Dobro jutro,
Najave iz redova SNS-a su se obistinile i nakon dva dana od konstitutivne sednice Skupštine Grada Beograda, određen je kandidat za mesto gradonačelnika, a to je Aleksandar Šapić. „U najskorije vreme“ će biti zakazana i sednica na kojoj će se odlučivati o njegovom izboru.
Velike borbe u ukrajinskom gradu Severodonjecku su nastavljene, a predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da su ljudske cene tih borbi „veoma visoke i zastrašujuće“.
Velika Britanija odlučila je da povuče prvi potez i predloži zakon kojim bi dovela u pitanju post-Bregzit status Severne Irske. Evropska unija se protivi donošenju tog zakona što bi moglo da dovede do nastavka konfuzije koja je pratila izlazak Velike Britanije iz EU.
ŠAPIĆ KANDIDAT ZA GRADONAČELNIKA BEOGRADA
Beogradski odbor Srpske napredne stranke (SNS) jednoglasno je odlučio da za gradonačelnika glavnog grada predloži Aleksandra Šapića.
Iz te stranke su posle sednice gradskog odbora naveli da od gradonačelnika očekuju da „marljivo i vredno radi na novim i započetim projektima, izgradnji infrastrukture, na rešavanju komunalnih problema, da građanima obezbedi još bolje uslove života, i da sledi politiku koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, a to je politika mira, stabilnosti, razvoja i prosperiteta“.
“Lista ‘Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve’ nastaviće da vodi odgovornu i domaćinsku politiku u Beogradu, a sve u interesu građana koji su nam na prvom mestu i koji su nam dali svoje poverenje na izborima”, stoji u saopštenju SNS.
“Ja sam ozbiljan čovek, bez obzira što neki očigledno to tako ne doživljavaju. Ozbiljni ljudi ne ponavljaju šesnaest puta isti stav, samo zato što mediji, ili pojedinci na tu temu spekulišu“ rekao je Šapić za Danas.
Taj list je na sajtu naveo da je uoči izbora Šapić tvrdio da ne samo da je nepisano pravilo da nosilac liste na izborima bude gradonačelnik nakon njih, već da je to fer prema ljudima od kojih se traži poverenje, jer oni kada izađu na izbore vide ime liste i samo ime onoga ko je prvi.
Šapić je napomenuo i da je o tome više puta govorio, naročito od onog momenta kad je odlučeno da će biti prvi na listi za gradske izbore.
Uptan da li mu možda smeta što će njegova funkcija biti oročena, jer se govori da će nova Skupština imati oročeno trajanje do novih gradskih izbora, Šapić je odgovorio da „ne zna šta znači termin oročeni, ali da nije ni važno“.
Novoizabrani predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević rekao je da će „u najskorije vreme, mnogo pre zakonskog roka, biti zakazana sednica Skupštine grada na čijem dnevnom redu će biti izbor gradonačelnika Beograda i da ćemo vrlo brzo imati konstituisane sve organe vlasti u Gradu Beogradu“.
ŽESTOKE BORBE U SEVERODONJECKU
Ljudska cena borbe za Severodonjeck, strateškog grada na istoku Ukrajine je „zastražujuća“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, dok su Rusi poslednjih dana ojačali kontrolu nad gradom mada nisu uspeli u potpunosti da ga zauzmu.
„Ljudska cena te borbe za nas je vrlo visoka. Potpuno je zastrašujuća“, rekao je Zelenski u svom dnevnom obraćanju Ukrajiincima objavljenom preko Telegrama.
„Borba za Donbas će svakako ostati u vojnoj istoriji kao jedna od najnasilnijih u Evropi“, rekao je Zelenski.
Ukrajinski ministar odbrane Oleksij Rezbnikov rekao je u četvrtak da je u borbama sa ruskom vojskom „do 100 ukrajinskih vojnika ubijeno, a 500 je ranjeno svakog dana“.
