Dobro jutro,
Danas će u Madridu početi samit NATO pakta. Glavna tema biće rat u Ukrajini i utvrđivanje nivoa umešanosti organizacije u sukob. Biće reči i o mogućem članstvu Finske i Švedske, kao i o sve većem uticaju Kine na Evropu.
„Treba izvršiti dodatni pritisak na uzurpatore vlasti i institucija“, jedan je od zaključaka sastanka dela opozicije koji je održan u Beogradu usled „institucionalne krize“ i želje da se što pre okonča izborni proces.
Premijer Crne Gore Dritan Abazović će sutra doći u prvu zvaničnu posetu Beogradu otkako je stupio na funkciju pre dva meseca. Glavne teme na sastancima sa srpskim zvaničnicima biće inicijativa Otvoreni Balkan i potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
NATO SAMIT U MADRIDU
Danas u Madridu počinje samit NATO i trajaće do 30. juna. Očekuje se da jedna od glavnih tema bude novi strateški koncept koji bi definisao Rusiju kao direktnu bezbednosnu opasnost za Alijansu.
Kako navodi Rojters, samit će biti održan u ključnom trenutku za Alijansu posle neuspeha u Avganistanu i unutrašnjih neslaganja tokom ere bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, koji je pretio da će povući Vašington iz NATO.
Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, uoči samita u Madridu, izjavio je da će NATO povećati broj vojnika u visokoj pripravnosti sa oko 40.000 na više od 300.000, prenosi RTV.
Taj potez je deo nastojanja NATO da satvori novu strukturu snaga u okviru koje će nacionalne trupe biti u različitim nivoima pripravnosti, tako da Alijansa ima više vojnika u visokoj pripravnosti spremnih da deluju u kratkom roku u slučaju krize.
Generalni sekretar NATO je rekao da očekuje da se na predstojećem samitu NATO u Madridu usvojiti „novi strateški koncept“ koji će „jasno definisati Rusiju kao najvažniju i direktnu bezbednosnu opasnost“ Alijanse.
Stoltenberg je ocenio da je Rusija „odustala od partnerstva i dijaloga“ koji je NATO „godinama pokušavao da uspostavi“, a da je „brutalna invazija na Ukrajinu i otvoreno kršenje međunarodnog prava i potpisanih sporazuma NATO i Rusije“, samo jedan od primera takvog ponašanja Moskve.
On je dodao da je potrebno sa Moskvom ostaviti „otvorene linije komunikacije“ da bi se sprečili incidenti i kazao da se u budućnosti nada „nekoj vrsti zajedničkih napora u oblasti kontrole naoružanja“ između Rusije i NATO.
Februarski napad Rusije na Ukrajinu izazvao je geopolitičku promenu, što je navelo nekada neutralne zemlje Finsku i Švedsku da podnesu zahtev za ulazak u NATO, međutim, Turska testira jedinstvo alijanse, ljuta zbog podrške Helsinkija i Stokholma kurdskim ekstremistima i embargu na oružje Ankari.
Turska zahteva da Švedska i Finska odobre zahteve za izručenje osoba koje traže turske vlasti.
Lideri NATO će na samitu pozvati turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da omogući Finskoj i Švedskoj, koje će biti prisutne na samitu, da se pridruže tom vojnom savezu.
Stoltenberg je rekao da su se predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, predsednik Finske Sauli Ninisto i švedska premijerka Magdalena Anderson dogovorili da se sastanu na marginama samita.
„Naporno smo radili otkako su Finska i Švedska podnele zahtev za članstvo kako bismo osigurali da se što pre učlane u Alijansu“, kazao je Stoltenberg i dodao da neće davati obećanja, ali da se aktivno radi na tome da se obezbedi napredak jer su prijave Finske i Švedske za ulazak u NATO istorijske.
