O čemu ćete pričati danas: Rat u Ukrajini, Hilovo „razmislite ponovo“ i odlazak Ivice Osima

Dobro jutro,

Ivica Osim rođen je na Đurđevdan 1941. godine, u ratom zahvaćenom Sarajevu. Otišao je na dan rada, pet dana pred svoj 82. rođendan. Sve što se dogodilo između ta dva majska dana, učinilo je „najboljeg Sarajliju“ fudbalskom legendom i čovekom od kog se danas oprašta ceo region.

Još jedan stari regionalni poznanik, danas ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil, privukao je pažnju jučerašnjim savetom zvaničnom Beogradu, koji je pozvao da preispita svoje razmišljanje o odnosu sa Rusijom.

U Ukrajini svi pozivaju na preispitivanje, a rat traje…

RAT U UKRAJINI

Кancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova potrdila je da UN sprovodi “operaciju bezbednog prolaza” za civile iz čeličane “Azovstalj”.

Saopštava da je konvoj za evakuaciju civila krenuo je 29. aprila, prešao oko 230 kilometara i stigao do fabrike u Marijupolju u subotu ujutro po lokalnom vremenu.

Nakon višestanog primirja, više desetina civila napustilo je područje oko železare “Azovstalj”. Autobusi sa ukrajinskim tablicama, u konvoju sa ruskim snagama i vozilima sa simbolima Ujedinjenih nacija stigli su u selo Bezimeno u Donjeckoj oblasti.

Ukrajinski predsdnik Volodimir Zelenski rekao je da se oko 100 civila iz marijupoljske čeličane “Azovstalj” kreće ka Zaparožju, dok Moskva tvrdi da je 80 civila napustilo fabriku u Marijupolju.

Jedan od tamošnjih ukrajinskih komandanata kaže da ima još mnogo povređenih. Stanje im je ozbiljno, potrebno im je adekvatno lečenje i pravilna ishrana za oporavak”, rekao je zamenik komandanta puka Azov, Svjatoslav Palamar.

Ruske snage preuzele su kontrolu nad Marijupoljem 21. aprila, ali je na području čeličane ostalo oko dve hiljade pripadnika ukrajinskih snaga. Кijev od ranije tvrdi da je sa njima i oko hiljadu civila koji su se sklonili od granatiranja.

Metalurški kombinat izgrađen je u vreme Sovjetskog Saveza, kada su na njegovoj teritoriji napravljena skloništa za slučaj vojnog sukoba sa zemljama NATO-a.

U Кijev je iznenada došla delegacija američkog Кongresa, predvođena predsedavajućom Predstavničkog doma Nensi Pelosi da, kako kažu, pošalju jasnu poruku svetu da su SAD čvrsto na strani Ukrajine. Teme trosatnog razgovora sa Zelenskim bila je humanitarna i finansijska pomoć.

HILOVO „RAZMISLITE PONOVO“

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, koji je na novoj dužnosti u Beogradu proveo svojih prvih mesec dana, ocenio je da SAD i EU očekuju da se Srbija priključi sankcijama Rusiji, ali da Beograd sam odlučuje o tome i da nema pritisaka. Ipak, nije jasno rekao da li će biti posledica po srpsko-američke odnose ako Beograd ostane pri svojoj trenutnoj poziciji.

Hil u intervjuu za Glas Amerike kaže i da Srbija treba „ponovo da razmisli“ ako smatra da će joj Rusija pomoći u rešavanju pitanja Kosova. Američki ambasador govorio je i o tome da li ima neka očekivanja od nove Vlade Srbije, a u razgovoru je otkrio i o čemu su pričali senator Kris Marfi i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Na pitanje koja je glavna poruka Srbiji nakon poseta visokih zvaničnika SAD, on odgovara da se tokom ovih poseta govorilo o brojnim temama.

„Prva tema bili su odnosi Srbije i SAD i rekao bih da su odnosi dobri, ali očekujemo da možemo da uradimo i više. Svakako, jedna od tema bila je i situacija u Ukrajini, jedna od najvećih tragedija u ovom veku. Zato nije iznenađujuće što su američki predstavnici izneli različite aspekte te situacije u kombinaciji sa odnosom Srbije i EU, i činjenicom da iz perspektive EU i SAD, Srbija treba da se ponaša kao članica EU i pridruži se sankcijama. Jasno je da je to naša politika, a sa druge strane, Srbija treba da razmisli o tome“, rekao je Hil.

Ocenjuje da će o nastavku dijaloga odlučiti Beograd i Priština.

“Znam da se EU jako trudi da stavi različite ideje na sto, teme o kojima se razgovara, da održi momentum. Nije baš zabavno biti posrednik, ja sam to radio u prošlosti. Pregovori su jako teški i znam da EU radi najbolje što može i Srbija i Kosovo treba to da uvaže. Ova pitanja nisu laka, da jesu odavno bi bila rešena. Treba da razumemo poteškoće, ali ne da budemo taoci toga, već da gledamo gde bismo voleli da stignemo. Da li želimo da ostanemo zaglavljeni u ovom vremenu ili želimo bolji život za ljude u Srbiji. Ali, ne treba američke diplomate da govore Srbima šta da rade”, naveo je Hil.