Zelenski je 1. juna rekao da njegova vojska gubi između 60 i 100 vojnika dnveno.
„Imamo posla sa Apsolutnim zlom“, rekao je Zelenski večeras ali dodao da Ukrajinci nemaju drugi izbor nego da napreduju i oslobode svoju zemlju, uključujući oblasti koje su Rusi okupirali na jugu i istoku i koji su u „civilizacijskoj blokadi“ pošto Rusi blokiraju sve komunikacije ka spolja.
Zelenski je ponovo pozvao Zapad da obezbedi još oružja za ukrajinsku vojsku, u vreme kada ruske trupe kontrolišu veći deo Severodonjecka i nastavljaju da gađaju ukrajinsku artijeriju.
Ranije večeras guverner Luganska Sergij Gajdaj je rekao da su Rusi okupirali 70 do 80 odsto Severodonjecka, navodeći da su uništena sva tri mosta koja vezuju grad za susedni Lisičansk.
MOGUĆ NOVI SPOR IZMEĐU VELIKE BRITANIJE I EVROPSKE UNIJE
Posle višemesečne blokade, britanska vlada krenula je u akciju i predložila parlamentu svoj predlog zakona kojim se dovodi u pitanje post-Bregzit status Severne Irske, uz rizik odmazde EU koja smatra tekst ilegalnim.
Dok EU preti britanskoj vladi da će pokrenuti sudski postupak, smatrajući da ta incijativa šteti „uzajamnom poverenju“, London procenjuje da ne može više da čeka zbog političke paralize izazvane severnoirskim protokolom u toj britanskoj provinciji.
Pošto je prvo pretila da će jednostavno zaobići taj međunarodni ugovor, koji je ona ispregovarala i potpisala, vlada premijera Borisa Džonsona odlučila je da ge pretoči u zakon i jednostrano izmeni.
„Ako bude usvojen zakon, što bi moglo da traje mesecima, on će okončati neizdržljivu situaciju za stanovništvo Severne Irske koje se tretira drugačije od ostatka Velika Britanije, zaštitiće supremaciju naših sudova i naš teritorijalni integritet“, rekla je šefica diplomatije Liz Tras u saopštenju, braneći to kao „razumno rešenje“.
Ona je ponovila da London ostaje otvoren za pregovarano rešenje ali pod uslovom Da EU prihvati izmenu protkola.
Protokol nastoji da zaštiti evropsko jedinstveno tržište posle Bregzita bez vraćanja fizičke granice između britanske provincije Severne Irske i Republike Irske, članice EU, što bi moglo da dovede mir u toj provinciji u pitanje.
Da bi rešila to pitanje vlada Borisa Džonsona prihvatila je da Severna Irska de fakto ostane u evropskom tržištu uspostavljajući carinsku granicu u Irskom moru, sa kontrolama i papirologijom.
Taj protokol komplikuje snabdevanje i užasava unionističku zajednicu koja smatra da je ugrožen položaj provincije unutar Velike Britanije.
Dok je glavna unionistička partija DUP blokirala više meseci formiranje lokalne vlade, vlada u Londonu je sredinom maja najavila da hoće da usvoji zakon.
Konkretno britanska vlada hoće da roba koja cirkuliše i ostaje unutar Velike Britanije prolazi kroz „zelenik kanal“ što je oslobađa od administrativnih postupaka. Roba koja treba da ide u EU, bila bi podvrgnuta svim proverama i kontrolama primenjenih prema evropskom pravu.
I DRUGE VESTI
Vlada u Izraelu sve nestabilnija
Izraelski poslanik Nir Orbah iz desničarske partije Jamina (Desno) premijera Naftalija Beneta saopštio je da nije više član vladajuće koalicije zbog čega je vlada postala manjinska sa samo 59 od 120 mandata u parlamentu (Knesetu).
