Dobro jutro,
Pomoćnica direktora republičkog Zavoda za statistiku Snežana Lakčević podsetila je da danas ističe rok za završetak popisa, navodeći da je dosad popisano više od 90 odsto stanovništva, odnosno više od 6,1 miliona stanovnika.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Andrej Rudenko izjavio je da će bilo kakav razgovor o daljim koracima vezanim za sporazum o žitu biti moguć tek nakon što se razjasne sve okolnosti napada Ukrajine na brodove ruske Crnomorske flote i SB UN održi sastanak na ovu temu.
Nekadašnji prvi čovek Brazila Lula da Silva uspeo je da se ponovo domogne predsedničke fotelje. On je u drugom krugu izbora uspeo da osvoji 50,9 odsto glasova i tako nadmaši dosadašnjeg predsednika, kontroverznog Žaira Bolsonara i posle 12 godina treći put postane predsednik.
POSLEDNJI DAN POPISA
Pomoćnica direktora republičkog Zavoda za statistiku Snežana Lakčević podsetila je da danas ističe rok za završetak popisa, navodeći da je dosad popisano više od 90 odsto stanovništva, odnosno više od 6,1 miliona stanovnika.
Popisano je oko 3,3 miliona stanova i oko 2,3 miliona domaćinstava. Ovim tempom mi ćemo popis završiti u planiranom roku, s tim da poučeni iskustvom popisa iz 2011. godine ostavljamo mogućnost da ukoliko bude potrebe popis produžimo za nekoliko dana, rekla je ona.
Lakčević je podsetila da ih je 2011. godine veliki broj građana zvao pretposlednjeg i poslednjeg dana, tvrdeći da nisu popisani, zbog čega je produžen rok za još pet dana u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Od brojnih pitanja koje su naši građani upućivali metodolozima, našim službama, u info centru, izdvojila bih jedno, a to je da su najčešće bili zbunjeni građani koji žive na adresi koja se razlikuje od adrese koja je u njihovoj ličnoj karti, odnosno na kojoj imaju prijavljeno prebivalište, rekla je Lakčević.
Što se tiče popisivača, rekla je ona, uglavnom su pozitivna iskustva, ali bilo je neki put i neprimerenih tonova i reči, što je očekivano za ovako velike akcije, prenosi N1.
Bilo je građana koji su odbijali da se popišu. Međutim, najveći broj takvih slučajeva smo rešili, nakon izlaska popisne komisije na teren i nakon što su instruktori i članovi popisne komisije obavili razgovor sa građanima, rekla je Lakčević.
Ona ukazuje da je ostao jedan broj građana koji pored svega ne žele da se popišu i biće pokrenuta procedura prekršajnog postupka.
Prvi rezultati u skladu sa Zakonom o popisu biće objavljeni trideset dana posle završetka terenske realizacije popisa, ali to su samo prvi rezultati o ukupnom broju popisanih lica, domaćinstava i stanova. Konačne rezultate popisa objavljivaćemo sukcesivno od aprila 2023. do juna 2024. godine, rekla je Lakčević.
SPORAZUM O IZVOZU UKRAJINSKOG ŽITA
Bilo kakav razgovor o daljim koracima vezano za sporazum o žitu biće moguć tek nakon što se razjasne sve okolnosti napada Ukrajine na brodove ruske Crnomorske flote i kada Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održi sastanak na ovu temu, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko.
„Pre svega, potrebno je razjasniti sve okolnosti onoga što se dogodilo. Ovo totalno krši sve uslove koji su ranije dogovoreni. Znate da je Rusija sazvala sastanak Saveta bezbednosti. Ovaj problem će biti u fokusu. Tako da ćemo posle njega moći da kažemo koji će biti dalji koraci“, rekao je on, prenosi TASS.
Ruske vlasti saopštile su pre dva dana da se povlače iz sporazuma o izvozu žitarica iz ukrajinskih luka, vitalnog za snabdevanje hranom u svetu, posle napada na crnomorskom poluostrvu Krim, koji Moskva pripisuje Ukrajini i Velikoj Britaniji.
