U 21. veku ubijeno je šest šefova država na svetu – predsednik DR Kongo Loran Dezire Kabila u januaru 2001. godine, kralj Birenda iz Nepala juna iste godine, predsednik Gvineje Bisao Žoao Bernardo Vijeira u martu 2009, predsednik Čada Idris Debi i predsednik Haitija Žovenelj Moiz 2021. godine.
Među tih šest je i atentat na Zorana Đinđića izvršen 12. marta 2003, pre tačno 19 godina.
Srbija između DR Konga i Haitija.
Zoran Đinđić je započeo promenu srpskog društva, a čak su i ovi jutarnji brifinzi koje svakoga dana čitate na sajtu Nedeljnika, njihovi naslovi i glavne teme, indikatori toga da li ćemo se i gde u budućnosti sresti i dokle je naše društvo dobacilo.
Koje su naše teme, naši ciljevi i „nacionalni strahovi“.
Dobro jutro…
RAT U UKRAJINI
Počeo je 17. dan rata u Ukrajini.
U novom broju Nedeljnika, u okviru specijalnog dosijea o Ukrajini, napravili smo analizu svih vojnih sukoba od Drugog svetskog rata i njen zaključak je da su svi ratovi koji su trajali kraće od jednog meseca u proseku bili završavani osmog dana.
Ruska invazija izgleda kao da će trajati duže, mada se delegacije sastaju i pregovaraju – svaki put sa istim ishodom.
Rusija ubrzala svoju ofanzivu
Ruski napadi iz vazduha pogodili su tri ukrajinska grada – uključujući dva na zapadu zemlje – čime je značajno proširena vojna ofanziva.
Mete napada bili su aerodromi u Lutsku i Ivano-Frankvisku koji se nalaze daleko od žarišta sukoba i rezidencijalnih objekata u strateški veoma važnom gradu Dnjepru kroz koji protiče istoimena reka, prenosi Gardijan.
Napadi su došli zajedno sa izveštajima koji ukazuju na to da je 65 kilometara dug konvoj ruskih vozila koji se približavao Kijevu sada raspršen, s obzirom na navode prema kojima su tenkovi zauzeli borbene pozicije nedaleko od prestonice.
Ukrajinska vojska je saopštila da Rusija pokušava da blokira njihove snage severno i zapadno od ulaska u glavni grad.
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je oko 2 miliona ljudi, što je oko 50 odsto populacije grada, napustilo prestonicu, ali da su se pripreme za odbranu grada nastavile.
“Svaka ulica i svaka kuća su utvrđeni. Čak i ljudi koji nikada u životu nisu planirali da promene svoju civilnu odeću, sada su u uniformama i nose puške u svojim rukama”, rekao je Kličko.
Ukrajinski vojnici opisali su borbe za kontrolu autoputa koji vodi u glavni grad, dok su rakete pogađale oblast tik izvan Kijeva.
“Prilično je zastrašujuće, ali šta drugo možemo da uradimo? Nemamo gde da se sakrijemo ili pobegnemo. Mi živimo ovde”, rekao je 38-godišnji Vasil Popov.
Uprkos velikim gubicima ljudstva i opreme u trećoj nedelji od početka napada na Ukrajinu – za vreme kojih su zauzeli nekoliko gradova – Putinove snage polako napreduju sa svojom operacijom.
Portparol ruskog ministra odbrane Igor Konašenkov rekao je da je Rusija iskoristila veoma precizno dalekometno oružje kako bi onesposobila rad aerodoroma u Lutsku i Ivano-Frankvisku.
Prilikom napada na aerodrom u Lutsku stradalo je dvoje pripadnika ukrajinskih snaga, dok je četvoro ranjeno, prema šefu regije Volin, Juriju Pohuljajku.
Žitelji Lutska rekli su da ih je oko 6.45 časova probudio udar ruskih raketa koje su pogodile vojni aerodrom.
“Živimo oko dva kilometra od aerodroma i rakete su te koje su nas probudile. Živeli smo u Harkovu i napustili smo grad prošle nedelje. Rusi su bombardovali Harkov po sto puta na dan, tako da ovo nije toliko loše”, rekao je jedan od stanovnika.