Izraelski mediji prenose da je Benet zbog toga priznao da bi vlada mogla da padne samo godinu dana pošto je obrazovana.
Benet je ubrzo posle odluke Orbaha potvrdio u Knesetu da bi se to moglo desiti za „nedelju ili dve“ ako se odbegli ne vrate.
Zbog odlaska nezadovoljnih iz partije Jamina Benetova koalicija od osam raznolikih partija ostala je bez jasne većine, što otežava usvajanje zakona i podstiče pitanja koliko dugo može da preživi, navodi AP.
Benetova vlada je položila zakletvu u junu prošle godine posle četiri uzastopna ciklusa izbora na kojima nije bilo jasnog pobednika.
Izrečene kazne za demonstrante na Kubi
Trista osamdeset i jedan demonstrant koji je učestvovao u antivladinim okupljanjima bez presedana u julu na Kubi dobilo je konačne presude, objavio je glavni tužilac.
Među njima 36 je osuđeno na zatvorske kazne do 25 godna zatvora za pobunu.
Uz uzvike „sloboda“ i „gladni smo“ hiljade Kubanaca demonstriralo je u više od 50 gradova 11. i 12. jula 2021. godine. Na tim demonstracijama, neviđenim od revolucije 1959, poginula je jedna osoba a desetine su povređene, dok je 1.395 ljudi uhapšeno.
Glavni tužilac je rekao da su osuđeni uglavnom dobili kazne zbog “ krivičnih dela pobune, sabotaže, krađe us silu i nasilje, agresiju, ugrožavanje javnog reda“.
Među 381 osuđene osobe je 16 osoba starih od 16 do 18 godina. Mada je punoletstvo na Kubi u 18 godina, krivična odgovornost važi od 16 godina.
Oko 297 ljudi dobilo je kazne zatvora dok je njih 84 od kojih 15 maloletnika dobilo mogućnost da preinači kaznu u društveno koristan rad.
Kubanske vlasti su u januaru navele da je 790 ljudi pod istragom zbog demonstracija koje je kubanska vlada rekla da su organizovane u Vašingtonu.
Poljska definitivno rasformirala sporni sudski mehanizam
Poljski predsednik Andžej Duda promovisao je zakon kojim se ukida sporni disciplinski mehanizam Vrhovnog suda za sudije, koji, prema Evropskoj uniji, narušava nezavisnost sudstva.
Evropska komisija obavestila je Poljsku da treba da ukine to disciplinsko telo da bi mogla da dobije blokirana sredstva za obnovu posle kovida od oko 35 milijardi evra.
„Duda je potpisao predlog zakona koji predviđa izmenu zakona o Vrhovnom sudu“, objavljeno je u tviter poruci iz kancelarije predsednika.
Donji dom poljskog parlamenta koji je pod kontrolom vladajućih konzervativaca, glasao je prošle nedelje za ukidanje tog disciplinskog tela.
Međutim opozicija, kao i grupe sudija i drugi kritičari su rekli da tekst ne odgovara dovoljno na zamerke oko politizacije sudskog sistema.
Evropska unija i Varšava se dugo suprotstavljaju oko nezavisnosti sudstva i vladavine prava u Poljskoj. To pitanje je dobilo na značaju u vreme kada EU pokušava da zadrži jedinstvo naspram rata u Ukrajini.
Vašington obećava brzi odgovor u slučaju severnokorejske nuklearne probe
SAD i njihovi saveznici pripremaju „brzi“ odgovor u slučaju nove severnokorejske nuklearne probe, uključujući reviziju vojnog stava, upozorio je državni sekretar SAD Entoni Blinken.
„Severna Koreja je završila pripreme za još jednu nuklearnu probu i mislim da još samo nedostaje politička odluka“ da pređe na delo, rekao je njegov južnokorejski kolega Park Džin na zajedničkoj konferenciji za novinare u Vašingtonu, dodajući da će time izazvati nove međunarodne sankcije.
