Dobro jutro,
Izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da Unija radi na postizanju pravno obavezujućeg sporazuma koji bi doveo do normalizacije odnosa.
Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da je napravljen određen pomak prilikom pregovora o izvozu ukrajinskog žita i zahvalio se turskom kolegi Redžepu Tajipu Erdoganu na „posredovanju“.
Talas tropskih vrućina koje su pogodile zapadni deo Evrope i izazvale mnogo problema polako se približava Srbiji. Stručnjaci najavljuju da nas od današnjeg dana očekuju ekstremno visoke temperature koje će biti u konstantnom porastu. Čuvajte se!
SPORAZUM O NORMALIZACIJI ODNOSA
Izaslanik EU za dijalog takozvanog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak izjavio je da EU radi na postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
On je u intervju za RTK rekao da „Kosovo i Srbija treba da se dogovore da li će u procesu dijaloga doći do međusobnog priznavanja ili ne“.
„Ovim EU ne želi da opisuje šta je normalizacija, a šta nije. EU ne kaže da treba da bude ovo, ili ne bi trebalo da bude ono. Poruka je jasna da Kosovo i Srbija moraju da se dogovore šta znači normalizacija. Ako se slažu da je to priznanje, ako se obe strane slažu, priznanje je priznanje, ali moraju se složiti. Ako se ne slažu, to je nešto drugo. Pitanje je da to treba da bude dogovor obe strane, Kosova i Srbije, i to je razlog zašto imamo dijalog“, rekao je visoki evropski zvaničnik.
On je naveo da je plan bio da se pre letnje pauze održi sastanak na visokom nivou, ali do toga nije došlo.
„Međutim ovo nije problem ili tragedija. Najvažnije je da su se dvojica lidera, premijer Kurti i predsednik Vučić dogovorili da se redovno sastaju. Dogovorili su se da dijalog dovedu do tog nivoa i istovremeno moramo da se pobrinemo da ovaj treći sastanak, treći zvanični sastanak u Briselu, bude pozitivan i da da konkretne rezultate“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, za njih nije važno kada će sastanak biti održan, već kvalitet sastanka.
„Nakon procene situacije, odlučujem da je bolje da sačekamo malo i da se uverimo da je sastanak uspešan“, naveo je on.
Uprkos činjenici da se lideri nisu sastali, Lajčak je rekao da su posvećeni dijalogu.
„Postoje tri ili četiri sporazuma u veoma bliskoj fazi finalizacije. I ono u šta se mi upuštamo u isto vreme sa oba lidera koji odvojeno razgovaraju o sledećim koracima ili nekoj drugoj fazi dijaloga i dogovorili smo se da će zaista glavni pregovarači nastaviti svoj posao, ali moramo da dodamo gornji sloj jer je normalizacija dnevni red za vođe. I jedni i drugi su spremni da dođu, ali kao što sam rekao želeli smo i da imamo garancije da će sastanak biti produktivan i da će doneti nešto konkretno“, rekao je Lajčak.
Međutim prema njegovim rečima u ovom trenutku nemamo osećaj da su okolnosti povoljne za to.
Lajčak kaže da sastanak dvojice lidera, Kurtija i Vučića, ne treba da se dalje odlaže, već bi trebalo da bude najkasnije početkom septembra.
IZVOZ UKRAJINSKOG ŽITA
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u Teheranu da je postignut napredak u pregovorima o izvozu žita iz Ukrajine preko Crnog mora i zahvalio turskom kolegi Redžepu Tajipu Erdoganu na „posredovanju“ u tom pitanju.
„Želeo bih da Vam zahvalim na posredničkim naporima, što ste ponudili Tursku kao teren za pregovore o pitanjima proizvodnje hrane i izvoza žitarica preko Crnog mora“, rekao je Putin na sastanku sa Erdoganom u Teheranu.
Putin i Erdoganu stigli su Teheran na razgovore sa iranskim predsednikom Ebrahimom Raisijem o sukobu u Siriji i ratu u Ukrajini.