Pogođeni su i aerodromi u blizini Ivano-Frankviska, gde je građanima naloženo da odu u skloništa, rekao je gradonačelnik Ruslan Martsinkiv.
Tri ruska napada odigrala su se i u istočnom delu Dnjepra, a u njima je poginula najmanje jedna osoba, prema rečima savetnika ministra za unutrašje poslove Ukrajine Antona Heraščenka.
Uprkos tvrdnjama da su “neutralisali” ukrajinske vazdušne snage u prvih nekoliko dana rata – Rusija je prošle nedelje gađala ukrajinske aerodrome u nekoliko prilika, uključujući napad u Vinitsiji – gradu u kojem se nazali centralni štab ukrajinskih vazdušnih snaga – u kojem je ispaljeno osam projektila u jednom napadu.
Napad na rusko vojno vazduhoplovstvo pokazuje trajnu želju Rusije da zadobije kontrolu nad vazdušnim prostorom, što im do sada nije pošlo za rukom.
Udare iz vazduha pratilo je i napredovanje na zemlji, koje je prema najnovijim informacijama raspršeno, usled pozicioniranja ruske artiljerije ispred ulaza u Kijev.
Pentagon je objavio informacije po kojima je ruski konvoj napredovao za oko 5 kilometara u poslednja 24 časa, kao i da su neki delovi ruske vojske došli na samo 20 kilometara daleko od ulaska u Kijev.
Prema rečima Džeka Vatlinga, istraživača Britanskog kraljevskog Instituta, ruski konvoj teži tome da opkoli grad.
“Oni su sada na nekih pola puta od okruživanja grada sa južne strane. Veća je verovatnoća da se spremaju za preuzimanje grada nego za napad”.
Iako bi statičan pristup granatiranja Kijeva izvan grada bio jeftiniji za ruske snage – to ne znači da bi bio bez rizika, s obzirom na to da Ukrajinci koriste turske borbene dronove koji su se pokazali veoma efikasnim u borbi protiv ruskih vozila.
Međusobne optužbe o „biološkom oružju“
Ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja izneo je navode Kremlja da su Ukrajina i SAD planirale širenje biološkog oružja pomoću ptica selica, slepih miševa i insekata.
Nebenzja je izdao jezivo upozorenje istočnoj Evropi da bi se biološki agensi mogli proširiti preko granica Ukrajine:
“Pozivamo vas da razmislite o veoma realnoj biološkoj opasnosti za ljude u evropskim zemljama, koja može biti posledica nekontrolisanog širenja bio agenata iz Ukrajine. A ako postoji takav plan, kao što sumnjamo, onda će cela Evropa biti pokrivena.
Rizik od ovoga je vrlo realan s obzirom na interese radikalnih nacionalističkih grupa u Ukrajini prema radu sa opasnim patogenima koji se vodi zajedno sa ministarstvom odbrane Sjedinjenih Država.”
Američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild kaže da Rusija ima dobro dokumentovanu istoriju upotrebe hemijskog oružja.
Govoreći na sastanku Saveta bezbednosti UN koji je sazvan na zahtev Rusije, Tomas-Grinfild je rekla da je to “neistina”.
“Ukrajina nema program biološkog oružja.
Ne postoje ukrajinske laboratorije za biološko oružje koje podržavaju Sjedinjene Države. Ni blizu granice sa Rusijom ni bilo gde.”
GODIŠNJICA UBISTVA ZORANA ĐINĐIĆA
Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. u dvorištu zgrade Vlade Srbije, a za njegovo ubistvo na 40 godina zatvora osuđen je oficir Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti Zvezdan Jovanović.
Na istu kaznu za organizovanje ubistva osuđen je i komandant JSO Milorad Ulemek.
Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije otkrivena.
Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS), a za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.
Pročitajte odlomak iz knjige Veljka Lalića o Zoranu Đinđiću.
BERBOK U BEOGRADU
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa ministarkom spoljnih poslova Nemačke Analenom Berbok, koja boravi u Beogradu u okviru dvodnevne posete Zapadnom Balkanu.
Sastanku Aleksandra Vučića i Analene Berbok u zgradi Predsedništva Srbije prisustvovali su i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, nedavno imenovani specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin, ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.