Lideri NATO se, takođe, nadaju da će biti postignut dogovor o pružanju veće vojne pomoći Ukrajini, poveća zajednička potrošnja za odbranu, učvrsti rešenost da se uhvate u koštac sa kineskim vojnim usponom i stave više vojnika u pripravnost za odbranu na Baltiku.
DOGOVOR DELA OPOZICIJE
Na sastanku dela opozicije u Beogradu dogovoreno je da se „izvrši dodatni pritisak na uzurpatore vlasti i institucija, i da se učini sve da se izborni proces što pre okonča u skladu sa zakonom“, navodi se u saopštenju koalicije „Zajedno“ nakon sastanka u prostorijama Skupštine slobodne Srbije.
Na inicijativu koalicije „Zajedno“ održan je sastanak opozicije u Beogradu, s ciljem „zajedničke koordinacije i hitnog pronalaženja rešenja za institucionalnu krizu u koju nas je doveo režim tromesečnim gažnjem izborne volje građana“, naveli su, prenosi N1.
U saopštenju se naglašava i da „Srbija mora imati Narodnu skupštinu“.
„Država bez parlamenta nije država. Srbija se nalazi pred izazovima koji se ne mogu rešavati bez najvažnije političke institucije. Na sastanak su pozvane sve proevropske parlamentarne političke organizacije i njihovi predsednički kandidati. Dogovoreno je da se izvrši dodatni pritisak na uzurpatore vlasti i institucija, i da se učini sve da se izborni proces što pre okonča u skladu sa zakonom“, poručuju iz „Zajedno“.
O daljim koracima i zajedničkim akcijama, navode, razgovaraće sa svim parlamentarnim opozicionim organizacijama o čemu će, kažu, uskoro obavestiti javnost.
Na sastanak koji je organizovao kopredsednik „Zajedno“ Nebojša Zelenović, bili su pozvani Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Zoran Lutovac, Aleksandar Jovanović Ćuta, Radomir Lazović, Pavle Grbović… Nisu bile pozvane stranke desne orijentacije: Dveri, Novi DSS, POKS, Zavetnici, kao ni Socijal-demokratska stranka i Dosta je bilo.
Na razgovore su došli Dragan Đilas i Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde, kandidat na poslednjim predsedničkim izborima Zdravko Ponoš, lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović i Đorđe Miketić, koji je na izborima bio na listi koalicije Moramo.
NAJAVA ABAZOVIĆEVE POSETE BEOGRADU
Predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović putuje sutra u zvaničnu posetu Beogradu nakon što je pre dva meseca izabran na tu funkciju.
Odnose Crne Gore i Srbije u ovom trenutku opterećuje nekoliko otvorenih pitanja o kojima bi, kako se očekuje, Abazović trebalo da razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić.
Abazović će predvoditi brojnu delegaciju u kojoj je 11 članova među kojima su ministar poljoprivrede Vladimir Joković, finansija Aleksandar Damjanović i ministarka ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ana Novaković Đurović.
Abazović će, kako se navodi u Vladinoj platformi, razgovorati sa zvaničnicima Srbije o aktuelnim temama od interesa za Crnu Goru, o pitanjima dalje saradnje, u cilju unapređenja političkog dijaloga i jačanja bilateralnih odnosa.
Iz Vlade tvrde da zvanična poseta Abazovića, u prvim mesecima od preuzimanja funkcije, ukazuje na želju Crne Gore da sa Srbijom ubuduće gradi otvorenije dobrosusedske i prijateljske odnose.
Glavna pitanja koja definišu odnose sa Beogradom, priključivanje Crne Gore inicijatiti Otvoreni Balkan i potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, tačke su sporenja unutar same crnogorske Vlade i parlamentarne većine koja je podržava.
Među pitanjima koja u dužem periodu opterećuju odnose zvanične Podgorice i Beograda, a koje je nasledila Abazovićeva vlada su i izručenje bivšeg predsednika državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozara Marovića, nepostojanje ambasadora u obe zemlje i zadržavanje na srpskoj granici crnogorskih poslanika koji su glasali za Rezoluciju o Srebrenici.