Predsednici Rusije i Turske razgovarali su o mehanizmima koji će omogućiti izvoz žitarica iz Ukrajine, a taj izvoz je blokiran ruskom vojnom ofanzivom i zbog toga postoji opasnost od svetske prehrambene krize.
Pregovori koji uključuju Moskvu, Kijev, Ankaru i UN trebalo bi da budu održani narednih dana u Turskoj, posle napretka postignutog na pregovorima održanim 13. jula.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je u petak da će uskoro biti spreman „završni dokument“ kojim bi se dozvolio izvoz žitarica iz Ukrajine.
Sporazum o kojem se pregovara pod okriljem UN-a, ima za cilj da se preko Crnog mora iznese oko 20 miliona tona žitarica blokiranih u ukrajinskim silosima zbog ofanzive koju vodi Rusija u Ukrajini.
Turski ministar odbrane Hulusi Akar potvrdio je nedavno da je „načelni sporazum postignut“ sa Ukrajinom i Rusijom za uspostavljanje bezbednog pomorskog koridora koji će omogućiti prevoz žitarica.
Ruske vlasti navele su da bi u Istanbulu trebalo da se otvori koordinacioni centar koji bi omogućio izvoz preko Crnog mora.
NOVI TOPLOTNI TALAS
U Srbiji se u narednim danima očekuju visoke temperature koje pogađaju i ostatak Evrope.
Meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Goran Mihajlović rekao je da Srbiju u narednim danima očekuju ekstremno visoke temperature, zbog čega je RHMZ izdao upozorenje da će u većini mesta temperatura od srede do petka biti od 34 do 37 stepeni, a tokom vikenda i početkom naredne nedelje između 37 i 40 stepeni.
„Ovo jesu visoke temperature, ali ne toliko ekstremne kao što ih trenutno beleže Španija i Portugalija“, izjavio je Mihajlović, prenosi RTS.
On je podsetio da je u julu 2004. godine Srbija imala rekordno visoku temperaturu od čak 44 stepena Celzijusa u Smederevskoj Palanci.
Prema Mihajlovićevim rečima, visoke temperature negativno će se odraziti na poljoprivredu, jer je u junu u Srbiji, takođe, bio deficit padavina, pre svega na severu zemlje.
Kako je istakao, temperature doživljavaju svoj maksimum, pa se očekuje da se u drugoj polovini sledeće sedmice temperature spuste na 30 do 34 stepena, kada se mogu očekivati i mestimične padavine.
Mihajlović je najavio da u avgustu postoji mogućnost za pojavu još toplotnih talasa.
„Nedostatak padavina u dužem periodu i visoke temperature stvorile su ekstremno visoke vrednosti indeksa za pojavu šumskih požara“, upozorio je Mihajlović.
Nekoliko gradova u Francuskoj zabeležilo je najvišu temperaturu ikada dok se skoro 2.000 vatrogasaca bori sa ogromnim požarima na jugozapadu, a jak toplotni talas koji je zahvatio veći deo zapadne Evrope se pomerio na sever i istok.
Nant, u blizini atlantske obale, zabeležio je u ponedeljak 42 stepena, nadmašivši prethodni maksimum od 40,3 postavljen 1949. godine, dok je Brest, u Bretanji, dostigao 39,9 Celzijusa, više od četiri stepena više od rekorda iz 2002. od 35,1 Celzijusa, piše Gardijan.
Postavljeni su i noćni temperaturni rekordi, uključujući i La Hag u Normandiji gde je u utorak u 3 sata ujutro zabeleženo 32,8 stepeni Celzijusa. Zvaničnici su rekli da je pogođena cela zapadna obala Francuske, od Landesa na jugu do Finistera na severu.
Očekuje se da će rekordi ponovo biti oboreni u utorak, rekli su meteorolozi, pošto se masa vrućeg vazduha, druga koja je zahvatila velike delove kontinenta poslednjih nedelja, pomerila na sever i istok u istočnu Francusku, Belgiju, Holandiju i Nemačku.
