Dobro jutro,
Ako je „šifra“ za poraz Mila Đukanovića na izborima krajem leta bila „osvježilo“, onda posle ubedljivog poraza DPS-a na lokalnim izborima u Herceg Novom dolazi do značajnog osveženja. Njega, međutim, neće biti na termometrima, koji zajedno sa blagim popuštanjem mera najavljuju leto i (neželjeno) opuštanje. Lekari tvrde da su vakcine jedini spas. Jedna od glavnih političkih tema je zašto SPAS ulazi u SNS.
PORAZ ĐUKANOVIĆA U HERCEG NOVOM
Koalicija “Ni lijevo, ni desno – pravac Novi” koju predvodi Demokratska Crna Gora je proglasila pobedu na lokalnim izborima u Herceg Novom.
Lista na čijem čelu je sadašnji predsednik opštine Stevan Katić, a u kojoj su uz Demokrate i Novi pobjeđuje, Demos i Partija penzionera, invalida i restitucije osvojila je, prema njihovim projekcijama, 10 mandata. Prema istim projekcijama, osam mandata je osvojila koalicija oko Demokratske partije socijalista – “Evropski tim za Herceg Novi”, dok su po sedam mandata osvojili Novska lista i koalicija “Za budućnost Herceg Novog i Boke” okupljena oko Demokratskog fronta. Građanski pokret URA je osvojio dva mandata, a koalicija oko Prave Crne Gore jedan mandat.
Herceg Novi je prvi grad od uvođenja višepartijskog sistema, a koji je bio opština i u jednopartijskom sistemu, u kom je moguće formirati vlast bez Demokratske partije socijalista, Demokratskog fronta ili Socijalističke narodne partije.
Koalicija oko Demokrata je uspela da poveća broj glasova i u odnosu na parlamentarne izbore u avgustu prošle godine i u odnosu na prethodne lokalne izbore 2017, s tim što je izlaznost na parlamentarnim izborima bila skoro 10 odsto veća nego na jučerašnjim izborima koji su imali istovetnu izlaznost kao prethodni. Demokrate su osvojile oko 4.800 glasova, odnosno 28 odsto, u avgustu je za njih glasalo 3.900 glasača (20.6 odsto), a 2017. skoro isti broj glasača što je tada činilo 24.2 odsto.
Demokratska partija socijalista je doživela potpuni debakl sa oko 3.600 osvojenih glasova u koaliciji sa Socijaldemokratama. To je oko 1.400 glasova manje nego u avgustu, a čak preko tri hiljade glasova manje nego na novskim izborima 2017. U procentima je to sada 21 odsto u odnosu na preko 26 odsto u avgustu i 36 odsto 2017.
ZAŠTO SPAS ULAZI U SNS?
Predsednik Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandar Šapić rekao je juče da bi, da je cilj ujedinjenja te političke opcije sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS) samo pobeda na beogradskim izborima, bilo bolje da su te dve partije odvojene izašle na lokalne izbore i naknadno napravile koaliciju.
Šapić je gostujući u Utisku nedelje naveo da će od ponedeljka SPAS i SNS započeti formalne razgovore o uslovima predstojećeg spajanja, kao i da veruje da će u okviru najveće stranke u Srbiji imati veće mogućnosti za sprovođenje svojih političkih načela.
“Sigurno bi imali manje glasova u Beogradu nego da smo išli samostalno… Ujedinjenje neće biti ravnopravno, jer je SNS daleko veći, ali SPAS (time) neće odustati ni od jednog svog programskog načela… lokalnog ili nacionalnog”, rekao je Šapić.
On je takođe rekao da je od kada je ušao u politiku hteo da se bavi lokalnom politikom, što je do sada bilo jako teško pošto nije postojala “vertikala vlasti”, odnosno dobra saradnja sa drugim državnim organima.
“Smatram da je svrha politike da probate da nađete zajednički jezik. Verujem da će ljudi u SNS-u prepoznati to”, naveo je Šapić.
Komentarišući saznanja lista Kurir, koji je na naslovnoj objavio pa povukao vest da Šapić ima četiri potencijalne buduće funkcije, lider SPAS-a je rekao da o svojim budućim zaduženjima nije razgovarao, ali i da ne može da zauzme poziciju “za koju nema referentnu vrednost”.
“Nema koalicije i nema zahteva, jer ja postajem deo organizacije. Sigurno nisam otišao tamo da bih bio liftboj, sigurno neku ulogu imam, koju – pokazaće vreme… Normalno je da će (moj tim) biti ljudi koje poznajem i u koje sam stekao poverenje”, naveo je Šapić.