Sociolog Andrija Đukanović izjavio je agenciji Beta da se od ove posete očekuje da „odmrzne“ odnose između dve susedne države.
„Čini se barem na površini da su odnosi premijera Crne Gore i predsednika Vučića veoma dobri i da postoji volja da se odnosi poprave. Videćemo šta će se dogoditi. Mislim da je na ovo približavanje uticao i međunarodni faktor pošto vidimo da stižu pozitivne ocene o regionalnoj inicijativi Open Balkan čiji je jedan od pokretača Srbija a naša vlada u poslednje vreme šalje pozitivne signale“, kazao je on.
On je rekao i da očekuje da će se određena pitanja rešiti ili barem primaći resenju.
„Tu mislim na rešavanje moguće pitanja imenovanja ambasadora, nekih sporazuma ekonomske prirode (uvoz hrane i sl.). Ostala pitanja poput Temeljnog ugovora sa SPC, izručenja Marovića i slično, neće biti rešena ovom posetom. To su pitanja koja već dugo opterećuju naše odnose i koja će zahtevati da se poklope brojni suprotstavljeni interesi unutar dve države“, kazao je on.
Abazović je uoči posete kazao da u Beograd dolazi sa najboljim namerama i da želi da odnosi Crne Gore i Srbije budu podignuti na viši nivo.
I DRUGE VESTI
Dejan Jović: „Srbija bi bila mnogo više suverena da je članica EU i NATO“
Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović izjavio je u Novom Sadu da bi Srbija bila više suverena da je članica EU i NATO i dodao da je takav slučaj bio sa Hrvatskom.
„Srbija bi bila puno više suverena da je u EU i NATO, bez obzira što ja nisam zagovornik NATO-a. Takav je slučaj bio i sa Hrvatskom“, rekao je Jović na tribini „Festivala pomirenja“, koja je održana u okviru programa Novi Sad – Evropska prestonica kulture, u Kreativnom distriktu.
Kako je objasnio, do trenutka ulaska u EU, suverenitet Hrvatske je bio upitan i izložen različitim vrstama pritisaka i uslovljavanja.
„Ulaskom u EU i NATO Hrvatska je učvrstila svoj suverenitet. To je razlog zašto su i nacionalisti u Hrvatskoj bili za EU integracije“, rekao je Jović.
On je ocenio da je ujedinjenje Zapadne Nemačke i Istočne Nemačke takođe bilo zasnovano na principu nacinalnog ujedinjenja, zbog kojeg je „razbijena“ jedna država (Istočna Nemačka).
Govoreći o pojmu nacionalizma u 21. veku, Jović je rekao da je EU zamišljena kao alternativa nacionalnoj državi, ali je dodao da i dalje traje bitka između evropskog koncepta i antievropskog.
On je ocenio da je nakon pada Berlinskog zida vladalo uverenje da ulazimo u globalizovani svet, u kojem granice i nacije nisu važne, ali je dodao da se to ispostavilo kao pogrešno uverenje.
„Neće nestati ni nacionalizam ni globalizam“, rekao je Jović.
On je ocenio da je u događajima oko raspada Jugoslavije „levi nacionalizam imao ogromnu ulogu“.
Profesor Univerzitetskog koledža u Dablinu Siniša Malešević rekao je da pre 250 godina nacionalizam, kao ni nacija, nisu bili poznati pojmovi.
On je dodao da je ranije bilo važno samo to da li se čovek rodi kao aristokrata ili ne, odnosno presudna je bila klasna pripadnost, dok nacionalna nije „jednostavno značila ništa“.
Majić: „PravosuĐu preostalo samo da se i formalno ukine“
Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić izjavio je da je slučaj meĐusobnog optuživanja u medijima ministra odbrane Nebojše Stefanovića i bivše državne sekretarke u MUP Dijane Hrkalović za prisluškivanje predsednika, podrivanje države i saradnju sa organizovanim kriminalom „nesporno finalizacija brižljivo planiranog posla na potpunoj razgradnji institucija, posebno u pravosuĐu“.
