Dobro jutro,
Počelo je odbrojavanje od čuvena 72 sata koja predsednik Vučić ostavlja između najave o tome da će doneti neku odluku i saopštavanja te odluke medijima. O tome smo u jednom od prethodnih brojeva Nedeljnika pisali, tu smo pojavu od „magična 72 sata“, stavili i na naslovnu stranu. Na današnjim i jučerašnjim naslovnim stranama dominiraju „pozivi u rat“.
Kako Tadić kaže, to su samo „najave za unutrašnju upotrebu“, a strasti će se smiriti.
Oko dve druge teme, iako su manje opasne, strasti se ne smiruju.
Da li je Latinka Perović, koja je juče preminula, bila heroina ili antiheroj?
Da li u polufinalu Svetskog prvenstva „treba navijati za Hrvatsku“? Kao da za to postoji pravilo…
„POVRATAK VOJSKE NA KiM“
“Vlada će u četvrtak odlučiti o slanju zahteva Kforu”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da će u četvrtak biti održana sednica Vlade na kojoj će biti doneta odluka o upućivanju zahteva za odlazak pripadnika Srpske vojske na Kosovo i Metohiju.
“Sednica Vlade je u četvrtak i tada će Vlada doneti odluku za upućivanje pisma Kforu za odlazak vojske”, rekao je Vučić nakon sastanaka sa vlasnikom vinarije Srđanom Petrovićem, kojem je zaplenjeno vino.
Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok izjavila je juče da je povratak Vojske Srbije na Kosovo neprihvatiljiv.
„Najava zahteva da se deo vojske Srbije vrati na Kosovo je za unutrašnju upotrebu“
Predsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) Boris Tadić ocenio je danas da najava zahteva za vraćanje dela vojske Srbije na Kosovo više služi za unutrašnju upotrebu i za demonstriranje sile i patriotske igre, nego za stvarnu zaštitu Srba.
Tadić je za televiziju Insajder rekao da, “osim folkornog karaktera, sama najava služi i za signal međunarodnoj zajednici da Srbija hoće da aktivira sve što je na raspolaganju”.
On je upozorio da se ni Beograd ni Priština “ne smeju igrati vatrom jer situacija u svakom trenutku može izmaći kontroli”.
“Kada političari pokušavaju jednu ovako zapaljivu situaciju da iskoriste kako bi dobili neke glasove ili status i oreol patriote – da li Albanaca na Kosovu, Srba u Srbiji, mora se voditi računa jer ta situacija može da izmakne kontroli i tim političarima”, istakao je Tadić.
Tadić je rekao da po Rezoluciji 1244 do 1.000 pripadnika srpskih bezbednosnih snaga može doći na Kosovo i to kao oficiri za vezu, da budu prisutni na mestima srpske kulturne baštine, graničnim prelazima sa Albanijom i Makedonijom i za razminiravanje minskih polja, ali ne na teritoriji gde živi srpsko stanovništvo jer je tamo Kfor.
Tadić je podsetio da su ti zahtevi podnošeni i ranije, i da ih je podneo i ubijeni premijer Srbije Zoran Đinđić, koji je taj zahtev uputio šefovima državama zapadnih zemalja.
“Zatim sam ja to usmeno tražio od komandanta Kfora u nekoliko kritičnih trenutaka ali nikada to odorenje nismo dobili. Tako da i Vučić sada shvata da neće biti uslišen na način kako je to u javnosti i predstavljeno, pa taj zahtev više služi za unutrašnju upotrebu, nego za stvarnu zaštitu Srba koji se na neki način navlače na uverenje da će Srbija sada poslati vojsku i policiju”, rekao je Tadić.
Kako je istakao, ne bi bilo mnogo postignuto i da zamislimo da komandant Kfora sada prihvati u određenoj meri taj zahtev Srbije.
Odgovarajući na pitanje šta bi bili najbolji sledeći koraci u ovoj situaciji, Tadić je rekao da se “diplomatska akcija mora usmeriti na komandu NATO”.