Holandska meteorološka služba KNMI saopštila je da bi temperature u utorak mogle dostići 38 stepeni Celzijusa, izdajući narandžasto upozorenje o ekstremnim vremenskim uslovima u centru i jugu zemlje, dok su zvaničnici u Belgiji upozorili na temperaturu od 40 stepeni i više.
Olena Zelenska primila nagradu za ljudska prava u ime naroda Ukrajine
Prva dama Ukrajine, Olena Zelenska, primila je u Vašingtonu nagradu za ljudska prava u ime naroda Ukrajine kao priznanje za njihovu borbu protiv ruske invazije na njihovu zemlju.
Memorijalna fondacija žrtvama komunizma odala je priznanje ukrajinskom narodu nagradom za ljudska prava. Zelenska, koja ove nedelje boravi u Vašingtonu, lično je primila nagradu.
„Čast je biti ovde i primiti ovu nagradu u ime svakog Ukrajinca i Ukrajinke koji se danas bore protiv ruske agresije“, rekla je supruga ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Zelenska je će tokom dana imati u Beloj kući sastanak sa prvom damom SAD sa Džil Bajden (Jill Biden). Planirano da razgovaraju kontinuiranoj podršci SAD Ukrajini.
Prva dama Ukrajine će se danas obratiti članovima Kongresa.
Starović o poseti egipatskog predsednika: „Ukidaju se vize, potencijal za izvoz žita i uvoz gasa“
Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemanja Starović izjavio je da će između Srbije i Egipta biti potpisano 13 sporazuma i deklaracija iz oblasti poljoprivrede, turizma, naučno-tehnološke saradnje, građevine i namenske odbrambene industrije, i istakao da je u tim oblastima prepoznat potencijal za razvoj bilteralnih odnosa.
„U delegaciji koja prati predsednika (Egipta Abdela Fataha) el Sisija ima 120 ljudi, dolazi 30 najznačajnijih i najuglednijih kompanija iz Egipta. Očekuje nas i jedan veliki biznis forum u kome će učestvovati više od 130 kompanija koje su zainteresovane za saradnju, ili je već ostvaruju, a žele da je prošire“,rekao je Starović za Radio-televiziju Srbije.
On je naglasio da će se tokom posete egipatskog predsednika Srbiji voditi razgovori oko ukidanja viza između dve zemlje, uz objašnjenje da ukidanje očekuje u najkraćem mogućem roku, ali istakao da je vizni režim i do sada bio relaksiran.
Objasnio je i da sa egipatske strane postoji interesovanje za uvoz žita iz Srbije, ali i drugim prehrambenim proizvoda, pošto je Egipat do sada uglavnom uvozio žito iz Rusije i Ukrajine.
Starović je naveo da je Egipat veliki proizvođač i izvoznik veštačkog đubriva i ocenio da postoji potencijal da se Srbija snabdeva upravo iz te zemlje, kao i u prethodnih šest meseci, i dodao da Egipat ima tečni prirodni gas, odnosno sirovinu koja Srbiji nedostaje.
„Nama nedostaju određeni logistički kapaciteti u ovom momentu, kada govorim o interkonekcijama kako bi smo tečni prirodni gas primili, ali mislim da je krajnje vreme da se o tome ozbiljno porazgovara, kada govorimo o nekim perspektivama godinu, dve ili tri unapred“, rekao je Starović.
Dimitrov: „Svi znaju da je sa S. Makedonijom reč o bilateralizaciji evropskog procesa“
Bivši ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Nikola Dimitrov ocenio je da je bugarska unilaterlana izjava EU o makedonskom jeziku „anticivilizacijski primitivan napad“.
„Bugarska izjava je jedan toliko anticivilizacijski napad. Oni sa drugim rečima, koristeći navodnike, u suštini kažu: Makedonski jezik dijalekt bugarskog jezika, veštački i siromašniji. Ako ovo govori oficijalna Sofija kako uopšte mislimo da gradimo prijateljstvo, kako ćemo govoriti o otvaranjunovog evropskog poglavlja?“, rekao je Dimitov u intervjuu u u „Vestima“ Televizije Telma.
