Dobro jutro,
Usvajanje amandmana na tekst rezolucije o Srbiji specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika izazvalo je burne reakcije. Najveću pažnju privukle su odredbe o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kao i uvođenje sankcija Rusiji.
Rusija je najavila mogućnost uspostavljanja humanitarnog koridora u Severodonjecku kojim bi civili mogli da napuste grad u kom se i dalje vode velike borbe. Sa druge strane, od vojnika u postrojenju Azot se traži da se predaju.
Predsednik SAD Džo Bajden kritikovao je Vol strit, rekavši da „on nije izgradio ovu zemlju, već da je to uradila srednja klasa“ i branio svoj rad na polju ekonomije pred predstavnicima sindikata na konvenciji u Filadelfiji.
BILČIKOV IZVEŠTAJ
Spoljno-politički odbor Evropskog parlamenta usvojio je većinu amandmana na tekst rezolucije o Srbiji u kojoj se od naše zemlje traži bliže usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU sa posebnim naglaskom na zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji, ali i se traži i normalizacija odnosa sa Prištinom, radi nastavka puta Srbije ka EU.
U Briselu je zasedao Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) koji je glasao o amandmanima na rezoluciju izvestioca EP za Srbiju Vladimira Bilčika.
U ovom dokumentu navodi se da Srbija kao kandidat za prijem u članstvo, treba da pokaže privrženost politikama i standardima EU, pored ostalog u odnosu na Rusiju, gde Beograd treba da se uskladi sa restriktivnim merama Unije, preispita odnose u ekonomskoj sferi i odbrambenoj politici i da vodi borbu protiv dezinformacija iz Kremlja.
Bilčik je naveo da izjava nemačkog kancelara Olafa Šolca o uzajamnom priznanju Srbije i Kosova kao uslovu za napredak u evrointegracijama ne predstavlja zvaničan stav Evropske unije.
Bilčik, čiji je izveštaj o Srbiji usvojio Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET), rekao je za televiziju Insajder da dijalog Beograda i Prištine treba da dovede do jasnih odnosa dve strane koji će biti bazirani na sveobuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumu.
“Zvaničan stav EU, i mislim da je to jasno pokazano u mom izveštaju, jeste da je ključna normalizacija odnosa Beograda i Prištine, zasnovana na dijalogu kojim posreduje EU”, rekao je Bičkik u emisiji Marker.
“Pominje se potencijalno međusobno priznanje i u mom izveštaju, ali to se odnosi na većinsko mišljenje koje pokazuje da je većina država članica EU priznala Kosovo. Ja nisam srećan zbog tog dela mog izveštaja, iskreno, nisam želeo da to bude u njemu, ali živimo u demokratiji i većina odlučuje”, dodao je Bilčik.
Tražiti od Srbije da uvede sankcije Rusiji i da prizna takozvano Kosovo, a sve u istoj rezoluciji, može samo neko ko o Srbiji ne zna ništa, ko je bahat ili ko je član Evropskog parlamenta, ili sve troje, ocenio je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin povodom usvajanja ovog izveštaja.
Predsednik Dveri Boško Obradović ocenio je da je “očigledno” da EU ne želi Srbiju kao člana ili je, kako je rekao, želi bez dela teritorije i bez bilo kakve mogućnosti vođenja samostalne politike.
Reagujući na usvajanje ovogodišnjeg izveštaja u Evropskom parlamentu (EP) kojim se po njegovim rečima, od Srbije traži da uvede sankcije Rusiji i prizna nezavisnost Kosova, Obradović je ocenio da evropski put Srbije „ne postoji“ već da postoji „samo put beskonačnog ucenjivanja iz Brisela koji traje pune dve decenije“.
NOVI HUMANITARNI KORIDOR
Rusija je pozvala Ukrajince da prekinu da pružaju „besmislen otpor“ u Severodonjecku i predložila za danas humanitarni koridor za evakuaciju civila, ali apel nije dobio odgovor iz Kijeva koji je poručio da je „od vitalnog značaja ostati u Donbasu“.
„Humanitarni koridor biće otvoren 15. juna“ od 5.00 GMT do 17.00 GMT, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane, uveravajući da će garantovati „bezbednu evakuaciju svih civila, bez izuzetka“.
