Dobro jutro,
Danas je dan odluke za reprezentaciju Srbije na Svetskom prvenstvu u Kataru. U trećem kolu grupe G Mundijala, Orlovi se sastaju sa Švajcarskom i pred njima je imperativ pobede. Kada ovoliku tenziju stvara jedna fudbalska utakmica – opravdano – zamislite kakvu će tenziju stvarati neki budući dani odluke.
Lajčak kaže da će takvi dani biti u rano proleće 2023. godine.
I ne želimo da zvučimo kao već istrošena fora na društvenim mrežama – ali rano proleće je blizu, danas je već 2. decembar.
Biće prilike da se zalije…
SRBIJA PROTIV ŠVAJCARSKE
Fudbalska reprezentacija Srbije danas igra protiv Švajcarske u meču koji bi trebalo da odluči ko će proći u osminu finala Svetskog prvenstva u Kataru.
Utakmica trećeg kola Grupe G igra se na stadionu „974“ u Dohi i počinje u 20.00.
Reprezentacija Srbije izgubila je od Brazila (0:2) na startu prvenstva, a potom odigrala nerešeno sa Kamerunom (3:3), dok je Švajcarska u prvom kolu bila bolja od Kameruna (1:0), a u narednom izgubila od Brazila istim rezultatom.
Brazil je sa dve pobede u grupnoj fazi obezbedio prolaz dalje, a Švajcarska sa tri i Srbija i Kamerun sa po jednim bodom večeras će boriti za jedno preostalo mesto iz Grupe G u završnici prvenstva.
Srbiji je potrebna pobeda u meču sa Švajcarskom koja će, ukoliko Kamerun ne pobedi Brazil, biti dovoljna za osminu finala Mundijala.
Selektor Srbije Dragan Stojković rekao je u četvrtak da za njegovu ekipu ništa nije izgubljeno i da je dobro što u utakmici protiv Švajcarske u trećem kolu Grupe G na Svetskom prvenstvu sama odlučuje o svojoj sudbini, odnosno plasmanu u osminu finala.
„U slučaju da pobedimo Švajcarsku, videćete koju težinu ima bod protiv Kameruna. Ovde za Srbiju nije ništa izgubljeno. Ne znam šta ljudi očekuju, da pobedimo Brazil, Kamerun, da idemo u finale. I drugi igraju fudbal valjda. Dobro je što sami odlučujemo o svojoj sudbini. Razumeo bih sportku katastrofu da smo izgubili od Kameruna i da ne znamo zašto pet dana čekamo Švajcarsku. Mi smo u igri kao i Švajcarci“, rekao je Stojković.
Srbija i Švajcarska sastale su se i u grupnoj fazi Svetskog prvenstva u Rusiji 2018. godine. Srbija je tada povela golom Aleksandra Mitrovića, ali je golovima Granita Džake i Džerdana Šaćirija Švajcarska preokrenula i pobedila u tom meču.
Utakmicu je obeležilo radovanje Džake i Šaćirija, obojice albanskog porekla, koji su nakon postignutih golova rukama gestikulirali orla koji predstavlja simbol „Velike Albanije“, zbog čega su upozoreni i kažnjeni sa po 10.000 švajcarskih franaka od strane Medjunarodne fudbalske federacije (Fifa).
Fudbaleri Srbije te godine su takmičenje završili u grupnoj fazi, a Švajcarska je u osmini finala izgubila od Švedske.
U drugoj utakmici u Grupi G, Brazil će u istom terminu, u 20,00, igrati protiv Kemeruna.
LAJČAK O ROKOVIMA
Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak rekao je da bi rano proleće 2023. godine moglo da bude rok za postizanje sporazuma između Kosova i Srbije.
On je za prištinsku TV, RTV 21 rekao da je predlog konačnog rešenja evropski predlog uz angažovanje i snažnu podršku Nemačke i Francuske.
Lajčak je rekao da je cilj da se potpuna normalizacija odnosa između Kosova i Srbije postigne do početka 2024. godine, a ono što se ne uradi do ovog perioda, rekao je, možda uopšte neće biti učinjeno.