“Mora da se aktivira ne samo nivo komunikacija sa Kforom već i diplomatska aktivnost prema komandi NATO. Da se razgovara hitno sa (generalnim sekretarom Jensom) Stoltenbergom”, kazao je Tadić.
Dodao je da je vrlo moguće da bi specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država Gabrijel Eskobar “mogao da preuzme snažnu diplomatsku aktivnost u dijalogu Beograda i Prištine”.
„Pričama o povratku vojske na Kosovo gradi se nerealan optimizam“
Predsednik pokreta Srbija Centar (SRCE) Zdravko Ponoš ocenio je danas da najava vlasti da će tražiti vraćanje pripadnika srpskih snaga bezbednosti na Kosovo i Metohiju, neće pomoći ni tamošnjim Srbima ni deeskalaciji situacije.
Ponoš je za televiziju N1 rekao da ne veruje da vlasti u Prištini i Beogradu žele “krvoproliće”.
“Ovo je u nekim stvarima pozicioniranje pred pregovore, kao što se uglavnom i radi u svetu u takvim situacijama, da se dobije neka povoljnija pozicija. Verujem da će sve ovo da se smiri”, kazao je bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije (VS).
Ocenio je da se pričama o povratku VS na Kosovo i Metohiju gradi “nerealan optimizam” i “nanosi šteta Srbima na Kosovu”.
“U Rezoluciji 1244 nigde ne piše da postoji mogućnost vraćanja 1.000 vojnika ni policajaca već piše o osoblju Srbije, odnosno Jugoslavije u to vreme. I to u stotinama, ne u hiljadama. Nigde se ne kaže da su u pitanju vojnici i policajci. I vrlo se specifira da to može da se desi samo za razminiranje, da budu zaduženi za vezu sa medjunarodnim snagama, da budu na graničnim prelazima i da čuvaju našu kulturnu baštinu”, rekao je Ponoš.
ODLAZAK LATINKE PEROVIĆ
Latinka Perović, srpska i jugoslovenska istoričarka i političarka preminula je danas u Beogradu u 89 godini, objavili su mediji.
Sa 27 godina bila je predsednica Antifašističkog fronta žena Srbije (AFŽ). Obavljala je dužnost sekretara Saveza komunista Srbije od 1968 do 1972 godine. Smatrali su je najuticajnijom ženom u zemlji u to vreme.
Političku karijeru je završila 1972. godine kada je došlo do takozvanog “sloma srpskih liberala” na čelu sa njom i Markom Nikezićem.
Nikada se nakon toga više nije vratila u politiku. Posvetila se istorijskom istraživanju i postala poznata kao stručnjak za srpsku istoriju 19. veka, kao i srpsku savremenu istoriju.
KO ĆE U FINALE MUNDIJALA?
U polufinalu Svetskog prvenstva u Kataru, večeras će od 20.00 odmeriti snage Argentina i Hrvatska. I jedna i druga reprezentacija, došle su dalje nego što su mnogi posle prvog kola očekivali, ali su zapravo kroz čitav turnir pokazale kontinuitet koji imaju samo veliki timovi.
Ovo će biti i duel dvojice lidera, velikih fudbalera, Lionela Mesija i Luke Modrića.
Zanimljivo, tokom priprema za Mundijal 2006. na utakmici Argentine i Hrvatske Lionel Mesi je postigao svoj prvi gol za Argentinu, a Modrić odigrao svoj prvi meč za Hrvatsku.
Za jednog od njih dvojice, večerašnji protivnik mogao bi da bude zapamćen kao prvi i poslednji.
Za koga ćete vi navijati večeras?
OSTALE VESTI
Kurti i Eskobar razgovarali o situaciji na severu Kosova
Premijer Kosova Aljbin Kurti i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar sinoć su u Prištini razgovarali o trenutnoj situaciji i nedavnim dešavanjima, posebno u severnom delu Kosova.
U saopštenju je istaknuto da je tokom sastanka naglašeno da barikade na putevima treba odmah ukloniti.
