„Ako se upitamo treba li na ljudski rod gledati kao na dobar ili loš soj, ja moram da priznam: nemamo se čime pohvaliti.“
To je rekao Kant, pomalo i za sve što se ovih dana događa u svetu, u Evropi, u Beogradu i na ukrajinskom ratištu.
Srbi imaju čuvenu izreku o prirodi rata, koju je juče na Tviteru citirala i američka kongresmenka, uz male adaptacije, inače prva kongresmenka rođena u Sovjetskom savezu.
“U ratu država daje topove, bogati volove a sirotinja sinove. Кada rat prođe država uzme topove, bogati svoje volove a sirotinja broji grobove.”
U ovim jutarnjim brifinzima na sajtu Nedeljnika obično pišemo o temama koje će toga dana okupirati pažnju nas i naših čitalaca, pa bi ovaj brifing mogao da se svede i na jedan izveštaj o ratu u Ukrajini, ali i mimo toga oko nas se događa život.
Dobro jutro…
RAT U UKRAJINI
Drugog dana rata, a i na početku trećeg jasno je koji je glavni cilj ruske vojske – opsada Kijeva.
Žestoke borbe su izbile u Kijevu dok su ruske snage pokušavale da se probiju ka centru grada iz više pravaca u ranim jutarnjim satima u subotu.
Tokom cele noći prestonicu Ukrajine su potresle eksplozije. Na ulicama se čula artiljerijska vatra, a kako je svanulo, u objavi na Fejsbuk stranici ukrajinskih oružanih snaga navodi se da se u gradu vodi „aktivna borba“.
“Кonstantna mitraljeska razmena vatre odvija se otprilike na području Trga pobede, železničke stanice, ulice Bogdana Hmeljničkog. Istovremeno, kopnene snage javljaju da su ukrajinski vojnici u reonu metro stanice gde su se vodile borbe sa ruskim snagama.
Ukrajinska vojska je tvrdila da je odbila jedan napad ruskih snaga na vojnu bazu koja se nalazi na glavnoj aveniji u ukrajinskoj prestonici. Rusi su „napali jednu od vojnih jedinica na Aveniji pobede u Kijevu. Napad je odbijen“, saopštila je ukrajinska vojska na svojoj verifikovanoj Fejsbuk stranici, ne precizirajući gde se tačno dogodio incident. Iz ruske vojske nije bilo komentara.
Ruske trupe zauzele su kijevsku hidroelektranu koja je smeštena u severnom delu ukrajinske prestonice, izvestila je novinska agencija Interfaks, pozivajući se na Ministarstvo energetike Ukrajine.
Zelenski odbio da se evakuiše
Britanski mediji izveštavaju da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odbio ponudu SAD da bude evakuisan iz Ukrajine.
U obraćanju naciji kasno sinoć, Zelenski je pozvao Ukrajince da ostanu i bore se za svoju zemlju i optužio Rusiju da u napadima cilja na civilnu infrastrukturu.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski poručio je u novoj video-poruci da neće položiti oružje i da neće napustiti Кijev.
“Nećemo položiti oružje, branićemo svoju zemlju”, rekao je Zelenski u poruci snimljenoj ispred njegove kancelarije u Кijevu.
Zelenski je i tokom jučerašnjeg dana poručio da će ostati u prestonici, iako je dobio upozorenja stranih i ukrajinskih obaveštajaca da bi mogao da bude meta ruske vojske.
Ukrajinska vojska piše o velikim ruskim gubicima, te podatke prenose i zapadni mediji, ali niko od njih nije mogao da potvrdi da su svi podaci autentični.
OSTALE VESTI
Koronavirus u Srbiji
Od početka epidemije u Srbiji su registrovana 1.903.494 slučaja koronavirusa, a od posledica zaraze umrlo je 15.110 ljudi. Od početka epidemije urađeno je 8.719.026 testova na koronu.