Sporazum zaključen u julu pod okriljem UN i Turske, omogućio je izvoz nekoliko miliona tona žitarica blokiranih u ukrajinskim lukama od početka ruske invazije na Ukrajinu krajem februara.
Ta blokada je izazvala skok cena hrane i izazvala strah od gladi.
Turski ministar nacionalne odbrane Hulusi Akar nastavlja pregovore i koordinaciju sa svojim sagovornicima za nastavak izvoza žita iz crnomorskih luka, saopštilo je Ministarstvo nacionalne odbrane Turske.
„U cilju rešavanja problema i nastavka aktivnosti inicijative, koje su do sada uspešno vođene u koordinaciji, Hulusi Akar nastavlja pregovore i koordinaciju sa svojim sagovornicima, ali i nadležnim organima“, navodi se u saopštenju turskog ministarstva, prenela je agencija Anadolija.
„Rusko osoblje koje radi u Zajedničkom koordinacionom centru u Istanbulu i dalje je tamo. Tokom ovog perioda neće biti isporuka iz Ukrajine. Inspekcija brodova natovarenih žitaricama koji čekaju ispred Istanbula nastaviće se i sutra“, navodi se u saopštenju.
Turska, Ujedinjene nacije, Rusija i Ukrajina potpisale su 22. jula u Istanbulu sporazum o nastavku izvoza žitarica iz tri ukrajinske crnomorske luke, koji je prekinut nakon početka rata u Ukrajini u februaru.
U Istanbulu je uspostavljen Zajednički koordinacioni centar sa zvaničnicima triju zemalja i UN-a koji je nadgledao pošiljke.
LULINA POBEDA
Bivši vođa sindikata radnika, bivši predsednik, bivši zatvorenik – u drugom krugu predsedničkih izbora u Brazilu pobedu je odneo čovek koji je toj zemlji već veoma dobro poznat – Luiz Injasio Lula da Silva. Sa prebojanih sto odsto glasova, Lula je uspeo da osvoji 50,9 i tako nadmaši dosadašnjeg predsednika, kontroverznog Žaira Bolsonara i posle 12 godina ponovo sedne u predsedničku fotelju.
Lula da Silva je već bio predsednik u dva mandata od 2003. godine, a 2010. godine je dao ostavku u trenutku kada je imao podršku 80 odsto birača. Zbog korupcije i pranja novca, osnivač Radničke partije (PT) proveo je 580 dana iza rešetaka, od aprila 2018. do novembra 2019. godine.
Zahvaljujući Lulinom odsustvu, Bolsonaro je uspeo da preuzme predsedničku funkciju krajem 2018. godine. Zbog proceduralnih grešaka optužbe na račun Lule su poništene početkom 2021. godine i bivšem predsedniku su vraćena politička prava, piše Dojče vele. Zahvaljujući glasovima birača vraćena mu je i predsednička funkcija.
Da Silva i Bolsonaro godinama su bili najveći rivali, a veliki deo kampanje proveli su razmenjujući uvrede. U poslednjoj TV debati pre glasanja u prvom krugu, Bolsonaro je Lulu nazvao lopovom, aludirajući na optužbe za korupciju zbog kojih je bio u zatvoru na 580 dana pre nego što je presuda poništena. Lula, koji je uvek tvrdio da su optužbe protiv njega politički motivisane, nazvao je Bolsonara ludakom, prenosi Euronews.
Većina anketa za ispitivanje javnog mnjenja pokazala je da je da Silva u prednosti, mada su politički analitičari saglasni da je trka bila sve neizvesnija poslednjih nedelja. Mesecima se prognoziralo da će da Silva lako pobediti u prvog krugu izbora, koji su održani 2. oktobra, usled nostalgije za vremenom u vreme kada je bio na čelu države, u periodu od 2003. do 2010. godine, kada je ekonomija u zemlji bila u procvatu, a socijalna pomoć pomogla da se desetine miliona ljudi uzdigne do srednje klase.
