velike ambicije, sigurno imamo”, rekao je Obradović i na kraju uputio novogodišnju čestitku.
“Možda će ovo zvučati kao utopija, ali strašno bih voleo da zavlada mir u svetu jer je ovaj svet poludeo, klasična šizofrenija”, zaključio je Obradović.
STANJE NA PUTEVIMA
Uslovi za vožnju su dobri, više liče na prolećne, a pred nastupajući novogodišnji vikend očekuju se veće gužve unutar gradova, dok će od popodneva saobraćaj biti pojačan na svim putevima, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Vozači se pozivaju da kreću ranije i voze opreznije, uz više tolerancije.
Na naplatnim stanicama nema zdadržavanja.
Na putničkim i na teretnim terminalima graničnih prelaza nema zadržavanja.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama današnjih izdanja najviše pišu o uklanjanju barikada na severu Kosova i o hapšenju migranata u blizini Subotice, medju kojima navodno i oficira i snajperistu avganistanske vojske.
ALO – „Grupa Anonimusi preti Vučiću“, o pretnjama koje je ta grupa u video poruci uputila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. List piše da je policija kod Subotice uhvatila osumnjičene za terorizam koji su se predstavljali kao migranti „Akcija egzodus: Uhapšeni teroristi!“.
BLIC – List piše da su medju migrantima kod Subotice uhapšena i opasna lica, u tekstu pod naslovom:“Pohapšeni teroristi povezani s Al Kaidom“.“Umesto dijaloga Zapad sada nudi „uzmi ili ostavi“, o, kako piše list, novoj taktici EU i SAD za Kosovo.
VEČERNJE NOVOSTI – „Za svaki korak KBS na severu pitaju se Srbi“, o tome šta, po navodima lista, sadrži dokument Kfor-a u vezi dolaska kosovskih bezbednosnosnih snaga na sever Kosova.
DANAS – „Barikade se uklanjaju, problemi i dalje ostaju“, o situaciji na severu Kosova. „Rast domaće privrede ove godine najniži u regionu“, o stanju srpske ekonomije.
INFORMER – „Teroristi bliski Al Kaidi uhapšeni kod Subotice“, list piše o hapšenju dvojice avganistanskih državljana koji su kao migranti ušli u Srbiju.
KURIR – O hapšenju dvojice avganistanskih državljana kod Subotice „Talibani“. List piše o pretnji koje je grupa Anonimusi uputila Vučiću „Nove pretnje“.
NOVA – „Blokade na Kosovu pale, presudila Amerika“, o uklanjanju barikada na severu Kosova. List piše o policijskoj akciji sklanjanja iregularnih migranata kod Subotice u tekstu pod naslovom: „Uhapšeni oficir i snajperista opasnog bataljona „Bardi 313 iz Avganistana“.
POLITIKA – List piše o sklanjanju srpskih barikada na severu Kosova, u tekstu pod naslovom: „Deblokada puteva na severu Kosmeta“. „U Subotici uhapšen general avganistanske vojske“, o policijskoj akciji sklanjanja iregularnih migranata kod Subotice.
SRPSKI TELEGRAF – „Napadnu Srbiju, a onda iz bitke izadju poraženi“ list piše o sukobima kosovskih političara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Tagovi