Prema rečima šefa administracije Severodonjecka Oleksandra Strijuka, „od 540 do 560 ljudi“ se sklonilo u podzemne prolaze ogromne hemijske fabrike Azot, simbola ovog industrijskog grada na istoku Ukrajine.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je sinoć svoje sunarodnike da se drže u Donbasu, „vitalnom“ regionu u kojem će se prema njegovom mišljenju odlučivati o nastavku rata koji je Moskva pokrenula 24. februara protiv Ukrajine.
„Od vitalnog je značaja ostati u Donbasu“, rekao je Zelenski u svom svakodnevnom obraćanju na Telegramu.
On je rekao da je odbrana regiona je od suštinske važnosti da bi se pokazalo ko će „dominirati u narednim nedeljama“.
BAJDENOVA ODBRANA EKONOMSKE POLITIKE
Predsednik SAD Džozef Bajden branio je svoj rad na polju ekonomije na konvenciji federacije američkih sindikata u Filadelfiji, u trenutku dok na Vol stritu raste strah od recesije, a predsednik pokušava da produbi svoje odnose sa sindikatima i poboljša rejting popularnosti među demokratama.
„Vol strit nije izgradio ovu zemlju, srednja klasa je izgradila ovu zemlju. Ne želim više da čujem laži o nesmotrenoj potrošnji. Mi menjamo živote ljudima!“, istakao je Bajden, dodajući da ako bi investicioni bankari stupili u štrajk, ne bi se mnogo toga promenilo u američkoj ekonomiji.
Strahovi da bi Federalne rezerve mogle da uspore rast američke ekonomije u pokušaju da obuzdaju inflaciju doprineli su velikom padu berzanskog proseka S&P 500, što bi mogla da bude najava recesije, preneo je večeras Glas Amerike.
Bajden je govorio pred oko 2.000 članova sindikata, lidera i državnih i lokalnih zvaničnika na Konvenciji Američke federacije rada i Kongresa industrijskih organizacija (AFL-CIO) koja se održava na svake četiri godine i na kojoj lideri sindikata dogovaraju strategiju za buduće aktivnosti.
Federacija sadrži 57 sindikata, odnosno ima članstvo od 12,5 miliona radnika.
Predsednik je takođe podsetio na redove za hranu i radna mesta zatvorena za vreme bivšeg predsednika Donalda Trampa, podstaknute pandemijom korona virusa i ukazao da je stopa nezaposlenosti na rekordno niskom nivou.
Bajden, koga radnički lideri pozdravljaju kao predsednika koji je prijatelj sindikata, nastavlja da podržava radničko udruživanje i kolektivno pregovaranje, a Bela kuća računa da će sindikati pomoći demokratama da odnesu pobedu na novembarskim izborima za Kongres.
Podrška sindikata je bila izuzetno važna za Bajdenovu pobedu u ključnim državama na izborima 2020.
Za Bajdena je glasalo 57 odsto porodica u kojima je neko član sindikata, u odnosu na 40 odsto koliko je glasalo za Trampa, prema podacima organizacije Edison Riserč.
I DRUGE VESTI
Danska i Kanada posle više decenija okončale takozvani rat viskijem
Danska i Kanada posle gotovo 50 godina rešile su spor o vlasništvu nad nenaseljenim ostrvcetom Hans na Arktiku, time okončavši „Rat viskijem“, javlja BBC.
Spor oko ostrva pojavio se nakon početka pregovora 1971. oko spora u Nersovom moreuzu, koji razdvaja Kanadu i autonomnu dansku teritoriju Grenland.
Sporazum o granici u moreuzu postignut je 1973. godine, ali su tokom pregovora obe strane položile pravo na ostrvce. Prema međunarodnom pravu, i Danska i Kanada su mogle da to učine, pa je dogovoreno da se spor oko ostrva Hans reši kasnije.
Međutim, Kanada je 1984. godine na ostrvce poslala vojsku, koja je postavila zastavu Kanade i pre odlaska zakopala bocu kanadskog viskija.