Skoplje i Sofija su EU dostavili jednostrane izjave o jeziku, koja će biti priložene zapisniku prve političke međuvladine konferencije sa Severnom Makdonijom koja je održana u Briselu. Dok je Bugarska u svojoj izjavi jasno rekla da ne priznaje makedonski jezik, makedonska vlada, navodi da je to službeni jezik na celoj teritoriji Severne Makdonije i da treba se koristi u dokumentima sa EU bez ikakvih dodataka i fusnota.
Dimitrov je istakao da je u pregovorima EU sa Severnom Makdonijom reč o bilateralizaciji evropskog procesa.
Naveo je da je austrijska ministarka za EU izrazila žaljenje što ti pregovori nisu mogli da počnu i što su bilateralna pitanja postala uslov i odrednica za pristupne pregovore Severne Makedonije sa EU, što, prema njoj, ne bi trebalo da se ponovi.
Bivši šef makedonske diplomatije je ocenio da je „tužna proslava (vlade) da je bugarski veto uklonjen, jer se proteže kroz ceo proces evropskih integracija“.
Prema njegovim rečima, vlada Dimitra Kovačevskog je obećala da će za stvarni početak pregovora sa EU isporučiti nešto što ne može da isporuči – uvođenje Bugara u Ustav, za šta nema dvotrećinsku većinu potrebnu za ustavne promene.“Istovremeno, bugarska strana ne samo da ne govori o Makedoncima u Bugarskoj, već ne govori o Makedoncima u Makedoniji“, rekao je Dimitrov, koji je pregovarao i potpisao Prespanski dogovor sa Grčkom.
Srbija nazadovala u izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima
Srbija je nazadovala, konstatovano je u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima u svetu, u čiji je uvid imao Glas Amerike (Voice of America – VoA).
Srbija je ostala u kategoriji dva, ali je u toj državi potrebno dodatno pratiti situaciju, navedeno je u dokumentu. Razlog za to bio je slučaj sa 500 vijetnamskih radnika koji su “ bili prisiljeni da rade u fabrici kod Zrenjanina koja je u kineskom vlasništvu“.
„Vlada nije u potpunosti zaštitila žrtve ili istražila verodostojne navode da je oko 500 vijetnamskih radnika bilo podvrgnuto prisilnom radu u fabrici koja je u vlasništvu Kine“, piše u tekstu.
U generalnoj oceni učinka Srbije navedeno je da vlada u potpunosti ne ispunjava minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima ali, kako je navedeno, ulaže značajne napore da to učini.
„Vlada nije iskazala snažnije napore u borbi protiv trgovine ljudima u odnosu na prethodni izveštaj – uzimajući u obzir i poteškoće uzrokovane pandemijom korona virusa. Nedovoljno napora uloženo je u identifikovanje žrtava, kao i primenu standarda za to“, navedeno je u tekstu uz napomenu da je bilo poteškoća i u specijalizovanim ustanovama za zbrinjavanje oštećenih.
Kao preporuke u borbi protiv trgovine ljudima navedeno je preduzimanje istraga, krivičnog gonjenja i kažnjavanja trgovaca ljudima, kao i zvaničnika koji su povezani sa time. Deo njih odnosi se i na slučaj vijetnamskih radnika i više drugih oblasti.
U izveštaju se podseća da podaci prikupljeni tokom poslednjih pet godina ukazuju da su žrtve trgovine u Srbiji žene koje krijumčari koriste kao seksualno roblje u zemlji, ali se one krijumčare i širom Evrope, posebno u Austriju, Nemačku, Italiju i Tursku.
Muškarci iz Srbije se koriste kao radna snaga, posebno u sektoru građevinarstva, u evropskim zemljama (uključujući Austriju, Belgiju, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Luksemburg, Crnu Goru, Rusiju i Švajcarsku) i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Države su rangirane u tri kategorije, prvu, drugu i treću, s tim da druga ima i potkategoriju koja podrazumeva dodatno praćenje situacije neke države u borbi protiv trgovine ljudima.