U Srbiji je sve bolja epidemijska situacija. I dalje se smanjuje broj novozaraženih, manji su i redovi ispred kovid ambulanti, ali je broj preminulih i dalje visok.
Sledeće nedelje u svim školama će biti neposredna nastava, odlučio je Tim za škole.
Prema posldnjem preseku, koronavirus u Srbiji je potvrđen kod još 3.201 osobe, od testiranih 14.085 uzoraka. Od posledica zaraze preminuo 51 pacijent.
Na bolničkom lečenju je 2.981 pacijent, od kojih je 107 na respiratoru.
Evropska agencija za lekove odobrila je treću dozu Fajzer vakcine – za decu stariju od 12 godina. Кonačnu odluku doneće Evropska komisija.
U Slovačkoj od danas neće tražiti kovid potvrde i negativan test – za ulazak u restorane, hotele, akva parkove i sportske dvorane. Češka vlada od 1. marta postepeno ukida mere.
Đukanović počinje konsultacije o mandataru
Na konsultacije sa predsednikom Crne Gore o izboru mandatara prvo su pozvani predstavnici Demokratskog fronta i koalicije Mir je naša nacija, pišu Vijesti.
Navode da su nakon toga planirani razgovori sa predstavnicima manjinskih partija.
Po okončanim konsultacijama, predsednik države bi trebalo da predloži mandatara za sastav nove vlade onome ko obezbedi podršku najmanje 41 poslanika u Skupštini.
Iz kabineta Đukanovića nije zvanično najavljeno da će početi razgovore sa predstavnicima parlamentarnih partija, nakon što je kabinetu premijera Zdravka Krivokapića uskraćeno poverenje u Skupštini.
Očekuje se da poziv za konsultacije dobiju i ostali poslanički klubovi.
Vijestimaiz partija nije potvrđeno da su dobile poziv za konsultacije.
Član Belivukove grupe dobio status svedoka saradnika
Jedan od 30 optuženih pripadnika klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića sklopio je juče sporazum sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i on će svedočiti protiv te grupe o teškim ubistvima i drugim krivičnim delima koja je počinila.
Kako je prenela Radio-televizija Srbije, N.S. je sklopio sporazum za kaznu od 14 godina zatvora i status okrivljenog saradnika.
Ta kazna biće mu izrečena po završetku sudjenja toj grupi, ukoliko ispuni obaveze iz sporazuma i svedoči protiv klana Belivuk-Miljković.
Početak sudjenja tom klanu zakazan je za 8. mart u beogradskom Specijalnom sudu. Optužnica tereti 30 pripadnika te grupe za pet brutalnih ubistava, trgovinu drogom, nedozvoljeno držanje oružja i druga krivična dela.
Bajden nominovao prvu Afroamerikanku za sudiju Vrhovnog suda SAD
Američki predsednik Džo Bajden izabrao je federalnu apelacionu sutkinju Ketandži Braun Džekson da postane prva Afroamerikanka u Vrhovnom sudu Sjedinjenih Američkih Država.
„Trenutna sutkinja Apelacionog suda SAD za okrug D.C., Džekson je jedan od najpametnijih pravnih umova u zemlji. Ako bude potvrđena, ona će biti prva Afroamerikanka koja će služiti u Vrhovnom sudu“, navodi se u saopštenju Bele kuće.
Glasanje za njenu potvrdu sada će biti održano u Senatu, u kome demokrate i republikanci imaju jednak broj predstavnika, dok odlučujući glas daje potpredsednica SAD Kamala Haris.
Džekson (51) bi u Vrhovnom sudu trebalo da zameni liberalnog sudiju Stivena Brejera (83), koji je u januaru najavio povlačenje.
Brejer je sudija Vrhovnog suda SAD od 1994. godine, nakon što ga je imenovao tadašnji američki predsednik Bil Klinton.
Ukoliko bude potvrđena u Senatu, Džekson će biti šesta žena koja je ikada služila u Vrhovnom sudu.