Vučić je nakon sastanka izjvaio da je sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova razgovarao o svim ključnim pitanjima, među kojima pitanje Kosova i Metohije, te da su zaključili da probleme Beograda i Prištine treba rešavati dijalogom, zbog čega se, poručio je, Beograd uvek odaziva pozivu na dijalog u Briselu. Vučić je novinarima rekao da Srbija i Nemačka imaju odlične ekonomske odnose, da nemačke kompanije danas u Srbiji zapošljavaju više od 75.000 ljudi, i da je ta zemlja ubedljivo najveći spoljnotrgovisnki partner Srbije sa 6,5 milijarde evra razmene iz 2021. godine, što je porast u odnosu na 2020. godinu od 22 odsto.
Takođe, dodao je da je Nemačka najveći donator i investitor, zbog čega smo zahvalni nemačkim privrednicima i vladi.
“Razgovarali smo o EU putu Srbije, govorio sam o promenama i Ustava i neophodnosti rešavanja problema u okviru vladavine prava. Berbok je posebno o tome govorila i rekla da su ekonomske veze važne, ali da su važne vrednosti vladavine prava u svakom pogledu. To je jedna od važnijih tačaka susreta”, rekao je Vučić, a prenosi RTS.
On je dodao da se razgovaralo o zelenoj agendi i borbi protiv klimatskih promena.
“Važna tema sastanka je bila stanje u regionu. Za nas je od ključnog značaja očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Nedvosmisleno sam govorio o poštovanju teritorijalnog integriteta BiH, što Srbija uvek ističe, kao i o pozicije RS unutar BiH”, naglasio je Vučić.
Ukazao je da Nemačka i Srbija imaju različite stavove po pitanju odnosa Beograda i Prištine, budući da Nemačka priznaje nezavisnost tzv. Kosova, ali da su zaključili da dijalogom treba da se rešavaju problemi.
“Srbija je posvećena dijalogu i uvek ne samo da se odazivala, već čini mi se na najbolji i najkonstruktuvniji način doprinosimo napretku tog procesa, kada postoji volja na svim stranama”, rekao je Vučić.
Dodao je da se razgovaralo o svim važnim temama u Evropi i svetu o Ukrajini i odluci Srbije u GS UN, te da je pokušao da objasni poziciju Srbije, a Berbokovoj je zahvalan, što je želela da ga sasluša.
“Za nas je Nemačka najavažniji partner i po pitanju EU intergacija, ekonomsoke saradnje. I kada to saberete Nemačka nam je ključni politički partner. Na našu žalost po određenim pitanjuma u okruženju imamo drugačije stavove. Čuo sam šta ona misli i mogao da iz prve ruke saznam kakvi su njihovi stavovi i danas odlično razumem nemačku poziciju”, rekao je Vučić.
Ponovio je da će Srbija dati sve od sebe da dalje unapređuje odnose sa Nemačkom.
“Verujemo da će nam nemački partneri omogućiti prostor da na tom planu možemo da radimo, a bićemo uvek srećni da se ponovo sretnemo, da razgovaramo i verujem da ćemo u nekim sledećim susretima moći da se pohvalimo boljim i većim rezultatima saradnje”, rekao je Vučić.
Govoreći o sukobu sa Ukrajinom, Vučić je rekao da ne zna kakve “mi imamo sa sukobom u Ukrajini, šta je Srbija uradila pogrešno”.
“Mi ne govorimo o ličnostima, kod nas nema ljubavi i mržnje, već poštovanja međunarodnog prava. Baš kako je Ukrajina poštovala teritorijalni integritet Srbije, tako Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine i u Generalnoj skupštini UN podržali smo izjavu u kojoj je samo rečeno da su neprihvatljivi napadi i ugrožavanje teritorijalnog integriteta ukrajinske države”, rekao je Vučić.
Kada je reč o sankcijama Rusiji on je rekao da bi mogao da govori ko koje sankcije po potrebi uvodi i ne uvodi, ali da je o tome razgovarao sa ministarkom Berbok.
“Srbija se ponaša odgovorno i nastaviće da se ponaša odgovorno. Što se tiče ličnih kontakata, od početka napada na Ukrajinu nisam imao nijedan kontakt sa ruskim rukovodstvom tako da ne znam od čega bih se distancirao”, rekao je Vučić.