On je, gostujući na televiziji N1, dodao da kada je reč o pravosuđu „ostalo je samo da se i formalno ukine“ i izrazio bojazan da „u ovakvim uslovima ni to ne bi bilo bog zna kako primećeno“.
„Imamo medije, predsednika republike, advokate koji su posrednici između svega toga. Imamo kompletno načinjen paralelni mehanizam koji je razgradio državu“, naveo je Majić u emisiji Iza vesti na TV N1.
Dodao je da „ovakva kriminalizacija društva, ovakva razgradnja institucija mogu voditi vrlo ružnim ishodima, i šta god bude ubuduće, poželeće se i pravosuđa ovde jednom, ali pitanje je da li će ga tada biti“.
Majić je istakao da ako se skloni pravosuđe i društveni konflikti bilo koje vrste počnu da se rešavaju kroz medije, ispod žita, „to je već nešto što se zove poluanarhično stanje“.
Istakao je da je pravosuđe prepustilo svoju granu vlasti drugima, i da je neshvatljivo da dok se sve ovo dešava, nema nikoga iz Visokog saveta sudstva, Vrhovnog kasacionog suda, republičkog tužioca da izađe i kaže, pa makar dobio otkaz da „ovo ugrožava republiku, jer je u našem ustavu ucrtano da ovo ne sme da se dešava“.
„Svi vidimo da je potpuno nenormalno da se najviše državne strukture međusobno optužuju za saradnju sa najgorim kriminalcima, pristali smo kao društvo na potpuno nenormalni koncept, a pravosuđe je u svemu tome saučestvovalo“, rekao je Majić.
Dodao je da ima više scenarija za izlazak iz te situacije, „može se dogoditi da se politička elita volšebno probudi jednog jutra i kaže preterali smo, drugi je da ljudi u pravosuđu kažu ovo je suviše velika sramota, a ima i mogućnost da se sve ovo završi u nekim obračunima, kao i pozitivniji scenario – da se promeni na izborima“.
Ukrajina zatražila hitan sastanak Saveta bezbednosti UN
Ukrajina je zatražila da se danas održi hitan sastanak Saveta bezbednosti UN zbog ruskog granatiranja civilnih objekata u Kijevu i Kremenčuku.
Portparol diplomatske misije Albanije pri UN saopštio je da će nedavni napadi na stambeni kompleks u Kijevu i na tržni centar u Kremenčuku od strane Rusije „biti glavna tema“ zasedanja.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je u napadu na tržni centar ubijeno najmanje 13, a ranjeno više od 40 osoba.
NASA izvela prvo lansiranje van SAD
Nacionalna uprava za aeronautiku i svemir SAD (NASA) uspešno je izvela prvo lansiranje rakete iz komercijalnog objekta van SAD, javio je Glas Amerike.
Raketa dužine 13 metara lansirana je iz svemirskog centra Arnhem na severu Australije.
To je bilo prvo takvo lansiranje u Australiji za više od 25 godina. NASA će iz te zemlje izvršiti još dva lansiranja.
Poletanje je zbog loših vremenskih uslova bilo odloženo oko dva sata.
Australija je ove godine objavila stvaranje nove odbrambene agencije, kao dogovor na ambicije Kine i Rusije u svemiru.
Nemačka vraća vredne starine u Afriku
Nemački zvaničnici saopštili su da će brojne starine neprocenjive vrednosti odnete iz Afrike tokom kolonijalnog perioda biti trajno vraćene.
Nemačka državna Fondacija za prusko kulturno nasleđe saopštila je da je upravni odbor organizacije odobrio vraćanje starina Kamerunu, Namibiji i Tanzaniji.
Kamerunu će biti vraćena statua optočena školjkama, koja predstavlja majku-boginju Ngonso. Statua je od 1903. bila deo kolekcija Etnološkog muzeja u Berlinu. „Donirao“ ju je nemački kolonijalni oficir, koji je statuu oteo od naroda Nso iz severozapadnog Kameruna.