Vrhovni sud je najviši sud u Sjedinjenim Američkim Državama, na čijem čelu se nalazi savezna sudska vlast. Sudije se dele na konzervativne i liberalne, prema načinu na koji pristupaju tumačenju američkog Ustava. Šest aktuelnih pripadnika Vrhovnog suda imenovano je od republikanskih, a tri od demokratskih predsednika.
NEDELJNIK JE NA KIOSCIMA
Novi broj Nedeljnika je u prodaji – na svim kioscima i na Nstore.rs – od četvrtka, 24. februara. Osim velikog političkog i životnog intervjua Borisa Tadića, koji je i na naslovnoj strani, novi Nedeljnik nudi veliku analizu potencijalnih posledica rata u Ukrajini.
Nije bilo teško predvideti da će se dogoditi, ali je teško i pomisliti kakve bi posledice mogao da izazove. Po čitav svet, političku mapu Evrope, bezbednosnu arhitekturu kontinenta, svetsku ekonomiju i posebno po Balkan.
ŠTA PIŠU SRPSKE DNEVNE NOVINE
Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za subotu, 26. februar 2022. godine najviše pišu o sukobu Rusije i Ukrajine, odluci Srbije da podrži teritorijalni integritet Ukrajine i da ne uvede sankcije Rusiji, i drugim političkim i društvenim temama.
ALO – O akcijama ruske vojske u Ukrajini „Opsada Kijeva“. List piše i o fudbalskoj Ligi Evropa i Ligi konferencija „Zvezda protiv Rendžersa, Partizan sa Fejnordom“.
BLIC – „Putin poslao tenkove do Kijeva, molimo se za mir“, o razvoju situacije u Ukrajini. U tekstu „Zelenski poziva na pregovore, Putin spreman da pošalje delegaciju“, o mogućem dijalogu lidera Ukrajine i Rusije.
VEČERNJE NOVOSTI – U tekstu „Moskvi ne uvodimo sankcije“, list prenosi zvaničan stav Srbije o sukobu Rusije i Ukrajine. O ukrajinskoj krizi „Ruska vojska u Kijevu, pregovori tek posle predaje“.
DANAS – List prenosi atmosferu na političkoj sceni Srbije povodom dešavanja u Ukrajini, u tekstu „Predsednik za čuvanje prijateljstva, opozicija podeljena“. „Najoštrije sankcije bezazlene za Rusiju“, o uvodjenju novih mera EU i SAD protiv Rusije.
INFORMER – „Rusi u Kijevu“, o tome da su ruske trupe ušle u glavni grad Ukrajine. O posledicama ulaska ruske vojske u Ukrajinu „Ukrajina moli za milost“. Na istu temu list prenosi izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost „Srbija ne može da vodi svetske ratove“.
KURIR – O situaciji u Ukrajini list piše pod naslovom „Bitka za Kijev“. O sednici Saveta za nacionalnu bezbednost i konferenciji za novinare na kojoj je predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio šta je odlučeno „Srbija pruža punu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, ne uvodimo sankcije Rusiji“.
NOVA – O posledicama sukoba Ukrajine i Rusije u tekstu „Borbe oko Kijeva, evropske sankcije Putinu i Lavrovu“. O najavama predsednika Srbije o besplatnim vrtićima i pomoći države za prvo dete u tekstu „Vučićeva bitka za svaki ženski glas“.
POLITIKA – U intervjuu za list predsednički kandidat koalicije NADA Miloš Jovanović poručuje „Samo snažna država može da odoli svim pritiscima“. List prenosi i izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost „Kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine je pogrešno, ali nećemo uvesti sankcije Rusiji“.
SRPSKI TELEGRAF – List piše o ukrajinskoj krizi „Kukavice sa Zapada ostavile Ukrajinu“. Prenosi i izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića „Nemački mediji uvlače Srbiju u sukob po svaku cenu“.
Tagovi