“Na sastanku je bilo reči i o odnosima Kosova i Srbije, procesu dijaloga i putu ka punoj normalizaciji odnosa dve zemlje”, navodi se u saopštenju.
Prethodno je posle sastanka sa Kurtijem Eskobar u kratkoj izjavi za medije rekao da je reč o rutinskoj poseti Kosovu.
“Nemam komentar. Ja sam već ovde deo rutinskog angažmana. Dobri smo partneri i lepo je ostati u stalnoj komunikaciji. Imaću više da kažem nešto kasnije, pošto ćemo imati još nekoliko sastanaka, pa ćemo razgovarati”, rekao je on novinarima.
URA preti “rušenjem” predsednika Crne Gore: “Glasajte za sudije Ustavnog suda, inače…”
Gradjanski pokret URA pozvao je danas, uoči sednice Skupštine Crne Gore, parlamentarne partije da glasaju za sve sudije blokiranog Ustavnog suda i time otvore put za “kompromis” o vanrednim izborima i spornim izmenama Zakona o predsedniku države.
Poslanik Ure Miloš Konatar je na vanrednoj konferenciji za novinara uoči zasedanja kazao da će, ukoliko Skupština ne izabere sve četvoro sudija Ustavnog suda, taj pokret glasati za sporne izmene Zakona o predsedniku države. Njima parlament preuzima deo nadležnosti predsednika države u predlaganju mandatara za sastav nove vlade i otvara put parlamentarnoj većini da izaberu svog kandidata.
“Ako glasamo za sva četiri kandidata, imaćemo dogovor za pet minuta kada su u pitanju zahtevi opozicije koji se odnose na Zakon o predsedniku i datum izbora”, kazao je Konatar.
Ukoliko poslanici ne podrže predlog Ure, njeni poslanici će glasati za izmene Zakona o predsjedniku, jer smatraju da se “bez Ustavnog suda ne mogu održati prevremeni izbori”.
Podrška Ure bi značila usvajanje spornog zakona, jer su ostale partije parlamentarne većine najavile podršku aktu o kome je negativno mišljenje ranije dala Venecijanska komisija.
Skupština Crne Gore danas bi trebalo da glasa o sudijama Ustavnog suda, koji je bez kvoruma za odlučivanje i u blokadi od septembra prošle godine, te o spornim izmjenama Zakona o predsedniku.
Prethodno je propao pokušaj parlamentarnih partija da pronadju rešenje o izlasku iz političke i institucionalne krize.
Vlada je u tehničkom mandatu, Ustavni sud blokiran, a parlamentrane partije ne uspevaju da se dogovore oko paketa pitanja, koji podrazumeva raspisivanje vanrednih izbora.
Predstavnici poslaničkih klubova u nedelju su se treći put sastali kako bi razgovarali o prevazilaženju političke krize, te pokušali da dogovore izbor sudija Ustavnog suda, ali dogovor nije postignut.
Opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS), koja je inicirala razgovore i traži održavanje vanredih izbora, najavila je da neće glasati ni za jednog kandidata Ustavnog suda, te da neće prisustvovati sednici.
“DPS je zagovarao stav da su jedino rešenje krize prevremeni izbori i da se kroz njih dodje do stabilne političke vlade”, saopšteno je iz te stranke nakon sastanka.
Uoči sednice parlamenta koja je najavljena za 11 sati, u znak protesta ipsred zgrade Skupštine Crne Gore okupio se veći broj gradjana, dok su neki blokirali glavne saobraćajnice u Podgorici.
Oni traže vanredne izbore, izbor sudija Ustavnog suda i povlačenje spornih izmjena Zakona o predsedniku.
To je četvrti protest gradjana pod sloganom “Ima nas” u poslednjih mesec dana.
Venecijanska komisija je u medjuvremenu preporučila da Skupština ne usvaja izmjene i dopune Zakona o predsedniku, a iz Evropske unije pozvali su političke lidere da u potpunosti primene preporuke te komisije.