Lajčak je ocenio kako obe strane ponavljaju da razumeju koliko je dijalog važan za njih i da žele napredak u normalizaciji odnosa.
„Obe strane priznaju da trenutna situacija oduzima mnogo vremena i energije. Ali naravno, da biste mogli da se fokusirate na normalizaciju odnosa, ne možete se suočiti sa krizom na terenu. Nažalost, pitanje registarskih tablica i dokumenata oduzelo nam je mnogo vremena i energije poslednjih meseci“, kazao je on.
Podvukao je da je ponosan na odličnu saradnju koju imamo sa SAD.
„Iskreno, ne može biti bolje. I kažem da svaki put imamo izuzetno dobru saradnju. Radimo rame uz rame, veoma blisko na dnevnoj bazi, obaveštavajući jedni druge o svemu, deljenjem informacija i jasnog dogovora da EU predvodi ovaj proces i da Sjedinjene Države koriste svoju moć i autoritet da podrže naše vođstvo“, kazao je on.
Za sada je pitanje registarskih tablica zatvoreno. To je dogovoreno, mi smo se pozabavili i rešili, u okviru razgovora o normalizaciji odnosa, kazao je Lajčak i dodao da će naravno, ovo pitanje će biti obrađeno zajedno sa mnogim drugim pitanjima koja će biti obrađena u okviru diskusija o normalizaciji.
Upitan šta će se dogoditi ako se ne postigne sporazum Ljačak je rekao da su oni tu da pomognu, da posreduju, ali „mi, govorim u ime Evropske unije, ali verujem i u ime SAD, ne možemo da želimo normalizaciju više od Kosova i Srbije, pa ako se strane ne dogovore onda da nema normalizacije, a samim tim ni napretka na evropskom putu“.
„Dajmo sve od sebe da iskoristimo preostalo vreme, iskoristimo ovaj jedinstven i veoma povoljan trenutak, svi elementi su dostupni, imamo punu podršku i EU i SAD, ova situacija bi trebalo da se završi pre 2024, jer tada EU ima evropske izbore i SAD takodje, tako da neće imati vremena i mogućnosti da se fokusiraju na dijalog Kosovo-Srbija. Šta će biti posle izbora, pogotovo američkih, teško je predvideti, pa kažem da ono što se ne uradi do početka 2024. godine možda uopšte neće biti urađeno. Zato iskoristimo ovu priliku i svu podršku međunarodne zajednice i postignemo koliko možemo za potpunu normalizaciju odnosa“, kazao je Lajčak.
ŠLJIVOVICA I UNESCO
Društvene prakse i znanja u vezi s pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive – šljivovice, element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije upisan je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Kako je saopštilo Ministarstvo kulture, odluku o upisu doneo je Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na 17. zasedanju koje se održava u Rabatu, u Maroku.
Ministarstvo kulture je 2021. godine nominovalo šljivovicu za Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, a nominaciju je pripremio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju u Beogradu, uz učešće nosilaca nasleđa, lokalnih zajednica, institucija i nevladinih organizacija, udruženja, a predlagači su Etnografski muzej u Beogradu i Narodni muzej Čačak.
Upis znanja i veština potrebnih za pripremu šljivovice u domaćinstvu i njenu upotrebu u svakodnevnoj i običajnoj praksi na Uneskovu Reprezentativnu listu, značajno doprinosi povećanju vidljivosti nematerijalnog kulturnog nasleđa na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i međunarodnoj promociji „živog nasleđa“ Srbije, navodi se u saopštenju.
„Nominacija, koja objedinjuje kulturu gajenja šljive, tradicionalne zanate, kulturu ishrane i običaje, kao i pečenje šljivovice i njeno korišćenje tokom privatnih ili javnih događaja, odražava široku rasprostranjenost elementa i na najbolji način pokazuje kako se tradicionalne veštine i prakse mogu razvijati u savremenom okruženju, čuvajući svoj značaj i u uslovima razvoja modernog društva“, dodali su.