Jeremić o „sultanu i paši“
Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je juče da će Šapić ujedinjenjem sa SNS-om “ući u Mordor u kojem je svako zlo dozvoljeno” i da će dobijati “noževe u leđa, ne samo od zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića”.
“Ako Šapić eventualno dobije izbore u Beogradu, glavni grad bi mogao da bude vođen na način na koji predsednik SNS-a Aleksandar Vučić vodi Srbiju – sultan u Srbiji, a paša u Beogradu”, rekao je Jeremić.
Jeremić je dodao da je 2018. godine u kampanji za beogradske izbore Vesić negativnom kampanjom “ubio Boga u Šapiću”, koji je potom izjavio da “više nema šanse (za sardnju) sa SNS-om”.
“Vaši politički stavovi su bili uvek isti, uvek ste imali pasioniranu atrakciju prema vlasti i autokratskom upravljanju”, dodao je Jeremić.
ŠTA SE DOGAĐA U JERUSALIMU?
Sinoć su ponovo izbili sukobi između propalestinskih demonstranata i policajaca u istočnom Jeruslimu, a sukoba je bilo i na severu Izraela u Haifi.
U Jerusalimu je sinoć ranjeno 14 demonstranata, u poslednja tri dana najmanje njih 560, saopštio je palestinski Crveni polumesec.
Kod kapije Damask na Starom gradu u Jerusalimu policajci su vodenim topovima rasterivali oko 200 demonstranata koji su bacali kamenice i boce na njih, javili su izraelski mediji.
Dva demonstranta su ranjena, rekli su palestinski lekari, kako prenosi Asošiejted pres.
U Haifi se takođe policija se sukobila sa demonstrantima ispaljujući šok bombe i goneći ih niz ulicu. Najmanje 15 demonstranata je uhapšeno.
U međuvremenu se demonstriralo i u nekim gradovima van Izraela u znak solidarnosti sa Palestincima u Jerusalimu, uključujući Ramalu na Zapadnoj obali, London i Berlin.
Reakcije na sukobe
Otpravnik poslova Ambasade Izraela u Amanu pozvan je juče na razgovor zbog “događaja u Jerusalimu”, potvrdilo je sinoć izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova.
Kako je navedeno, Sami Abu Ganab je rekao da Izrael štiti slobodu veroispovesti svih religija i da teži da spreči narušavanje mogućnosti Jevreja da se mole na Zidu plača, javio je javni servis Kan, aludirajući na akciju policije na Brdu hrama, gde se nalazi džamija Al Aksa, u petak, da se odatle ne bi bacale kamenice na jevrejske vernike.
Zvanična jordanska novinska agencija Petra je izvestila o pozivu otpravnika poslova Ambasade Izrael na razgovor kako bi se izrazilo protivljenje kraljevine izraelskim potezima na Brdu Hrama, koje muslimani zovu Haram al Šarif ( Uzvišeno utočište).
Prethodno je kralj Jordana Abdulah Drugi, koji je zaštitnik jeruslimaskih muslimanskih svetih mesta, objavio saopštenje u kome je osudio “izraelsku eskalirajuću praksu u Jerusalimu” i apelovao na Izrael da zaustavi svoje “provokacije” protiv stanovnika Jerusalima, na svetilištu i u kvartu Šeik Džarah iz koga bi mogle biti iseljene palestinske porodice.
Egipat je takođe pozvao šefa Ambasade Izraela u Kairu na razgovor zbog napetosti u Jerusalimu.
Jordan i Egipat su prve dve arapske zemlje koje su sklopile mir s Izraelom, 1994. i 1979. godine.
KORONAVIRUS
Prema poslednjem preseku, još 19 pacijenata je preminulo od kovida 19. Ipak, ohrabruje podatak da je broj novozaraženih juče bio manji od hiljadu – 834.
Jednu od četiri vrste vakcine građani mogu da prime u domovima zdravlja, sportskim i kulturnim objekatima, na sajmovima, u tržnim centrima, ali i u autobusima.
Američki portal PBS je primetio da je Srbija postigla zapaženi uspeh u vakcinaciji svog stanovništva protiv koronavirusa, ponajviše zahvaljujući isporukama vakcina iz Кine i Rusije.
Dok se brojne zemlje sveta dovijaju kako da obezbede dovoljne količine vakcina za svoje građane, u Srbiji se imunizacija sprovodi čak sa četiri vakcine: kinskim “Sinofarmom”, ruskim “sputnjikom V”, “Astra-Zenekom” i “Fajzer-Biontek” avakcinom, navodi PBS.
Direktor Кlinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju UКCS Lazar Davidović rekao je za da sve inflamatorne infekcije, uključujući i kovid, dovode do porasta inflamatornih faktora koji stimulišu proces zgrušavanja krvi koji dovodi do tromboze.
