Deksa i ja smo isto godište (Dejan Stojiljković), imamo ćerke isto godište i često se zabavljamo istim sećanjima koja imamo na većinu stvari.
Zato sam ga među prvima zvao kad se pojavila vest o smrti Žarka Lauševića, iako sam slučajno prethodni vikend bio u jednom društvu i saznao da je sve pitanje dana.
Deksa ga je i poznavao, pa je napisao tekst kakav ja ne bih mogao nikad na napišem, a naša redakcija, koja ipak nije bila spremna da pravi tekst u bunkeru – kako Žarko da umre – imala je tekst koji su prenosili svi mediji u regionu.
Žarko je bio najveća jugoslovenska zvezda, i najveća crnogorska tragedija…
Antička drama. Najava onog što nas je sačekalo devedesetih…
Da nije bilo tog upada na predstavu o Svetom Savi, Žarko ne bi ni uzeo oružje.
I sve bi bilo drugačije. Ovako, sačekajte specijalno izdanje Nedeljnika, koje od srede svi zajedno spremamo, biće tu stvarno svi njemu bliski ljudi.
Četvrtak. Rezervišite svoj broj.
A mogu još samo jednu stvar da vam najavim, od sledeće nedelje, vraćamo ISTORIJU, dodatak na 32 strane koji se toliko čitao, a koji smo morali da prekinemo zbog dramatične cene papira.
Izbori 2023
Što se tiče kampanje i izbora, jedina novost je ProGlas.
Koji očigledno mnogo nervira vlast.
Bilo je vreme da intelektualci podignu svoj glas, jer inače nisu intelektualci.
Po Sartrovoj definiciji intelektualac je čovek koji se bavi stvarima koje njega ne dotiču.
Sve ostalo je unutrašnja emigracija, kao u SSSR-u, i tome moramo da se suprotstavimo.
Zar nije to najveći srpski mit, od Turaka do danas, jer ova nacija radi toliko toga na svoju štetu… Pa mora makar da ostane to najvažnije, da slobodno priča, u malo preostalih novina, na Tviteru, i na slavama šaputanjem.
Beogradska deklaracija
Napisao sam u Uvodniku da čekam Deklaraciju, jedno je ProGlas, i to sam rekao i jednom važnom čoveku unutra. Kao Mejson, koji je iz očaja napisao Virdžinija deklaraciju, najvažniji dokument modernog doba, za nekoliko dana u hotelskoj sobi.
Ja bih to voleo da pročitam od Vladimira Kostića.
Beogradsku deklaraciju.
Pet-šest tačaka.
Kandidujem zbirno ograničenje mandata koje je od Amerike napravilo to što je danas, posle Ruzveltovog četvrtog mandata, dakle tek posle Drugog svetskog rata.
I to jeste suština.
Deset godina svako može da preživi, i u najljućoj radijaciji prema vlastima.
Sve drugo je unutrašnja emigracija, ili spoljna, koju smo živeli u vreme komunizma.
Baš Velike priče
Što se tiče Velikih priča, ovo je bila baš The Nedelja.
Džoni Štulić je i nas prozivao u svojoj pesmi na više od 50 strana. I to jesu bili najčitaniji tekstovi na našem regionalnom portalu. Nekoliko njih.
Džoni i, Žarko, naravno, Roki Balboa, povodom novog dokumentarca „Sly“; Dorćol i Džej su Napulj i Maradona, povodom novog filma o Džeju; Milan Damjanac sa prvim tekstom, i odmah je jedna od najčitanijih stvari – Da li uopšte postoji samopouzdanje; Draža i Ante koji su posle dece političara koja nikad ne idu u rat, maestralni Ante, stigli do rata koji je ubio Dražinog oca; Đuro Radosavović počinje da piše feljton o crnogorskim političarima, toliko sam mu se radovao; još je toliko ekskluzivnih stvari. Jurica o Žarku, Dejan Jović koji sprema feljton, veoma važan, kreću pripreme i dosta tekstova o 80 godina Drugog zasedanja AVNOJ-a, dakle Druge Jugoslavije, a mi smo na sve to spremili i specijalnu Black Friday ponudu, jer smo sigurni da je mnogo važno da ljudi čitaju ono što je važno.
Danas nema velikih dnevnih novina, kod nas, koje služe da saznate sve o čemu se pričalo prošlog dana, ali i da dobijete teme za razgovor s ljudima koji nemaju ista interesovanja, sigurno vam je šok kako ljudi ne znaju stvari koje znate vi, verujte – i njima je.
I to jeste naslov ovog pisma: O čemu ćete pričati danas.
Tagovi
