Dobro jutro,
Nakon više sati zasedanja koje su obeležili prekid, bojkot glasanja opozicije, kao i velika odstupanja od dnevnog reda – Skupština Grada Beograda izabrala je svog predsednika, njegovog zamenika i sekretara.
Nemački kancelar Olaš Šolc će nakon Zapadnog Balkana posetiti i Ukrajinu. Društvo će mu praviti predsednik Francuske Emanuel Makron i premijer Italije Mario Dragi. Tačan datum posete još uvek nije poznat.
Veliki protesti održani su širom SAD nakon nekoliko masovnih ubistava prethodnih nedelja. Cilj demonstracija je promena zakona o oružju kojim bi se naoružavanje civila učinilo znatno težim.
REZIME KONSTITUTIVNE SEDNICE
Za predsednika Skupštine Grada Beograda je glasovima 57 od 110 odbornika izabran Nikola Nikodijević iz Socijalističke partije Srbije (SPS), koji je i do sada obavljao tu funkciju.
Nikodijević je na tu funkciju izabran treći put, pošto je za njega 56 glasova bilo od odbornika SPS i Srpske napredne stranke (SNS), a jedan od samostalnog odbornika Vuka Stanića koji je dan ranije izbačen iz Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) – dela koalicije NADA.
Za zamenika predsednika Skupštine Grada, takođe sa 57 glasova odbornika, izabran je Igor Jovanović iz Socijaldemokratske partije Srbije (SDSP). Ta stranka je na aprilskim izborima učestvovala na listi oko Srpske napredne stranke (SNS).
Za sekretara Skupštine Grada ponovo je izabrana Biljana Živković, čija će zamenica biti Tatjana Vučenović.
Novoizabrani predsednik Skupštine grada Beograda rekao je novinarima da će za gradonačelnika predložiti onog za koga se odluči Srpska napredna stranka (SNS), jer ona ima najveći broj odborničkih mandata.
Nikodijević je naglasio da je koalicija socijalista i naprednjaka „prirodna“.
Dodao je da će sednicu na kojoj će biti izabran gradonačelnik zakazati „u zakonom određenom roku“.
Na pitanje o tome koliko će trajati novi saziv gradskog parlamenta, pošto se pominju vanredni izbori, on je rekao da ne može da govori o tome, jer još nisu formirana ni sva tela gradske vlasti.
Sednicu je obeležila tročasovna rasprava o izboru Nikodijevića, uz međusobne optužbe odbornika vladajuće koalicije i opozicije, čiji su se predstavnici konstantno smenjivali za govornicom.
Predstavnici opozicionih odborničkih grupa usprotivili su se predlogu da Nikodijević i u novom sazivu bude predsednik gradskog parlamenta, uz ocenu da će „ko god bude izabran na tu funkcuju, sudbinom Beograda i dalje upravljati (dosadašnji zamenik gradonačelnika) Goran Vesić“, dok je vladajuća koalicija optužila opoziciju da „pokušava da obmane građane“.
Opozicioni odbornici nisu učestvovali u glasanju za predsednika Skupštine Grada, ali ih je veći deo ostao u sali u nameri da prebroji koliko je odbornika uzelo glasačke listiće, pošto je glasanje bilo tajno, iza paravana.
Do reizbora Nikodijevića, sednicom je predsedavao Toma Fila (80) iz SPS-a, kao najstariji odbornik.
U novom sazivu gradskog parlamenta, izborna lista oko SNS ima 48 odbornika, koalicija „Ujedinjeni za pobedu Beograda“ 26 mandata, koalicija Moramo 13, lista oko SPS osam, koalicija NADA šest, stranka Zavetnici tri, koalicija Patriotski blok dva, dok će Vuk Stanić, koji je dan ranije izbačen iz POKS-a, biti samostalni odbornik.
Stanić je izjavio da neće vratiti mandat POKS-u, iz kojeg je izbačen u petak, i da planira da nastavi kao samostalni odbornik iako postoje planovi za osnivanje novog pokreta.
Stanić je za agenciju Beta rekao da je u POKS-u bio član po dva osnova: kao član Udruženja srpskih ratnih veterana i član POKS-a, gde je bio šef Info službe.
Objasnio je da je to udruženje bilo član koalicije NADA, pa je samim tim i on bio član koalicije i posle izbacivanja iz POKS-a, ali da je koaliciju sam napustio.
„Planiramo da osnujemo novi pokret, to bi se zvalo – ‘Radnici, veterani i monarhisti’. Zapravo bi bila dva pokreta – ‘Radnici i veterani’ i posebno bi bilo ‘Monarhisti’. Ne u svim opštinama, nego samo u nekoliko opština u kojima imamo većinu članstva koje je za nas, jer smo mi razočarani Vojislavom Mihajlovićem“, rekao je Stanić.