Ispostavilo se da su ankete za istraživanje javnog mnjenja značajno podcenile popularnost Bolsonara, koji je nakon drugog kruga izbora bio na drugom mestu, ali je dobio podršku od oko 43 odsto glasova, dok je Da Silva bio na prvom mestu među 11 kandidata sa osvojenih oko 48 odsto glasova.
Koliko je trka neizvesna pokazivali su i prvi rezultati u nedelju. Nakon što su u 17 sati po lokalnom vremenu zatvorena birališta, Bolsonaro je bio u blagoj prednosti u odnosu na rivala. Međutim, prvo su prebrojani glasovu u Braziliji i okruzima na jugu koji su tradicionalnije bili okrenuti Bolsonaru, pa su analitičari uključivali mogućnost da će tokom noći doći do preokreta. To se na kraju ubrzo i dogodilo, pa se sa već oko 70 odsto prebrojanih okruga Lula popeo na tron.
Povratak na vlast Lula bi mogao zahvaliti ne samo svojoj borbenosti i populističkom šarmu, zbog čega ga je bivši američki predsednik Barak Obama jednom nazvao „najpopularnijim predsednikom na Zemlji“, nego i sve većoj zabrinutosti građana zbog širenja nejednakosti, što je dovelo do novog talasa uspona levičara na vlast u Latinskoj Americi poslednjih godina godina.
Ali, kako piše Index.hr, Lula je takođe uspešno iskoristio čežnju Brazilaca za prosperitetnijim danima svog predsedništva, kada je zemlja, do tada 13, postala sedma najveća privreda sveta i kada su su, kako je često isticao u predizbornoj kampanji, prosečni ljudi mogli da priušte govedinu.
Ali gotovo su svi saglasni da će Lula teško ponoviti svoje ranije uspehe jer se politička i ekonomska situacija dramatično promenila. Brazilski rast u prva dva Lulina mandata podsticala je rastuća globalna potražnja za robom kao što su soja i gvožđe, kao i otkriće najvećih rezervi nafte u istoriji zemlje.
Zemlja danas, kao i dobar deo ostatka sveta, pokušava da se izvuče iz ekonomskog ponora nakon pandemije boreći se s inflacijom i rastućim cenama goriva.
„Svet je mnogo komplikovaniji. Nije ni izblia jednako zabavno biti predsednika saa kao tokom dvehiljaditih“, rekao je Brajan Vinter, potpredsednik za politiku pri Savetu Amerika.
Lula će morati da vodi i zemlju koja nikada nije bila dublje podeljena. Od njegovog suđenja za korupciju i opoziva njegove naslednice Dilme Rusef, polarizacija je pustila dublje korene.
I DRUGE VESTI
Hiljade ljudi marširalo u čast italijanskom fašističkom lideru Musoliniju
Nekoliko hiljada simpatizera fašističkog lidera Benita Musolinija marširalo je do njegove kripte u Predapiu slaveći 100 godina od kada je on ušao u Rim i izvršio državni udar.
Izmđu 2.000 i 4.000 ljudi marširalo je noseći fašističke simbole i skandiralo himne iz italijanske kolonijalne ere.
28. oktobra 1922. su fašisti ušli u italijanski glavni grad, započevši puč nakon kog je italijanski kralj dao Musoliniju mandat za formiranje nove vlade.
Predapio je Musolinijevo rodno mesto.
Troje povređeno u napadu na demonstrante ispred iranske ambasade u Berlinu
Tri muškarca su povređena u Berlinu kada su maskirani ljudi napali demonstrante u blizini iranske ambasade, saopštila je nemačka policija.
Nekoliko napadača skinulo je zastave i transparente koji su visili sa kamiona parkiranog nedaleko od iranske ambasade. Na transparentima je pisalo „Žene, život, sloboda“.