Predstavnici Venecijanske komisije su pozivali institucije, poslanike i političke partije da “odgovorno učestvuju u rešavanju trenutnog ćorsokaka i pronađu konstruktivne kompromise za važne odluke, uključujući i izbor sudija Ustavnog suda.”
Mišljenje Venecijanske komisije, savetodavnog tela Saveta Evrope, o ovom zakonu je zatražio predsednik Crne Gore Milo Đukanović nakon što je parlamentarna većina prosrpskog i proruskog Demokratskog fronta, Demokrata i građanskog pokreta URA, usvojila izmene Zakona o predsedniku.
Đukanović je odbio da potpiše izmene zakona i vratio ga je Skupštini na ponovno odlučivanje.
Ustavni sud Crne Gore od 13. septembra nema kvorum za odlučivanje, jer ima samo troje sudija od ukupno sedam.
U prvom krugu nijedan od četiri kandidata nije dobio potrebnu dvotrećinsku podršku u parlamentu.
Vladika Grigorije: “Ko su i ko bi možda trebalo da budu sveštenici”
Vladika Grigorije napisao je tekst “O sveštenstvu” za Teologija.net
“Da li su pravoslavni sveštenici samo malo drugačiji ili su i nešto drugo u odnosu na druge ljude? Koja je to, po mom mišljenju, njihova glavna nevolja/poteškoća? I koje su to djelatnosti koje bi sveštenik u svojoj službi neizostavno trebalo da obavlja? U najkraćem, ovo je samo mali pokušaj da se zapitamo ko su i ko bi možda trebalo da budu sveštenici, za koje mi se čini da ako su po nečemu neobični, onda je to najmanje po tome kako izgledaju ili u šta se oblače.
Sveštenik time što je rukopoložen, time što je sveštenik – nije uzveden u neku drugu sferu, niti je izveden iz sfere realnog života. On može imati osjećaj drugačijosti, ali on uopšte nije nešto drugo u odnosu na vjerni narod, neka „posebna vrsta“. Njegova odgovornost za zajednicu definiše se brigom za sabornost te zajednice. Tako da je ono što ga kvalifikuje da bude sveštenik upravo njegova sposobnost da kao vjernik i član zajednice pokaže da je usmjeren ka svima i prema svakome jednako, te da je saborna ličnost a ne frakcionaš, sektaš ili onaj koji je sklon bilo kakvom grupisanju ili nadmenom tutorisanju.
Nastavak teksta na linku ispod…
EU priprema “veoma oštar” novi paket sankcija Iranu zbog pogubljenja
Nemačka je danas oštro osudila pogubljenje druge osobe u Iranu povezane sa protestima, dok Evropska unija (EU) treba da usvoji novi paket “veoma oštrih” sankcija protiv Irana.
Ta pogubljenja su “eklatantan pokušaj zastrašivanja” demonstranata kako ne bi mogli “da se izražavaju na ulicama i traže da žive slobodno”, izjavila je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) po dolasku u Brisel na sastanak šefova diplomatija poslova EU.
U Iranu je danas pogubljena osoba povezana sa protestima koji traju tri meseca, i to je drugo izvršenje smrtne kazne u sedam dana, saopštili su pravosudni organi te zemlje.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel (Josep Borrell) izjavio je da će EU usvojiti paket “veoma oštrih sankcija” i dodao da Iran “mora da shvati da će EU preduzeti sve neophodne mere da podrži mlade žene i mirne demonstrante i da svakako osuđuje smrtne kazne”.
Prema diplomatskim izvorima, EU će dodati 20 ljudi na spisak sankcija zbog kršenja ljudskih prava zbog gušenja protesta.
EU će takođe dodati osam Iranaca na svoju crnu listu restriktivnih mera kako bi sankcionisala isporuke Rusiji bespilotnih letelica koje se koriste protiv Ukrajine.
Iran je poprište višemesečnih protesta.
Protesti u Iranu su pokrenuti 16. septembra, na dan smrti Mahse Amini (22) u bolnici, gde je smeštena u teškom stanju posle hapšenja 13. septembra u Teheranu zbog “nošenja neprikladne odeće” i nepoštovanja strogog pravila oblačenja žena u Iranu.