Podseća se da su elementi na Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska iz Srbije i porodična slava (2014. godine), kolo – tradicionalna narodna igra (2017. godine), pevanje uz gusle (2018. godine) i Zlakusko lončarstvo (2020. godine).
OSTALE VESTI
Koronavirus u Srbiji
U poslednja 24 sata u Srbiji pet osoba umrlo je od korona virusa, a infekcija je potvrdjena kod 663 osobe.
Kako se navodi na sajtu covid19.rs, u istom periodu testirano je 8.676 uzoraka.
Hospitalizovano je 197 pacijenata, a na respiratorima je njih 14.
Od zvaničnog proglašenja pandemije korona virusa, u Srbiji su od infekcije tim virusom umrle 17.392 osobe a procenat smrtnosti na današnji dan je 0,72.
Od početka pandemije u Srbiji je uradjeno 11.636.435 uzoraka a pozitivno je bilo 2.424.048 osoba.
Bajden i Makron složni
Džo Bajden i Emanuel Makron istakli su danas svoje dobro slaganje i ličnu bliskost i obavezali se da će podržavati Ukrajinu koliko god bude potrebno i „koordinisati“ svoj odgovor prema Kini, kao i da će savladati svoje razlike, tokom posete francuskog predsednika SAD.
„Ostaćemo ujedinjeni da se suprotstavimo brutalnosti“ Rusije u Ukrajini, rekao je američki predsednik na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim francuskim kolegom koji je rekao „Hoćemo da uspemo zajedno, ne jedan protiv drugog“.
Dva predsednika su se obavezala da će Ukrajini pružiti političku, bezbednosnu, humanitarnu i ekonomsku pomoć koliko god dugo bude potrebno, uključujući i jačanje protivvazdušne odbrane Ukrajine, navodi se u zajedničom saopštenju izdatom posle njihovog sastanka od više od jednog sata u Ovalnoj kancelariji Bele kuće.
Kada je reč o Kini oni su se obavezali da koordinišu odgovor svojih zemalja na izazove koje Kina postavlja, posebno oko ljudskih prava i da rade zajedno sa Kinom na važnim svetskim pitanjima kao što su klimatske promene.
Oni su takodje izrazili želju da ojačaju partnerstvo izmedju SAD i EU na pitanjima čiste energije i klime i da rade na tome da se „sinhronizuju“ pristupe po pitanju zelene industrije, posle frikcija oko subvencija koje su SAD dale za proizvode „Made in USA“. Makron je osudio te mere kao „super agresivne“ za evropske firme.
Dva zvaničnika su prethodno ponovo potvrdila solidnost saveza izmedju SAD i Francuske.
„SAD ne mogu da traže boljeg partnera sa kojim će da rade od Francuske“, rekao je Bajden u dvorištu Bele kuće.
„Naša zajednička sudbina je da zajedno odgovoramo“ na svetske izazove, rekao je francuski predsednik. „Naše dve države su sestre u borbi za slobodu“ dodao je on.
Susret je organizovan uz veliku pompu, intoniranje nacinalnih himni, ispajivanje počasnih plotuna. Makron i njegova supruga Brižit primljeni su raskošno tokom ove državne posete, pažljivo organizovane da pokaže dobro slaganje dve zemlje.
To je prvi posetilac kome je Bajden priredio takav doček od kako je došao u Belu kuću u januaru 2021.
Jedan od tema neslaganja koja su se pojavila izmedju dve zemlje je bio Bajdenov plan za oživljavanje industrije, izglasan je Zakon o smanjenju inflacije, veliki program ulaganja koji je zabrinuo Evropljane. Ali danas Bajden je rekao da otvaranje radnih mesta neće biti na uštrb Evrope.
„Vi ćete možda rešiti svoj problem ali ćete pogoršati moj“, rekao je Makron članovima američkog Kongresa, i naglasio da Francuska tkodje mora da podrži srednju klasu i radna mesta.On je rekao da mora da postoji koordinacija izmedju zemalja.