Tri demonstranta su povređena, od kojih su dvojica hospitalizovana, saopštila je policija.
Napadači su zatim pobegli automobilom.
U Iranu nedeljama traju demonstracije zbog ubistva Mahse Amini.
Najmanje 60 poginulih nakon što se srušio most u Indiji
Najmanje 60 ljudi je poginulo, a mnogi su povređeni kada se žičani most srušio u reku u zapadnoj indijskoj državi Gudžarat.
Vlasti su saopštile da je u reku palo više stotina ljudi.
Most iz 19. veka pao je u reku Maču u državnom okrugu Morbi jer nije mogao da izdrži toliki broj ljudi. Most je bio zatvoren zbog renoviranja skoro šest meseci, a ponovo je otvoren pre samo četiri dana.
Još nema informacija koliko je ljudi bilo na mostu, koji je poznata turistička atrakcija.
Potvrđeno je da je 60 ljudi poginulo, a 17 hospitalizovano.
Spasioci su i dalje na terenu i tragaju za preživelima.
Među ljudima na mostu je najviše bilo tinejdžera, žena i starijih ljudi.
Premijer Indije Narendra Modi izjavio je saučešće povodom tragedije.
Ultradesni izraelski poslanik najavio okončanje suđenja Netanjahuu
Izraelski ultradesni poslanik Itamar Ben Gvir najavio je da će zahtevati usvajanje zakona kojim će okončati suđenje vođi opozicije Izraela, bivšem premijeru, Benjaminu Netanjahuu za korupciju, sudeći po audio snimku do koga je došao novinski sajt Ynet News.
Netanjahu je Ben Gvira prihvatio kao budućeg koalicionog partnera pred parlamentarne izbore 1. novembra.
Ben Gvir je u savezu ultradesnih partija sa Becalelom Smotričem, liderom stranke Verski cionizam, koji je najavio svoj plan izmene izraelskog sudskog sistema.
Taj plan uključuje ukidanje klasifikacije prevare i zloupotrebu poverenja kao krivičnih dela, a to je korak kojim bi se poništila većina optužbi protiv Netanjahua.
I mada Smotrič nije javno rekao da li bi se novi zakon primenjivao retroaktivno na suđenje Netanjahuu Ben Gvir je nedavno obećao svojim pristalicama da će predložiti takozvani „Francuski zakon“ koji garantuje aktuelnom premijeru skoro potpun imunitet od krivičnog gonjenja rektroaktivno.
Neki izraelski poslanici su ranije pominjali usvajanje tog zakona, ali nisu ništa preduzeli zbog bojazni da bi ga Vrhovni sud Izraela oborio.
Ben Gvir je međutim rekao da će „sudije razumeti logiku i svrhu“ zakona i rekao da slični zakoni postoje u drugim zemljama.
„Premijer je takođe nevin dok se ne dokaže da je kriv i ne može ga ukloniti ili zbaciti kapric vrhovnog tužioca“, rekao je Ben Gvir, sudeći po snimku.
Njegov politički partner Smotrič je međutim brzo nastojao da objasni da se taj zakon neće odnositi na Netanjahua, tvrdeći da neće uticati na Netanjhuovo suđenje za mito, prevaru i zloupotrebu poverenja.
„Netanjahuovo suđenje se neće poništiti. Obećavam da neću promovisati zakon koji će ga poništiti“, rekao je Smotrič.
Sam Netanjahu je više puta rekao da neće inicirati poništenje krivičnih optužbi protiv sebe, ni okončanje suđenja, već da će se optužbe pobiti u sudu.
Izraelci ubili Palestinca koji je automobilom naleteo na vojnike
Izraelci su ubili jednog Palestinca koji je automobilom naleteo na autobusku stanicu na okupiranoj Zapadnoj obali i povredio pet vojnika.
Izraelska vojska je saopštila da je palestinski vozač vozio svoj automobil ka grupi vojnika na autobuskoj stanici kraj palestinskog grada Jerihona, a potom nastavio da vozi ka obližnjoj raskrsnici gde su takođe stajali vojnci.