Nekoliko nedelja kasnije, danski ministar za poslove Grenlanda otišao je na ostrvce i zamenio zastavu Kanade danskom, i ostavio je flašu akvavita iz Kopenhagena. Ministar je takođe ostavio poruku, na kojoj je pisalo „Dobrodošli na dansko ostrvo“. Tako je počeo „Rat viskijem“.
Tokom proteklih 49 godina, više ekspedicija iz Otave i Kopenhagena išlo je na ostrvo Hans, da pobode zastavu svoje države i ostavi bocu nacionalnog pića.
Danska i Kanada su 2018. odlučile da formiraju zajedničku radnu grupu kako bi rešile višedecenijski spor. Sada su se zvaničnici dveju zemalja dogovorili da ostrvce Hans ugrubo podele po pola.
Dansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će sporazum između država biti potpisan nakon potvrde u parlamentima dve zemlje. Prema sporazumu, ostrvo Hans biće podeljeno prema procepu na njegovoj površini.
Kada sporazum bude potpisan, Kanada i Danska će imati najdužu pomorsku granicu na svetu, dugačku 3,882 kilometra.
Gasprom: „Isporuke ruskog gasa Evropi ove godine će opasti za oko 40 odsto“
Isporuke ruskog prirodnog gasa kroz glavni gasovod ka Evropi ove godine će opasti za oko 40 odsto, saopštio je Gasprom.
Kanadske sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu sprečavaju nemačkog partnera Siemens enerdži da isporuči remontovanu opremu.
Nemačka agencija za komunalne mreže saopštila je da ne smatra da su isporuke gasa ugrožene i da je smanjen protok kroz gasovod Severni tok 1 ispod Baltičkog mora u skladu sa ranije najavljenim prekidom isporuke gasa za Dansku i Holandiju.
Evropska unija je već iznela planove za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa za dve trećine do kraja godine.
Ekonomisti kažu da bi potpuno isključenje zadalo ozbiljan udarac privredi, potrošačima i industrijama koje koriste gas.
Visoke cene energenata već doprinose rekordnoj inflaciji od 8,1 odsto u 19 zemalja koje koriste evro.
Ađijus: „Kraj procesa Stanišiću u junu 2023, Srbija krši obavezu da izruči dvoje radikala“
Pravosnažna presuda bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju trebalo bi da pred međunarodnim sudom u Hagu bude izrečena u roku od godinu dana, najavio je u Njujorku predsednik tog suda Karmel Ađijus.
Podnoseći redovan izveštaj Savetu bezbednosti UN, Ađijus je rekao da će žalbeni postupak u procesu Stanišiću i Simatoviću biti okončan „do juna 2023.“.
Stanišića (71) i Simatovića (71), haški sud je 30. juna prošle godine, posle ponovljenog suđenja, proglasio krivim za pomaganje i podržavanje progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz Bosanskog Šamca, koje su u aprilu 1992. počinile Crvene beretke.
Optužbi da su odgovorni za zločine u Republici Srpskoj Krajini i još četiri bosanske opštine, Stanišić i Simatović su prvostepenom presudom oslobođeni.
Na tu presudu žalbe su uložili branioci, tražeći oslobađanje, ali i tužioci koji zahtevaju da optuženi budu proglašeni krivim i za druge zločine i da im kazne budu pooštrene.
Proces Stanišiću i Simatoviću traje od podizanja optužnice i njihovog hapšenja i izručenja u Hag s proleća 2003.
Sudija Ađijus je, pred Savetom bezbednosti UN, ponovio da Srbija „i dalje odbija da ispuni svoju međunarodnu obavezu“ i uhapsi i izruči zvaničnike Srpske radikalne stranke Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje haškog suda.
Ađijus je naglasio da je to primer situacije u kojoj je zbog nesaradnje Srbije „sposobnost sudskog Mehanizma u Hagu da zadovolji pravdu bila osujećena“.
Džonson brani plan Velike Britanije da se azilanti deportuju u Ruandu
Premijer Velike Britanije Boris Džonson je odlučno branio plan te države da azilante različitih nacionalnosti deportuje u Ruandu, uprkos negodovanju Ujedinjenih nacija, aktivista za ljudska prava i verskih vođa.
Džonson je to izjavio uoči poletanja prvog leta za Ruandu sa azilantima.