Govoreći o uticaju Rusije na budućnost Kosova, on ističe da bi “bio veoma oprezan sa argumentima da Srbija ima koristi od poteza Rusije”.

“Razumem dinamiku u Savetu bezbednosti UN, razumem suštinu. Ali, Srbija treba da odluči kakve će odnose imati sa svojim susedima i kako će tome pristupiti. Naše je stanovište da Srbija treba da podrži dijalog kojim posreduje EU. Ne mislim da Srbija treba da gleda u Rusiju u korelaciji sa Kosovom, ili obrnuto, već svaku situaciju da sagleda posebno. Rusija se toliko udaljila od onoga što zovemo međunarodnim dostojanstvom, toliko se udaljila od zapadnih vrednosti, pa ako mislite da će Rusija nekako pomoći oko Kosova – treba opet da razmislite o tome”, poručio je američki ambasador Kristofer Hil.

Komentarišući zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji, on napominje da je bio nesporazum u vezi sa izveštajem koji je napisao senator Marfi.

“Moram da kažem da je bio nesporazum u vezi sa izveštajem sa puta koji je napisao senator Marfi, gde su ljudi nekako shvatili da su se tih 60 dana, koji su se ticali jednog ekonomskog pitanja, u stvari ticali sankcija – što nije tačno. Ja sam bio tamo i nije bilo u vezi sa sankcijama. Ali, SAD poručuju Srbiji da nije pitanje da li idete na Istok ili Zapad, već postoji samo jedan pravac i na Srbiji je da odluči koliko brzo želi da stigne tamo…Rusija sada teško može biti uzor, nije zemlja koju biste želeli za prijatelja ili saveznika. I mislim da postaje sve jasnije šta zemlje treba da urade. Konačno, na tim je zemljama da odluče i niko nikoga ne pritiska, ljudi u Srbiji treba da odluče u kom pravcu žele da idu.

Hil je ocenio da je “najbolje za Srbiju da bude u NATO-u”.

ODLAZAK IVICE OSIMA

Legenda jugoslovenskog fudbala i poslednji selektor stare Jugoslavije Ivica Osim preminuo je u 81. godini života, prenose bosanski mediji.ba.

Ivica Osim je rođen u Sarajevu 1941. godine. Jedanaest punih sezona igrao je za Željezničar, a inostranu karijeru nastavio je u Francuskoj.

Zvali su ga “Štraus sa Grbavice”, zbog plave kose. Igrao je 16 puta za reprezentaciju Jugoslavije.

Igračku karijeru je okončao 1978. godine, nakon čega se počeo baviti trenerskim poslom. S uspehom je vodio Željezničar od 1978. do 1986, podseća Klix.ba.

Bio je selektor reprezentacije Jugoslavije, trener Partizana, Panatinaikosa, Šturma, JEF Uniteda, da bi posljednji trenerski angažman imao kao selektor Japana.

Predvodio je reprezentaciju SFR Jugoslavije na Mundijalu u Italiji, njenom poslednjem velikom takmičenju.

Bio je, podsećaju sarajevski mediji, i trener Željezničara u polufinalnom meču utakmice Kupa UEFA protiv Videotona. Nakon poraza u Mađarskoj rezultatom 3:1, Željo je pred 25.000 navijača vodio 2:0 do 87. minuta.

Tada su primili gol…

U vreme kada je bio selektor Jugoslavije, Osim je bio trener Partizana s kojim je osvojio Kup Jugoslavije 1991. godine, a nakon ostavke vratio se u opkoljeno Sarajevo.

OSTALE VESTI

Možda ste zaboravili, ali koronavirus je i dalje u Srbiji

Prema informacijama iz ministarstva zdravlja, u poslednja 24 sata u Srbiji je registrovano 342 pozitivnih na korona virus, od 3.978 testiranih, a od posledica infekcije preminulo je osam osoba.

U kovid bolnicama je 380 pacijenata, od čega je 25 na respiratorima.

Prema zvaničnim podacima, od početka epidemije u Srbiji je od kovid-19 preminulo ukupno 15.999 osoba.

Nemačka: Izvodljivo napuštanje ruske nafte do kraja leta

Nemačka je danas saopštila da napreduje u osamostaljivanju od ruskih fosilnih goriva i da očekuje da će do kraja leta biti potpuno nezavisna od uvoza sirove nafte iz Rusije.

Ministar ekonomije i klime Robert Habek rekao je da je Nemačka smanjila udeo uvoza ruskih energenata na 12 odsto za naftu, osam odsto za ugalj i 35 odsto za prirodni gas.