Demonstracije su kasnije prerasle u pokret protiv iranskih verskih vlasti.
Iranske vlasti, koje smatraju da proteste podstiču zapadne zemlje, posebno SAD, uhapsile su nekoliko hiljada ljudi, među kojima je 11 osuđeno na smrt.
Putin ukida svoju “prazničnu rutinu”: “Neće održati veliku prednovododišnju konferenciju za novinare”
Predsednik Rusije Vladimir Putin neće održati tradicionalnu prednovogodišnju konferenciju za novinare, saopštio je danas Kremlj.
“Do početka Nove godine neće biti predsedničke konferencije za novinare”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov tokom telefonskog brifinga, uz napomenu da je Putin razgovarao sa novinarima u drugim prilikama, posebno tokom svojih putovanja u inostranstvo.
Veliki susret Putina sa novinarima organizovan je svake godine od 2001. godine, izuzev između 2008. i 2012. godine, kada je on bio na funkciji premijera.
Ova godišnja konferencija za novinare okuplja stotine domaćih i stranih novinara i obično traje nekoliko sati, a ruski lider odgovara uživo na pitanja o svim temama, od diplomatije do svakodnevnog života.
Putinovi odgovori medijima često su predstavljali naloge vladi ili regionalnim vlastima.
Pogođena baražem zapadnih sankcija otkako je vojskom krenula na Ukrajinu, Rusija se sada suočava sa embargom na isporuku svoje nafte EU.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za utorak, 13. decembar najviše pišu o krizi na severu Kosova, štrajku članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, i o drugim temama.
ALO – „Srbinu odredili pritvor 30 dana iako mu je život ugrožen“, piše list o hapšenju bivšeg pripadnika kosovske policije Dejana Pantića. „Ponavljanje razreda zbog keca iz vladanja“, o zahtevima prosvetara.
BLIC – „Kvinta šalje ‘teškaše’ da gase požar“, list piše da povodom krize na severu Kosova ove nedelje u Beograd dolazi tim pregovarača iz SAD, EU, Nemačke i Francuske.
VEČERNJE NOVOSTI – O krizi na severu Kosova „Zapad udara na 1244 dok Kurti divlja“. „Koraci do popusta za gas i struju“, list piše o olakšicama u plaćanju energenata za odredjene kategorije stanovništva.
DANAS – „Savet REM-a nema pravo da štrajkuje“, bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević upozorava na odredbe Zakona o državnim službenicima. List navodi da će novim Zakonom o unutrašnjim poslovima biti legalizovan biometrijski nadzor „Svi gradjani pod okom pametnih kamera“.
INFORMER – „Naša vojska može i mora na Kosovo“, piše list o Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244. O ratu u Ukrajini, list piše u tekstu „Evropa zbog Zelenskog ostala bez naoružanja“.
KURIR – „Ništa mu nije sveto, Kurtijevi specijalci s prstom na okidaču ispred srpske bolnice“, navodi list. Državni sekretar u ministarstvu zdravlja Mirsad Djerlek kaže za list „Opštine će plaćati stan mladim lekarima u seoskim ambulantama“.
NOVA – „Ne traži se da Srbija prizna Kosovo u UN“, list piše o tome šta predvidja Francusko-nemački sporazum. „Sumnjamo da tužilaštvo opstruiše i zataškava istragu“, kaže za list porodica vojnika Dejana Stojkovića, stradalog na Pešteru.
POLITIKA – „Kurti preti iz pet baza“, o krizi na severu Kosova. „Afera ‘Katargejt’ potresa institucije Evropske unije“, list piše o hapšenju članova Evropskog parlamenta zbog sumnje na korupciju.
SRPSKI TELEGRAF – „Tri pravca vojne odbrane Kosova“, o navodnom planu za angažovanje bezbednosnih snaga u slučaju direktnog napada na Srbe na Kosovu i Metohiji.
Tagovi