Odgovarajući na pitanje o pozivima Ukrajine i Rusije dobrovoljcima, Vučić je rekao da je po krivičnom zakonu Srbije, kažnjivo učešće u bilo kakvim sukobima koji ne znače odbranu teritorijalnog integriteta Srbije i da će svi koji učestvuju u ratovima biti kažnjeni.
Na zajedničkoj konferenciji posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Berbok je rekla da Nemačka želi da Srbija postane članica EU, da su za to pre svega potrebne reforme u vladavini prava, i dodala da će Beograd u toj oblasti imati “energičnu i veoma iskrenu” podršku Berlina.
Berbok, koja je u decembru postala šefica nemačke diplomatije, kazala je da je na putu ka EU potreban i “vidljiv napredak” u dijalogu Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa.
“Nemačka želi da doprinese da se posle izbora nađu vlade Srbije i Kosova i da preduzmu korake kako bi bio postignut sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa”, navela je.
Ukazala je da je neophodno suprotstavljanje “neprihvatljivim aktivnostima protiv teritorijalnog integriteta BiH”, ocenivši da se time ugrožava stabilnost celog regiona.
Berbok, doskorašnja kopredsednica nemačke stranke Zeleni, rekla je da je povodom ruskog napada na Ukrajinu neophodan jedinstven stav unutar Evrope, ali i u celoj međunarodnoj zajednici.
“U GS UN zemlje su jasno osudile agresiju Ukrajine, stav Srbije smo dobro primetili u Nemačkoj. Cilj osude je bio predsednik (Rusije Vladimir) Putin i njegovi militantni pomagači, zato je važno imati jasan stav, a ne okrenuti glavu. Naše zajedničke vrednosti su mir, sloboda i prosperitet. Ko deli ove vrednosti, sada ne može stajati po strani”, kazala je Berbok.
Upitana da li je dobila jasne signale od Vučića da je spreman da se distancira od Putina u većoj meri nego do sada, Berbok je kazala da je zahvalila Srbiji što je kao i sve druge članice EU i najveći broj zemalja međunarodne zajednice osudila “napadački rat ruskog predsednika koji je protiv međunarodnog prava”.
“Nemoguće je jasnije osuditi napadački rat nego u rezoluciji GS UN, to su uradile naše dve zemlje na jasan način”, dodala je.
OSTALE VESTI
Koronavirus u Srbiji
Od početka pandemije u Srbiji su registrovana 1.937.183 slučaja koronavirusa, a testiran je 8.904.881 uzorak. Od posledica zaraze preminule su 15.552 osobe. Procenat smrtnosti je 0.80 odsto, objavljeno je na sajtu covid19.rs.
Epidemijska slika u Srbiji se, iz dana u dan, poboljšava. Pada broja preminulih i novozaraženih.
Prema poslednjem preseku, koronavirus je potvrđen kod još 2.230 osoba, od 13.450 testiranih uzoraka. Od posledica zaraze preminulo je 19 osoba.
Smanjuje se broj pacijenata u bolnicama.
Na bolničkom lečenju nalaze se 1.372 pacijenta od kojih je 75 na respiratoru.
Od danas su na snazi ublažene kovid mere – ukida se važenje kovid propusnica, ali i ograničenje broja ljudi u zatvorenim prostorima.
Direktor Univerzitetskog kliničkog centra Srbije profesor Milika Ašanin rekao je da je epidemiološka situacija povoljnija, da se smanjenjem osoblja u kovid bolnicama podiže nivo rada u nekovid sistemu i smanjuju liste čekanja.
Dojava o bombi na letu Beograd – Moskva
Dojava o eksplozivnoj napravi navodno postavljenoj u avionu koji je leteo na relaciji Beograd-Moskva bila je lažna, ustanovljeno je kontradiverzionim pregledom letelice, saopštio je MUP.
Kako se navodi u saopštenju, policija radi na identifikaciji i procesuiranju osobe koja je na mejl Aerodroma „Nikola Tesla“ uputila lažnu dojavu.