Kako je navedeno ni jedan vojnik nije zadobio teške povrede.
Jedan policajac i civil su potom pucali i pogodili vozača koji je prebačen u bolnicu gde je proglašen mrtvim.
Palestinsko Ministarstvo zdravlja je saopštilo da je ubijen 49-godišnji stanovnika Azarije palestinskog grada kraj istočnog Jerusalima.
Dogodilo se to dan pošto je naoružani Palestinac ubio jednog Izraelca kraj jevrejskog naselja na Zapadnoj obali, samo dva dana pre parlamentarnih izbora u Izraelu.
Na amaterskim video snimcima se vidi kako dva Izraelca ispaljuju metke na čoveka koji je stajao kraj vozila.
Na drugom video snimku se vidi ranjeni izraelski vojnik kako se previja od bolova.
Za sada je nejasno da li će i koliko nasilje uticati na izraelske izbore.
Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je ishod teško predvideti.
I mada izraelsko-palestinski sukob nije glavna tema kampanje porast nasilja doprinosi popularnosti desničarskih partija koje se zalažu za oštre mere protiv Palestinaca.
Više od 130 Palestinaca ubijeno je u sukobima na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu od početka ove godine.
Sukobi su pojačani posle niza palestinskih napada proletos u kojima je ubijeno 19 ljudi u Izraelu.
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
BLIC – List podseća na promene koje građane Srbije očekuju od 1. novembra „Topli stanovi, veće penzije i zimske gume“.
VEČERNJE NOVOSTI – „Kurtijem razočarani umesto da ga pritisnu“, list piše da su „blage“ reakcije iz Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije na najavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija da neće odustati od zamena srpskih za kosovske registarske tablice.
DANAS – List piše da je neizvesno kada će parlament predložiti novog zaštitnika građana, budući da je dosadašnjem mandat istekao u julu „Skupština zakočila izbor ombudsmana“.
NOVA – Intervju sa potpredsednicom Stranke slobode i pravde Marinikom Tepić „Svaka nova Vlada SNS je sve lošija“. „Vučić ostaje na čelu SNS da ne bi izgubio Beograd“, o informacijama iz Srpske napredne stranke da se njen predsednik Aleksandar Vučić neće povući sa te funkcije kako je ranije najavljivao.
POLITIKA – Povodom formiranja nove Vlade Srbije „Vlada za odbranu Srbije i međunarodnog prava“. Intervju sa direktorom Populacionog fonda Ujedinjenih nacija za Srbiju Džonom Kenedijem Mosotijem „Od 15. novembra biće osam milijardi ljudi na planeti“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1517. – Ogorčen mnogobrojnim zloupotrebama crkve, nemački sveštenik Martin Luter okačio je na vrata katedrale u Vitenbergu i stavio na javnu raspravu 95 teza o reformi crkve. Time je u nemačkim zemljama počela Reformacija, a Luter je postao jedan od njenih vođa.
1632. – Rođen je Jan Vermer, jedan od najvećih holandskih majstora 17. veka. Nepriznat i neshvaćen za života, dva veka kasnije svrstan je među najveće umetnike u istoriji slikarstva, a njegove slike dostigle su astronomske cene („Pogled na Delft“, „Žena s pismom“, „Devojka s đerdanom“, „U ateljeu“, „Čas muzike“).
1926. – Preminuo je američki mađioničar, poreklom mađarski Jevrejin Hari Hudini, najpoznatiji mađioničar 20. veka. Rođen kao Erih Vajs, promenio je ime u čast francuskog mađioničara Robera Hudina.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas posle maglovitog jutra biti sunčano i toplo vreme, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Najniža temperatura od tri do 11 stepeni Celzijusa, najviša u većem delu zemlje od 20 do 25 stepeni, u Negotinskoj Krajini oko 27, a na severu Vojvodine od 17 do 20 stepeni. Vetar slab, promenljiv.
Tagovi