“Кako je korona odmicala, proteklih godinu i po dana postojali smo svesniji da se ne radi samo o respiratornoj infekciji, da postoje druge brojne sistemske manifestacije uključujući trombozu venskih i arterijskih krvnih sudova od glave do pete koji daju različite manifestacije u zavisnosti od toga koji krvni sud je zahvaćen”, naveo je doktor.
OSTALE VESTI
Patrijarh Porfirije: “Ubrzo potpisujem ugovor o međusobnim odnosima SPC i Crne Gore”
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije rekao je da će nakon uskršnjih praznika posetiti Crnu Goru, gde bi sa premijerom te zemlje Zdravkom Krivokapićem trebalo da potpiše Temeljni ugovor o međusobnim odnosima SPC i tamošnjih državnih institucija.
On je u intervjuu za hrvatski Večernji list, objavljenom na veb-sajtu SPC, naveo da nakon izmena Zakona o slobodi veroispovesti ne postoji razlog da crkva i država ne sarađuju, kao i da SPC nema nikakav problem sa postojanjem bilo koje države.
“Naravno ukoliko su na delu poštovana prava njenih vernika, posebno kada ti vernici čine većinu stanovnika”, dodao je patrijarh Porfirije.
On je takođe rekao da “Kosovski zavet” nije magijska ili mitska kategorija, već duhovna.
“Kosovski zavet je izraz vernosti srpskog naroda Hristu, izraz potpune vere u vaskrsenje, onakve vere o kakavoj čitamo na stranicama starih spisa”, izjavio je patrijarh.
On je takođe rekao i da je više od 200.000 Srba proterano sa Kosova, da je posle 2000. godine na tom području devastirano četrdeset crkava, kao i da je prošlog meseca bilo nekoliko napada na hrišćanske hramove.
“Hipotetički, kada bi se desilo ono što se neće desiti nikada, odnosno da Crkva prizna na nasilju stvorenu lažnu državu, da li bi nasilje prestalo ili bi se pojačalo? Duhovnost koja se razvija ili manifestuje nesputana državnim granicama je neka vrsta socijalne utopije. Duhovost kao kompleksan fenomen vezan je za realitete života”, zaključio je patrijarh Porfirije.
Amazon blokirao 10 milijardi sumnjivih oglasa
Kompanija Amazon, koja se našla pod pritiskom kupaca, brendova i zakonodavaca da suzbije falsifikate na svojoj veb platformi za trgovinu, saopštila je danas da je blokirala više od 10 milijardi sumnjivih lažnih oglasa prošle godine kako bi sprečila prodaju njihovih proizvoda.
U prvom Amazonovom izveštaju o naporima protiv falsifikovanja otkako je 2019. uveo nove alate i tehnologije navedeno je da je broj blokiranih lažnih oglasa porastao za oko 67 odsto u odnosu na godinu ranije.
Multinacionalna tehnološka kompanija sa sedištem u Sijetlu je saopštila da je broj falsifikatora koji pokušavaju da prodaju na toj stranici porastao dok su prevaranti pokušavali da iskoriste kupce koji su tokom pandemije više kupovali preko interneta.
Amazon se godinama bori sa falsifikatima, ali od 2019. upozorava investitore da prodaja lažne robe predstavlja rizik za kompaniju i njen imidž.
Pojedini potrošači neće kupovati na Amazonu zbog falsifikata, a neki brendovi odbijaju da svoje proizvode ponude na toj veb lokaciji.
Falsifikatori pokušavaju da svoje proizvode plasiraju na Amazon preko nezavisnog tržišta, gde prodavci mogu svoje proizvode direktno da postave na veb stranicu.
Kompanija je prošle godine uništila dva miliona falsifikovanih proizvoda koji su stigli u njena skladišta i navodi da je dobila žalbe kupaca zbog falsifikata na manje od 0,01 odsto svih proizvoda koji su kupljeni preko te platforme.
Amazon je saopštio da može da zaustaviti falsifikatore pre nego što nešto prodaju, zahvaljujući tehnologiji koja automatski skenira liste kako bi uklonila sumnje na falsifikate.
Kompanija takodje daje brendovima mogućnost da sami uklone lažne predmete sa veb lokacije, umesto da ih prijavljuju Amazonu i čekaju da nešto učini.
Pokuševski je jedina svetla tačka sumorne Oklahome
Košarkaši Sakramenta pobedili su noćas Oklahomu sa 126:98 i ostvarili petu pobedu u poslednjih šest utakmica u NBA ligi.
U ekipi Sakramenta osmorica igrača postigli su dvocifreni broj poena, a najefikasniji su bili Moris Harkls i Terens Dejvis sa po 18 poena. Rišon Holms i Delon Rajt dodali su po 15, a Badi Hild 14 poena, sedam asistencija i pet skokova.