U kontradiverzionom pregledu aviona i bezbednoj evakuaciji putnika učestvovali su pripadnici Čete za protivdiverzionu zaštitu i Čete vodiča službenih pasa Posebne jedinice policije Policijske brigade PU za grad Beograd, Specijalne antiterorističke jedinice, Uprave granične policije, Uprave saobraćajne policije i PS Surčin.
Pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova bezbedno su evakuisali sve putnike i članove posade iz aviona koji je leteo na relaciji Beograd-Moskva, a koji se zbog dojave da je u letelici postavljena eksplozivna naprava vratio i prinudno sleteo na surčinski aerodrom, saopštio je MUP Srbije.
Pad drona u Zagrebu
Hrvatski premijer Andrej Plenković uputio je danas pismo čelnicima EU, evropskim institucijama i generalnom sekretaru NATO-a u kojem ih obaveštava o padu drona u Zagrebu i zatražio tešnju saradnji EU i NATO-a kako se takvi incidenti ne bi ponavljali.
“Da bismo se efikasno nosili sa ovakvim situacijama, važno je da nastavimo da jačamo naše mehanizme za razmenu informacija i brzo koordinisano reagovanje. Stoga vas pozivam da podelite s nama sve informacije koje možda imate o ovom incidentu”, naveo je Plenković, prenela je Hina.
Hrvatski premijer je pismo poslao šefovima država ili vlada EU, predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, predsednici Komisije Ursuli fon der Lajen, visokom predstavniku EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu i generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu.
“U kontekstu agresije Rusije na Ukrajinu i tamošnjeg rata, ovaj ozbiljan incident poziva na bližu saradnju između članica EU i NATO saveznika”, naveo je u pismu.
Plenković je naveo da se bespilotna letelica srušila u blizini centra Zagreba, u parku kod studentskog doma u kojem boravi 4,5 hiljada studenata, da je pad izazvao veliki krater, oštetio nekoliko automobila, ali da na sreću nije bilo žrtvava.
Dosadašnjom istragom je utvrđeno da je reč o vojno-izviđačkom dronu srednjeg dometa sa operativnim dometom od hiljadu kilometara TU-141 Striž, koji je proizveden u bivšem Sovjetskom Savezu.
U hrvatski vazdušni prostor ušao je iz Mađarske.
“Još ne znamo sa sigurnošću odakle je letelica lansirana, ali prema analizi putanje, čini se da je došla sa ukrajinske teritorije. Ono što znamo jeste da je iz Ukrajine ušao u vazdušni prostor EU i na putu za Hrvatsku prešao rumunski i mađarski vazdušni prostor”, naveo je Plenković.
On je dodao da se ne zna ko je lansirao dron niti da li je njegova putanja bila namerna ili van kontrole.
“Letilica koja je pala je izviđački dron, ali bi sutra to mogao biti naoružan, tako da je ključno uspostaviti mehanizme za otkrivanje i odbranu koji će sprečiti takve letelice da ugroze naše gradove, a da ne budu otkrivene i neutralisane”, naveo je Plenković u pismu.
Ambasador Ukrajine: Ne priznajemo Kosovo
Ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandar Aleksandrovič izjavio je da Ukrajina ne menja svoj stav o Kosovu već da poštuje teritorijalni integritet Srbije.
“Principijelni stav Ukrajine o poštovanju teritorijalnog integriteta drugih država, uključujući i Srbiju, poznat je i nepromenljiv”, rekao je Aleksandrovič za list Alo.
Na pitanje da li je u poslednjih mesec dana sreo ruskog ambasadora Aleksandra Bocan Harčenka, on je odgovorio da “ne komunicira sa zvaničnim predstavnicima države koja bombarduje porodilišta i nuklearne elektrane”.
“Nakon pobede Ukrajine on će isto biti odgovoran za laži u korist države agresora”, rekao je Aleksandrovič.
Senat potvrdio nominaciju Kristofera Hila
Američki Senat potvrdio je nominaciju diplomate Kristofera Hila na mesto novog ambasadora Sjedinjenih Američkih Država (SAD) što je poslednji korak u procesu potvrđivanja novog američkog ambasadora u Beogradu, koji će doći na mesto dosadašnjeg diplomatskog predstavnika Entonija Godrfija, prenosi N1, pozivajući Glas Amerike.