NOVA ŠOLCOVA POSETA
Nemački kancelar Olaf Šolc, predsednik Francuske Emanuel Makron i italijanski premijer Mario Dragi tokom juna će posetiti Kijev, objavio je Bild am Zontag.
Izvor tog lista rekao je da je plan da trojica državnika posete glavni grad Ukrajine uoči samita Grupe 7, koji će biti održan od 26. do 28. juna, prenosi N1.
Bild am Zontag piše da se Berlin i Pariz već dugo dogovaraju da organizuju zajedničku posetu Kijevu, s tim što je Makron insistirao da to bude posle parlamentarnih izbora u Francuskoj, koji će biti održani 12. i 19. juna, i da im se priključi Dragi.
Cilj zajedničke posete Šolca, Makrona i Dragija treba da pokaže jedinstvo Evropske unije kada je reč o Ukrajini, navodi nemački list i podseća da je Šolc nedavno rekao da bi otišao u Kijev samo ako bi ta poseta imala neki konkretan povod.
U tekstu se navodi da nije isključeno da će glavna tema razgovora prilikom te posete biti snabdevanje Ukrajine savremenim oružjem, kao i zahtev Kijeva da dobije status kandidata za priključenje Evropskoj uniji.
PROTESTI U SAD
Hiljade ljudi okupile su se na Nacionalnoj aleji u centru Vašingtona i u drugim gradovima širom Sjedinjenih Država u ponovnom zahtevu za ograničavanje naoružavanja građana posle nedavnih smrtonosnih masovnih napada od Juvaldea u Teksasu, do Bafala u državi Njujork, za koje aktivisti kažu da bi trebalo da primoraju Kongres SAD da deluje kako traže.
„Dosta je bilo!“ – uzviknula je gradonačelnica Distrikta Kolumbija Mjuriel Bauzer na po drugi put priredjenom „Maršu za naše živote“ u svom gradu. „Govorim kao gradonačelnica, majka i govorim u ime miliona Amerikanaca i američkih gradonačelnika koji zahtevaju da Kongres uradi svoj posao: da nas zaštiti, da zaštiti našu decu od oružanog nasilja“.
Govornik za govornikom u Vašingtonu pozivao je senatore koji se smatraju glavnom preprekom za donošenje novog zakona, da ili deluju kako se od njih očekuje, ili da se suoče s porazom na izborima, posebno imajući na umu da je 19 dece i dvoje nastavnika ubijeno 24. maja u osnovnoj školi u mestašcu Juvaldeu, u Teksasu.
„Ako naša vlada ne može ništa da učini da spreči da 19 dece bude ubijeno i zaklano u sopstvenoj školi i obezglavljeno, vreme je da promenimo one koji su u vladi“, rekao je Dejvid Hog, preživeli iz oružanog napada 2018. sa 17 ubijenih učenika i osoblja u srednjoj školi u Parklandu, na Floridi.
Suosnivač organizacije „Marš za naše živote“ koja je nastala posle tog napada i nedugo potom održala svoj prvi miting u Vašingtonu, Hog je masu predvodio uz povike „Glasajte protiv njih“.
Druga preživela iz Parklanda i suosnivačica te grupe, Iks Gonzalez, govorila je strastveno i uz psovke zahtevajući od Kongresa promenu: „Ubijaju nas!“ – vrisnula je i povikala da Kongres treba da se „ponaša u skladu sa svojim godinama, a ne s brojem cipela“.
Jolanda King, unuka Martina Lutera Kinga Mlađeg je rekla: „Ne radi se o politici, radi se o moralu: Ne desno i levo, nego ispravno i pogrešno, a to ne znači samo misli i molitve. To znači hrabrost i akciju!“.
I DRUGE VESTI
„Austrija neće kandidaturu Ukrajine na štetu Zapadnog Balkana“
Austrija nikad neće pristati na članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji na štetu zemalja Zapadnog Balkana, rekao je predsednik austrijskog parlamenta Volfgang Sobotka (Narodna stranka Austrije, AVP).
Sobotka je to rekao u intervjuu za austrijsku novinsku agenciju APA, prebnela je agencija HINA.
Austrijski kancelar Karl Nehamer (AVP) „nedvosmisleno“ je rekao da za Ukrajinu neće biti ubrzanog postupka približavanja Europskoj uniji, rekao je Sobotka.