Izveštaj Stejt departmenta o trgovini ljudima jedan je od najsveobuhvatnijih izvora informacija o borbi protiv trgovine ljudima koju sprovode vlade širom sveta.
Prvi dokument objavljen je 2001. godine.
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
ALO – Bivša narodna poslanica i dete logoraš u Jasenovcu Smilja Tišma o slučaju neodlaska predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Jasenovac kaže „Otvorili su mi stare rane“.
BLIC – List piše da se srpski turisti u Crnoj Gori žale na visoke cene, pod naslovom „Papreno“. List piše i o najavljenim visokim temperaturama u pojedinim gradovima u Srbiji.
VEČERNJE NOVOSTI – O analizi tog lista zašto srpskom predsedniku nije dozvoljena poseta Jasenovcu „Vučićeva sveća bi osvetlila mrak oko Jasenovca“. O novom talasu epidemije „Sedmi talas korone se već ubrzano širi“.
DANAS – Analiza tog lista o sastancima predsednika Srbije sa parlamentarnim strankama, pod naslovom „Jedina svrha konsultacija da se pokaže ko sarađuje sa SNS“. O nastavku suđenja vlasniku firme Jovanjica Predragu Koloviji „Svedok nije video marihuanu na Jovanjici“.
INFORMER – „Putin pravi savez sa Iranom i Turskom“, o sastanku predsednika tri zemlje u Teheranu. List prenosi i izjavu istoričara i lovca na naciste Efraima Zurofa „Hrvati, pustite Vučića u Jasenovac“.
KURIR – O opcijama za novu Vladu Srbije, analitičari kažu za list: „SNS i SPS blizu dogovora? Dačiću, Ružiću, Antiću i Milićeviću šanse za fotelje“. „Hrvatska vlada priznala da je slaba na neoustaštvo“, piše list o zabrani posete Jasenovcu Vučiću.
NOVA – Intervju sa predsednicom Evropskog pokreta Srba sa Kosova i Metohije Radom Trajković „Crkva se na Kosovu ponaša kao ogranak SNS“. O poskupljenju struje „Skuplja struja gura cene hrane“. O turističkoj sezoni u Crnoj Gori „Nema para, nema Rusa, a i Srbi zakazali“.
POLITIKA – O poseti predsednika Egipta, nakon 35 godina „Proboj u bilateralnim odnosima i trgovini“. „Uništen neolitski lokalitet Usek u Beogradu“, prenosi list. O novom talasu korona virusa „Skoro 4.000 novozaraženih, raste pritisak na kovid bolnice“.
SRPSKI TELEGRAF – „Ne zaboravljamo bombardovanje Srbije, NATO da se izvini za ubistva“, list piše o poruci zvaničnog Pekinga Zapadu. O cenama na crnogorskom primorju u tekstu „U Budvi i Čanju skuplje nego u Nici i Monte Karlu“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1917. – Potpisana je Krfska deklaracija o stvaranju zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Deklaraciju su potpisali srpski premijer Nikola Pašić i predsednik Jugoslovenskog odbora Ante Trumbić.
1855. – Rođen je vojvoda Živojin Mišić, jedan od najvećih srpskih vojskovođa. Učesnik je ratova 1876-78 i 1885, a u Prvom svetskom ratu komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austrougarskom vojskom. Napisao je nekoliko vojnih rasprava, od kojih je najpoznatije delo „Strategija“.
1304. – Rođen je italijanski pisac Frančesko Petrarka. Smatra se poslednjim pesnikom srednjeg veka i prvim individualistom u evropskoj poeziji. U svoje vreme bio je poznat i cenjen po latinskim delima, istorijskim, filozofskim i polemičkim spisima, a u svetsku književnost je ušao zbirkom soneta „Kanconijer“, posvećenih njegovoj ljubavi Lauri.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas biti pretežno sunčano i veoma toplo vreme, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).
Duvaće slab i umeren vetar. Najniža temperatura biće od 10 do 19 stepeni, najviša od 32 do 35.
U Beogradu će danas biti sunčano i veoma toplo vreme. Najniža temperatura biće oko 19, najviša oko 34 stepena.
Tagovi