Kinsgi su se ovom pobedom primakli na dve i po utakmice za San Antonijom za poslednje mesto u plej-ofu Zapadne konferencije. Sakramento se bori da udje u plej-of prvi put posle 14 godina i sada ima 30 pobeda i 38 poraza, a San Antonio je na 32/35.
Darijus Bejzli bio je najefikasniji u poraženom timu sa 18 poena i šest skokova, Džejlen Hoard dodao je 16, a Svjatoslav Mihajluk 14 poena. Srpski košarkaš Aleksej Pokuševski postigao je 13 poena i imao je pet asistencija i dva skoka za Oklahomu, koja je pretrpela sedmi uzastopni poraz.
Košarkaši Dalasa pobedili su Klivlend sa 124:97 i ostali ispred Portlanda na petom mestu Zapadne konferencije uoči plej-ofa. Tim Hardavej postigao je 25 poena za pobednički tim, a Džoš Ričardson 20.
Luka Dončić je isključen početkom treće četvrtine, a utakmicu je završio sa 15 poena, pet skokova i pet asistencija. Srpski centar Boban Marjanović u pobedi je učestovovao sa sedam poena i dva skoka.
ŠTA PIŠU NOVINE
Beogradska dnevna štampa u izdanjima za ponedeljak, 10. maj 2021. godine najviše piše o proslavama Dana pobede, pripremama za letnju sezonu u uslovima pandemije, predstojećem sudjenju učitelju glume Miroslavu Miki Aleksiću, i sukobu Vesića i Šapića.
ALO – O proslavi Dana pobede nad fašizmom „Beograd i Moskva u borbi protiv revizije istorije“. O epidemiji korona virusa „Dobra vest u Srbiji manje od 1.000 novozaraženih“.
BLIC – „Šapić da se nauči lepom ponašanju“, kaže zamenik gradonačelnika Goran Vesić nakon sukoba sa budućim partijskim kolegom. „SNS ubedljiv, 36 odsto misli da je bojkot ojačao Vučića“, navodi se u majskom istraživanju agencije „Faktor Plus“.
VEČERNJE NOVOSTI – „Srbija i Rusija čuvaju istinu o porazu zla“, nakon proslave 9. maja u Beogradu i Moskvi. „Stižu nove kovid-potvrde za putovanja“, o tome kako će gradjani Srbije na more ove godine. „Srećni što nam je Handke prijatelj“, povodom odlikovanja dodeljenog nemačkom piscu-nobelovcu.
DANAS – „Rampa Vesiću trajaće onoliko koliko Vučić kaže“, nakon što je lider SPAS-a rekao da u njegovom timu nema mesta za Vesića. „Za koga se gradi dva miliona kvadrata“, povodom donošenja novog Generalnog urbanističkog plana.
INFORMER – O vojnoj paradi u Moskvi povodom Dana pobede nad fašizmom „Nema milosti za sve koji napadnu Rusiju“. O uslovima za letnja putovanja „U Grčkoj možete na plažu samo sa sms dozvolom“. O učitelju glume koji je optužen za silovanje „Mika nije psihopata i silovatelj“.
KURIR – „Svadbe i mature dozvoljene od juna“, o najavi relaksacije protivepidemijskih mera. List piše i o učitelju glume Miroslavu Miki Aleksiću koji je optužen za četiri silovanja, i o glumcima koji su javno stali u njegovu odbranu „Sramna Mikina garda“.
POLITIKA – „Putin: Rusija će neumorno braniti medjunarodno pravo“, sa vojne parade u Moskvi povodom Dana pobede. List navodi i da su „U pandemiji poskupeli štampači, veb-kamere, kompjuteri“.
SRPSKI TELEGRAF – „Tajna najvećeg Vučićevog uspeha u ratu za vakcine“, o „strategiji“ predsednika Srbije u imunizaciji stanovništva protiv korona virusa. O kritikama iz regiona koje su upućene književniku Peteru Handkeu „Bošnjaci: Nobelovac Handke je silovatelj“.
NA DANAŠNJI DAN
1844. – Načelnik Ministarstva prosvete u Vladi Srbije Jovan Sterija Popović uputio svim okružnim načelstvima dopis da se starine šalju u Narodni muzej. Taj datum smatra se danom osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu, mada je akt o osnivanju donet u septembru
1933. – U Berlinu, ispred Rajhstaga, nacisti spalili više od 25.000 knjiga Marksa, Frojda, Brehta, Ajnštajna i naveli da počinje novo razdoblje u istoriji njemačke kulture.
Tagovi