Blinken je rekao da su SAD i dalje zabrinuta zbog izlgeda da će Severna Koreja izvesti sedmu nuklearnu probu, ali prvu od 2017. godine.
„U kontaktu smo sa svojim bliskim saveznicima i partnerima počevši od Republike Koreje, preko Japana i drugih da budemo u mogućnosti da brzo odgovorimo“, dodao je Blinken.
VESTI IZ SPORTA
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
BLIC – Otkriva „antibombaški“ plan pred malu maturu „Specijalci će pregledati sve škole pa ih zaključati“. Kupanje samo sa ličnom kartom „Na letovanje u pet zemalja bez pasoša“.
VEČERNJE NOVOSTI – List saznaje da će ulazak u memorijalni centar biti omogućen samo onima koji potpišu – „Potpis na ‘genocid’ pa ulazak u Potočare“. Danas otvaranje sektora pete obilaznice oko Beograda „Auto-put kao pista, tunel kao apoteka“.
DANAS – Šta je pokazala burna rasprava na konstitutivnoj sednici Skupštine grada Beograda „SNS i SPS zatečeni novim licima opozicije“. Povodom sporenja bosanske rediteljke Jasmile Žbanić i RTS- da li Vučić određuje koji će se film emitovati na televiziji „Mnogo buke oko filma Quo vadis, Aida?“ Kolike su cene goriva i putarina do najbližih plaža „Put kolima na more košta bar 86 evra“.
NOVA – Elektroprivreda Srbije postaje akcionarsko društvo „Otvara se put prodaji EPS-a“. Upoređivali smo cene nekretnina u regionu „Od Beograda skuplji samo Beč i Zagreb“. Đoković od juče više nije prvi teniser sveta „Novak bez krune, nikad teži povratak na tron“.
POLITIKA – Predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović otkriva „Recept za bolju budućnost zapadnog Balkana“. Pod naslovom „Amerika bez prestanka uvozi rusku naftu“ piše da su Nemačka, Italija, Holandija, Poljska i Francuska među najvećim kupcima sibirskih barela u prvoh 100 dana sukoba u Ukrajini.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1904. – Umro je pisac i lekar Jovan Jovanović Zmaj, jedna od najmarkantnijih ličnosti srpskog društva u drugoj polovini 19. veka. Borac za nacionalno i političko oslobođenje, član Srpske kraljevske akademije i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (1890-98), najpoznatiji je kao dečiji pesnik i autor elegičnih ličnih ispovesti („Đulići“ i „Đulići uveoci“).
1800. – Napoleon Bonaparta porazio je austrijske trupe u presudnoj bici kod Marenga u Italiji.
1928. – Rođen je argentinski političar i revolucionar Ernesto „Če“ Gevara. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost, posebno među mladima. Učestvovao je u Kubanskoj revoluciji i bio ministar u Kastrovoj vladi (1961-65). U novembru 1966. postao je lider gerilaca u Boliviji, a u oktobru naredne godine zarobljen je i ubijen.
1936. – Umro je ruski pisac Maksim Gorki. Imao je značajnu ulogu u političkom i kulturnom životu sovjetske Rusije i smatra se osnivačem socijalističkog realizma u ruskoj književnosti („Makar Čudra“, „Mati“, „Na dnu“).
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas biti pretežno sunčano i malo svežije, a samo u planinskim predelima južne Srbije uz promenljivu oblačnost ponegde je predviđena kratkotrajna kiša, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).
Vetar će biti slab i umeren, severni i severozapadni. Najniža temperatura kretaće se od 13 do 18 stepeni, a najviša dnevna od 24 do 28 stepeni Celzijusa.
U Beogradu će biti pretežno sunčano i malo svežije. Vetar će biti slab i umeren, severozapadni. Najniža temperatura kretaće od 16 do 18 stepeni, a najviša dnevna oko 25.
Tagovi