„Mi ćemo realizovati plan“, izjavio je Džonson, tvrdeći da je taj potez legitiman način da se zaštite životi i da se osujete bande koje krijumčare migrante preko Lamanša u malim čamcima.
Premijer je u aprilu najavio sporazum sa Ruandom prema kojem će ljudi koji ilegalno uđu u Veliku Britaniju biti deportovani u tu istočnoafričku zemlju.
U zamenu za njihovo prihvatanje, Ruanda će dobiti milione funti razvojne pomoći.
Deportovanima će biti dozvoljeno da podnesu zahtev za azil u Ruandi, a ne u Velikoj Britaniji.
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
BLIC – O incidentima na brzoj pruzi Beograd-Novi Sad list piše u tekstu „‘Soko’ će pratiti dronovi“, a o izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji: „Zahtevi EU Srbiji sada i na papiru“.
VEČERNJE NOVOSTI – O izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji, list piše pod naslovom „Priznajte Kosovo, a za Rusiju sankcije“. List prenosi da srpska artiljerija lider u regionu, u tekstu „Srpski ‘Oganj’ povećao domet“.
DANAS – O održavanju male mature tokom perioda sve češćih dojava o bombama u državi, list piše: „Država ima rešenje, škole ga ne znaju“. O glasanju Odbora EP u Briselu: „Kosovu šansa, Srbiji ultimativni uslov“.
NOVA – List piše da je „firma iz Majamija u igri za kupovinu EPS“.
ALO – „Heroji. Vatrogasci su mog sina vratili iz mrtvih“, priča o spasavanju deteta iz šahta. List piše i o svirepom ubistvu povratinice u Federaciji BiH.
INFORMER – „Heroji sa Košara izdržali 67 dana a Srbiji danas prete 110 dana“, piše list povodom 23-godišnjice bitke na Košarama. Ministar finansija Siniša Mali objavio da su Zvezda i Partizan za 10 godina dobili od države 127,8 miliona evra.
SRPSKI TELEGRAF – „Putinova operacija glad“, piše list o ratu u Ukrajini. Godišnjica bitke na Košarama: „Hvala što ste voleli Srbiju više nego sebe“.
POLITIKA – Intervju sa zamenikom predsednika Državne dume Rusije Petrom Olegovičem Tolstojem – „U Ukrajini traje sukob civilizacija i ideologija“. O dugovanjima klubova Crvena zvezda i Partizan list piše: „‘Večiti rivali’ duguju za porez skoro tri milijarde dinara“.
KURIR – Ministar finansija Siniša Mali objavio podatke „Sramota, država Zvezdi i Partizanu dala 130 miliona evra a za porez duguju 24,5 miliona evra“.
O smrti Muamera Zukorlića – „Udovica Elma: Obdukcija pokazala, moj muftija umro od srca“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
2010. – Umro je glumac Bekim Fehmiu, zvezda jugoslovenskog filma, poznat po ulozi u filmu „Skupljači perja“. Glumom je prestao da se bavi 1987. godine u znak protesta zbog „antialbanske histerije“.
1215. – Engleski kralj Džon je pod pritiskom plemstva prihvatio dokument Magna Carta Libertatum (Velika povelja slobode) temelj državnog uređenja, simbol borbe protiv apsolutizma i jedan od najznačajnijih dokumenata britanske i evropske ustavne istorije.
1903. – Nakon ubistva Aleksandra Obrenovića u Majskom prevratu, Skupština Srbije izabrala je Petra Karađorđevića za kralja Srbije. Tokom njegove vladavine učvršćen je parlamentarizam i ubrzan privredni i kulturni razvoj zemlje. Povukao se s vlasti 22. juna 1914, a kraljevska ovlašćenja dobio je njegov drugi sin Aleksandar.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas posle svežeg jutra biti pretežno sunčano i malo toplije vreme, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).
Vetar slab severni i severozapadni. Najniža temperatura od 10 do 14 stepeni, a najviša dnevna od 25 do 29.
U Beogradu jutro sveže, a tokom dana pretežno sunčano i malo toplije.
Vetar slab severni i severozapadni. Najniža temperatura od 12 do 14 stepeni, a najviša dnevna oko 27.
Tagovi