Namibiji će trajno biti vraćene 23 starine, među kojima su nakit, alati i odeća ukradeni u periodu od 1884. do 1919. Predmeti su ranije poslati u Namibiju radi proučavanja, a sada će trajno ostati u zemlji.
U Tanzaniju će biti vraćeni predmeti opljačkani u sukobima na početku 20. veka.
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
BLIC – U Vašingtonu razmišljaju o „dekolonizaciji“ – „Amerika želi podelu Rusije“. Mala matura počela testom iz srpskog jezika „Osmake zbunila reč ‘usplahiren’ ali i književnost“. Nove cene od 1. jula „Cigarete od 300 do 580 dinara“.
VEČERNJE NOVOSTI – Turistički vaučeri od 15 hiljada dinara „Konkurs do 26. septembra, rangiranje po datumu prijave“. Zbog čega su putnici iz Srbije bili zarobljeni na evropskim aerodromima „Haos zbog čartera, korone, otpuštanja, gromova…“ Poslanik EP Tonino Picula piše strategiju proširenja unije „Srbiju zaboravio, a za region lobira“.
DANAS – Ucenjivački potencijal italijanske kompanije znači da će teret otpremnina skoro sigurno morati da podnese budžet Srbije „Država je talac Fijata“. Potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić „Slučaj ‘Dijane i Neše’ ima sve elemente telenovele“. Urednik informativnog programa RTS-a tokom devedesetih počeo da vodi jutarnji program na novoformiranoj televiziji „Tanjug vaskrsao Milorada Komrakova“.
NOVA – List piše da postoje čvrsti dokazi da je „narko plantaža“ državni projekat „Vlast u panici, ruše ‘Jovanjicu’ iz straha da Koluvija ne progovori“. Predsednik povećava penzije, a zna da će ih pojesti inflacija „Vučićevo obećanje nova podvala penzionerima“. Neizvesna sudbina luksuznog crnogorskog letovališta „MK group“ kupuje Sveti Stefan ili on i dalje ostaje zatvoren.
POLITIKA – Autorski tekst Momčila Pavlovića „Vidovdan – visina sa koje se vidi prošlost i budućnost Srbije“. Samit G-7 u Bavarskoj „Zapad uz Ukrajinu ‘do kraj'“. O završnom ispitu osnovnih škola „‘Usplahireno’ u pitanju iz srpskog jezika zbunilo osmake“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1992. – U organizaciji opozicionog Demokratskog pokreta Srbije (DEPOS) u Beogradu je, ispred zgrade Skupštine SRJ, počeo Vidovdanski sabor. Učesnici dotada najvećeg opozicionog skupa u Srbiji, koji je trajao neprekidno osam dana, zahtevali su ostavku predsednika Srbije Slobodana Miloševića, raspuštanje Narodne skupštine i formiranje vlade nacionalnog spasa.
1389. – U bici na Kosovu polju Turci su pobedili srpsku vojsku i obezbedili dalji prodor na Balkan. Srbija je potom postala turska vazalna država, a njeno osvajanje završeno je 1459. kada su Turci zauzeli utvrđeni grad Smederevo.
1712. – U Ženevi je rođen francuski filozof Žan-Žak Ruso, čije je delo uticalo na Francusku revoluciju i na evropsku književnost i filozofiju XVIII i XIX veka („Emil ili o vaspitanju“, „Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima“, „Pismo Dalamberu“, „Ispovesti“).
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas biti pretežno sunčano i veoma toplo vreme, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Samo u planinskim predelima uz lokalni razvoj oblačnosti ponegde kratkotrajni pljusak sa grmljavinom.
Vetar slab do umeren, istočni i jugoistočni. Jutarnja temperatura od 15 do 22, najviša dnevna temperatura od 32 do 35.
Tagovi