Predsednik austrijskog parlamenta zauzeo se za intenzivniji pristup procesu približavanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
„Za nas je presudno ne samo da zemljama Zapadnog Balkana ponudimo perspektivu punopravnog članstva u EU, nego i da im pokažemo put kako da dođu do Evropske unije“, rekao je taj političar iz vladajuće narodnjačke stranke.
Sobotka je branio i austrijski takozvani „non pejper“ po kojem bi zemljama Zapadnog Balkana bilo ponuđeno približavanje Evropskoj uniji u određenim područjima što je shvaćeno kao odbacivanje perspektive punopravnog članstva.
„Mislim da bi za zemlje Zapadnog Balkana to bilo dobro rešenje. Punopravno članstvo time nije isključeno“, rekao je Sobotka o tom neslužbenom dokumentu koji su sastavili austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg i ministarka za EU, Karoline Etštadler (oboje iz AVP).
Takav pristup bi sprečio ponavljanje grešaka kao u slučaju Rumunije i Bugarske za koje se tek po ulasku u punopravno članstvo rešavalo pitanje vladavine prava.
„Mi ne želimo da se to ponovi“, rekao je Sobotka.
Istakao je Srbiju koja već pregovara s Evropskom unijom i koja je, po njegovom mišljenju, u poglavlju privredne integracije u EU odmakla mnogo dalje nego u području vladavine prava.
Opozicija u Boliviji pozvala na proteste protiv presude bivšoj predsednici
Opozicija u Boliviji pozvala je na proteste protiv presude bivšoj privremenoj desničarskoj predsednici Žanin Anjes koja je dobila deset godina zatvora optužena da je sama preuzela vlast posle ostavke bivšeg levičarskog predsednika Eva Moralesa.
„Od sledeće nedelje organizovaćemo demonstracije“, izjavio je opozicionar Manuel Morales iz Nacionalnog komiteta za odbranu demokratije, dan posle izricanja presude Žanin Anjes.
Evo Morales koji je bio predsednik Bolivije od 2006. do 2019. godine, napisao je na Tviteru da je „deset godina zatvora mala kazna u poređenju sa štetom nanetom demokratiji“.
Porodica Žanin Anjes potom je nazvala Eva Moralesa „kukavicom“ i najavila žalbu na presudu.
Žanin Anjes je postala privremena predsednica Bolivije krajem 2019. godine, dva dana posle ostavke Moralesa i konfuzije oko rezultata predsedničkih izbora. Morales je tada podneo ostavku pod pritiskom demonstranata i vojske, i sklonio se u Meksiko.
Vulin: „Kazne za lažno dojavljivanje bombi treba da budu oštrije“
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je da kazne za lažno dojavljivanje podmetanja bombi u Srbiji treba da budu oštrije, i rekao da policija u najvećem broju slučajeva nađe osumnjičene ukoliko su na teritoriji Srbije.
Vulin je za Radio-Televiziju Srbije (RTS) ocenio da je u slučaju dojava iz inostranstva u pitanju „specijalni hibridni rat“, kako tvrdi, da bi se Srbija stavila pod „određenu dozu političkog pritiska“.
„Kada je na našoj teritoriji, to je mnogo opasnije po počinioca, a kada je u pitanju inostranstvo, potrebna nam je pomoć“, rekao je ministar i dodao da su se neke zemlje EU, kojima se Srbija obratila za pomoć, pozivale na to da nema bilateralnog sporazuma.
„U pitanju je konkretno Poljska. Sa druge strane, imamo Budimpeštanski protokol koji reguliše upravo takve stvari: da nam nije ni potreban bilateralni sporazum. Nadam se da će to profunkcionisati i da će druge zemlje shvatiti koliko to (dojave) nanosi štete Srbiji“, naveo je Vulin.
On je rekao da MUP sa Ministarstvom prosvete radi na tome da umanje probleme nastale zbog dojava o podmetanju bombi, kako bi „barem“ maturski ispiti mogli da prođu bez problema.
Upitan o tome kada će biti raspisan konkurs za direktora policije, Vulin je rekao da treba sačekati formiranje nove vlade jer „ne bi bilo korektno prema budućem ministru da on govori o tome“.
U Srbiji se danas obeležava Dan MUP-a i Dan policije
U Srbiji se danas obeležava Dan ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Dan policije, a centralna svečanost biće održana u 11.00 u beogradskoj „Štark Areni“.
Kako se navodi u saopštenju MUP-a, tradicionalni svečani defile policijskog orkestra, Čete konjanika Policijske brigade, kao i policije opšte nadležnosti, saobraćajne policije, Žandarmerije i vatrogasaca biće održan Knez Mihailovom ulicom, sa početkom u 14.00.