Hil je polovinom decembra 2021. svedočio pred Odborom za spoljne poslove u Senatu, u redovnoj proceduri potvrde nominacije. Tada je rekao da ga zabrinjava to što se Beograd okreće Rusiji za određene nabavke za vojsku i Kini kada su u pitanju infrastrukturne potrebe.
Hil je diplomatsku karijeru počeo u Beogradu. Učestvovao je u procesu koji je kulminirao Dejtonskim sporazumom, a bio je i specijalni izaslanik za Kosovo od 1998. do 1999. godine.
Pre povlačenja iz diplomatije 2010. Hil je obavljao funkcije ambasadora u Iraku, Poljskoj i tadašnjoj Makedoniji.
Bio je i pomoćnik državnog sekretara za istočnoazijska i pacifička pitanja, a predvodio je američku delegaciju tokom pregovora sa predstavnicima Severne Koreje o nuklearnom razoružavanju 2003.
Posle aktivne diplomatske karijere, Hil je bio dekan Denverskog univerziteta i savetnik Olbrajt-Stounbridž grupe.
Na mesto ambasadora u Srbiji, Hil dolazi na predlog predsednika SAD Džozefa Bajdena.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za subotu, 12. mart 2022. godine pišu o otvaranju zgrade Instituta „Dedinje 2“, poseti šefice nemačke diplomatije Analene Berbok Srbiji, izbornoj kampanji, ali i o drugim aktuelnim temama.
ALO – „Ukrajina nikad neće priznati Kosovo“, razgovor sa ukrajinskim ambasadorom Oleksandrom Aleksandrovičem. O padu drona u Zagrebu „Hrvati bušni kao sito“.
BLIC – „Otvoren institut ‘Dedinje 2′“, o otvaranju nove zgrade Instituta za kardiovaskularne bolesti u Beogradu. O imunizaciji protiv kovida-19 „Kada je vreme za četvrtu dozu i ko treba da je primi“.
VEČERNJE NOVOSTI – O izjavi šefice nemačke diplomatije tokom posete Srbiji „Tražimo jasan stav o sukobu u Ukrajini“. O ograničenju cene goriva „Limit na cene: benzin 176,31, dizel 187,74“.
DANAS – O izbornoj kampanji u tekstovima „Goran Vesić zna da Beogradjani ne vole njegove spomenike“ i „Ponoš kao ‘ponos’, Vučić igra na strah naroda od rata“. List piše i o navršenih 19 godina od ubistva nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Djindjića iz ugla Zorana Živkovića koji je posle tog atentata preuzeo dužnost predsednika Vlade „Zoran Živković: Srbija se posle Djindjića vratila sto koraka unazad“.
INFORMER – List piše da Rusija kreće u rat na sve ili ništa „Šok! Putin u Ukrajinu šalje Sirijce i Irance“. „Srbija dobila najbolju kardio kliniku u Evropi“, o otvaranju Instituta „Dedinje 2“.
KURIR – „Mesarović: Tokom dva meseca prijavljeno šest sačekuša a službe ništa nisu preduzele“, za list govori sudija Nata Mesarović, predsednica sudskog veća koje je sudilo grupi okrivljenih za atentat na premijera Zorana Djindjića. O padu drona u Zagrebu „Greška ili poruka?“.
NOVA – List prenosi da je šefica nemačke diplomatije najavila veće prisustvo te zemlje na Zapadnom Balkanu, pod naslovom „Ko deli vrednosti EU, ne može stajati po strani oko Ukrajine“.
POLITIKA – Intervju kandidata za gradonačelnika Beograda koalicije Moramo Dobrice Veselinovića „Dron iz Ukrajine pao u Zagrebu, zatajio NATO“. O otvaranju Instituta „Dedinje 2“ u tekstu pod naslovom „Nove bolnice – ulaganje u budućnost i ostanak“.
SPRSKI TELEGRAF – List piše o sankcijama koje su nametnute Rusiji zbog ofanzive na Ukrajinu „Majka svih sankcija udara na Ruse“, i navodi da će Rusiji biti blokirano 700 milijardi dolara. O zbivanjima u Ukrajini „Posle debakla sa regrutima Putin će u Ukrajinu poslati 16.000 arapskih boraca“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
Tagovi