Nemačka je bila pod snažnim pritiskom Ukrajine i drugih evropskih država da zbog ruske agresije smanji uvoz energenata iz Rusije koji Moskvi donosi milijarde evra.

“Svi koraci koje preduzimamo, zahtevaju ogroman zajednički napor svih aktera, a znače i troškove koje osećaju i privreda i potrošači. Ali oni su neophodni ako više ne želimo da nas Rusija ucenjuje”, rekao je Habek dok Evropska unija razmatra embargo na rusku naftu nakon odluke da se zabrani uvoz ruskog uglja od avgusta.

U saopštenju se navodi da je Nemačka je uspela da se relativno brzo prebaci na uvoz nafte i uglja iz drugih zemalja, što znači da je “do kraja leta realan kraj zavisnosti od uvoza ruske sirove nafte”.

Osamostaljivanje Nemačke od ruskog prirodnog gasa je daleko veći izazov.

Pre ruske agresije na Ukrajinu 24. februara Nemačka je više od polovine uvezenog prirodnog gasa dobijala iz Rusije.

Taj udeo je sada pao na 35 odsto, delom zbog povećane nabavke iz Norveške i Holandije, saopštilo je Ministarstvo ekonomije.

Da bi dodatno smanjila uvoz iz Rusije, Nemačka planira da ubrza izgradnju terminala za tečni prirodni gas (LNG) i da otvori i nekoliko plutajućih LNG terminala ove ili sledeće godine.

“Optužbe na račun Konstrakte zbog slova Z su duboko provincijalne i predstavljaju dodvoravanje svetu, makar u gluposti”

Ovaj rat ide ka totalnom uništenju Ukrajine, ali i obesčovečenju Rusije i zato se vodi i preko umetnosti i sporta, smatra pozorišna rediteljka Tatjana Mandić Rigonat, dok filmski i TV reditelj Janko Baljak predviđa da ćemo posle tog rata živeti u svetu s manje sloboda nego što ih imamo sada.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, koji prenosi N1, ocenio da će, pored ljudi kojima je ugrožena egzistencija, ova situacija ostaviti duboke posledice na demokratiju i ljudska prava.

Prema njegovim rečima, više ne znamo šta je istina, a šta nije, i skloni smo da najiskreniji gest pojedinca tumačimo kao zaveru protiv nekoga.

U tom kontekstu, Baljak tumači i napade koje je na društvenim mrežama doživela predstavnica Srbije na Evrosongu zbog fotografije na kojima su stočići u obliku slova Z – simbola ruskih vojnih snaga.

„To ima veze sa sklonošću ka teorijama zavere koja je poprimila oblike pandemije, jer u neku od njih veruje većinski deo populacije“, ocenio je on i predočio da je u ovom slučaju to jedno „imbecilno iščitavanje“, posebno imajući u vidu ko je Konstrakta.

S druge strane, Mandić Rigonat napade na Konstraktu poredi sa Roršahovim testom u koji svako upisuje ono što vidi, dok optužbe o slovu Z ocenjuje kao „duboko provincijalni momenat – dodvoriti se velikom svetu, makar i u gluposti“.

Kako je ocenila u izjavi FoNetu, trenutno vlada trend masovne psihoze započet u vreme pandemije, kada smo videli kako je lako podignuti letvicu straha.

Strah od političke odmazde takođe je veliki, postalo je opasno ne svrstati se ni na jednu stranu, upozorava Mandić Rigonat i konstatuje da se na taj način čovek sužava na jednu dimenziju.

Đoković: Srce mi je slomljeno zbog Bekera

Srpski teniser Novak Đoković rekao je danas da mu je “srce slomljeno” zbog bivšeg trenera Borisa Bekera, koji je osuđen na zatvorsku kaznu od dve i po godine zbog prenosa veće količine novca i skrivanja imovine nakon što je proglasio bankrot.

“Srce mi je slomljeno zbog njega. On je moj prijatelj, dugogodišnji prijatelj, bio mi je trener tri, četiri godine. On je neko koga smatram bliskim i ko je mnogo doprineo uspehu u mojoj karijeri”, rekao je Đoković novinarima u Madridu.

Beker je trenirao Đokovića od decembra 2013. godine.

Čuveni Nemac osuđen je na zatvorsku kaznu od dve i po godine pošto je otkriveno da je preneo stotine hiljada dolara na druge račune, nakon što je u junu 2017. godine proglasio bankrot.

Prvi teniser sveta nije želeo da komentariše detalje Bekerovog slučaja.

“Nadam se da će prebroditi ovaj period tokom kojeg mora da bude u zatvoru i da će, kada izađe moći da živi život, ne znam da li da iskoristim reč ‘normalan’, pošto se život definitivno menja. Molim se za njega. Nadam se da će po pitanju zdravlja biti dobro, mentalnog zdravlja, pošto će to biti najizazovniji deo”, naveo je Đoković.

PREPORUKA ZA ČITANJE