Od 13.00 građani će na taktičko-tehničkom zboru na Kalemegdanu moći da se upoznaju sa veštinama, opremom i vozilima koja koriste u radu, preventivnim projektima koje sprovodi ministarstvo i metodama rada različitih organizacionih jedinica policije.
Tokom održavanja manifestacije na Kalemegdanu, pripadnici Sektora za vanredne situacije izvešće vežbe gašenja požara, a posetioci će videti i tehnike borilačkih veština koje će izvesti pripadnici Žandarmerije, SAJ-a i polaznici Centra za osnovnu policijsku obuku.
UN zabrinute zbog sukoba u Libiji
Misija Ujedinjenih nacija u Libiji izrazila je zabrinutost zbog sukoba u Tripoliju, posle žestoke noćne razmene vatre između milicija.
Libija je ponovo podeljena između konkurentskih vlada, od kojih je jedna sa sedištem u Tripoliju, uprkos više od godinu dana probnih koraka ka ujedinjenju.
Uzrok sukoba u primorskom gradu Tripliju u noći između petka i subote nije jasan. Video-snimci na društvenim mrežama prikazuju porodice s decom kako se sklanjaju i beže dok je artiljerijska vatra letela preko noćnog neba. Neki su optužili dve moćne gradske milicije za sukobe.
U saopštenju, misija UN je rekla da je sukob ugrozio civile i pozvala Libijce „da učine sve što je moguće da očuvaju krhku stabilnost zemlje u ovom osetljivom trenutku“.
Libija je godinama podeljena između rivalskih vlsti na istoku i zapadu, od kojih svaku podržavaju različite dobro naoružane milicije i strane vlade. Libija je u stanju prevrata još od pobune koju je podržao NATO 2011. kojom je svrgnut kasnije ubijeni dugogodišnji diktator Moamer Gadafi.
VESTI IZ SPORTA
Odbojkaši Srbije poraženi su od Nemačke sa 2:3 (25:27, 27:25, 25:18, 26:28, 16:18), u meču četvrtog kola Lige nacija.
Najbolji kod Srbije bili su Dušan Petković sa 24 i Pavle Perić sa 22 poena, a pratili su ih Miran Kujundžić sa 16 i Nemanja Mašulović sa 13 poena.
Nemačku su do pobede predvodili Kristijan From i Linus Veber sa po 18, Moric Rejhert sa 17 i Lukas Mase sa 16 poena.
Posle četiri odigrana kola, Srbija ima po dve pobede i poraza, dok je Nemačka upisala tri pobede i jedan poraz.
Srbija je ovom utakmicom završila prvi turnir Lige nacija koji se igrao u Kanadi, a drugi turnir će se igrati u Bugarskoj.
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
BLIC – Pod naslovom „Svaka druga žena oseća strah na ulici“ list prenosi rezultat nacionalnog istraživanja o nasilju u javnom prostoru nad ženama i devojčicama. Ocena analitičara Miloša Nikolića „Otvoreni Balkan je naša istorijska šansa“.
VEČERNJE NOVOSTI – Intervju s ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Vulinom „Nismo ni ruska gibernija, ni protektorat EU“. O obeležavanju 21. godišnjice ubistva novinara Milana Pantića „Istina o ubistvu našeg Pantića još je zakopana“.
POLITIKA – Intervju sa otpravnikom poslova Ambasade Kine u Beogradu, Tienom Išuom „Srbija ima pravo da sama bira partnere“. O konstitutivnoj sednici beogradskog parlamenta: „Nikodijević ponovo predsednik skupštine“. List piše i da „Banke povećavaju naknade“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1929. – Rođena je Ana Frank, autor dnevnika o stradanju Jevreja u okupiranom Amsterdamu u Drugom svetskom ratu, koji je pisala u tajnom skrovištu. Ubijena je u martu 1945. u nacističkom logoru Bergen-Belzen. Od porodice Frank rat je preživeo jedino Anin otac.
1667. – Žan Batist Deni, lekar Luja XIV, izveo je prvu uspešnu transfuziju krvi petnaestogodišnjem dečaku koristeći krv ovce.
1936. – Na Malom Kalemegdanu, u Beogradu, otvoren je Zoološki vrt, u kojem je do 1941. sakupljeno oko 1.200 životinja.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas biti promenljivo i nestabilno vreme, mestimično sa kišom i pljuskovima sa grmljavinom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Na severu pretežno sunčano.
Vetar slab i umeren, severni i severozapadni, u Vojvodini i u planinskim predelima povremeno i jak.
Jutarnja temperatura od 15 do 18, najviša dnevna od 23 do 28.
Tagovi