Makron treba takodje danas da ode u Stejt departnemt na ručak gde će biti prisutna potpresednica SAD Kamala Haris a večeras se njemu i njegovoj supruzi priredjuje gala večera u Beloj kući.
Zelenski: Ukrajina će ograničiti aktivnost verskih organizacija povezanih sa Moskvom
Ukrajina će na svojoj teritoriji ograničiti aktivnosti verskih organizacija povezanih sa Rusijom, i ispitati status Pravoslavne crkve koja zavisi od Moskovske patriarjšije, rekao je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
On je rekao u svom večernjem obraćanju da će Nacionalni savet za bezbednost i odbranu zadužio vladu da predloži parlamentu predlog zakona kojim će se u Ukrajini onemogućiti aktivnosti verskih organizacija povezanih sa centrima uticaja u Rusiji.
Ove mere usledile su posle pretresa koje su u novembru sprovele ukrajinske bezbednosne sluđbe u glavnom manastiru u Kijevu, rezidenciji poglavara Ukrajinske pravoslavne crke, i još nekoliko verskih mesta, zbog sumnji u veze sa Moskvom.
Finska premijerka: Rat u Ukrajini pokazao da Evropa nije dovoljno jaka da se sama suprotstavi Moskvi
Finska premijerka Sana Marin ocenila je danas u Sidneju da Evropa „nije dovoljno jaka“ da se sama suprotstavi Moskvi.
Tokom posete Australiji, premijerka Finske, zemlje kandidata za članstvo u NATO, istakla je da je ruska invazija na Ukrajinu otkrila slabosti i strateške greške Evrope u odnosu na Moskvu.
„Moram da budem veoma iskrena prema vama, Evropa trenutno nije dovoljno jaka, bili bismo u nevolji bez Sjedinjenih Američkih Država (SAD)“, rekla je Marin u sidnejskom istraživačkom centru (Lowy Institute).
Marin je ukazala da se Ukrajini mora pomoći „svim sredstvima“.
SAD su odigrale centralnu ulogu u snabdevanju Kijeva oružjem, finansijskim sredstvima i humanitarnom pomoći neophodnim da se zaustavi napredovanje Rusije, navela je Marin.
„Evropa je dugo gradila strategiju prema Rusiji u cilju jačanja ekonomskih veza, kupovinom energije od Rusije… mislili smo da će to sprečiti rat“, ali se ispostavilo da je ovaj pristup „potpuno pogrešan“, rekla je premijerka Finske.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za petak, 2. decembar, najviše pišu o obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića povodom odluke premijera Kosova Aljbina Kurtija da postavi Nenada Rašića za ministra za zajednicu i povratak, protestu prosvetnih radnika, fudbalu i drugim društvenim i ekonomskim temama.
ALO – Albanska mafija trlja ruke nakon najave ukidanja viza Kosovu, piše list pod naslovom „Vladaćemo Evropom“. O fudbalu pred utakmicu sa Švajcarskom: „Piksi, sad nas čupaj“.
BLIC – Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar: „ZSO će biti formirana“. List povodom obraćanja predsednika Srbije piše „Vučić ne ide na samit u Tiranu“.
VEČERNJE NOVOSTI – Medju naslovima današnjih Novosti je: „Šta piše u aplikaciji Prištine – Osuda Srbije i Rusije kao prečica za EU“. Svedok-saradnik o kriminalnoj grupi Veljka Belivuka: „Planirali su čak i nemire, da ruše vlast“.
DANAS – Pretnje novinarki Jeleni Obućini: „Nema slučajnih napada u ovoj državi“. Protest prosvetara: „Stop nasilju u školama“ – širom Srbije rad obustavilo 400 škola, piše list.
INFORMER- Još jedno istorijsko obraćanje Vučića: „EU sram te bilo“, piše list. „Orlovi“ danas igraju odlučujuću utakmicu, list piše pod naslovom „Srbi, izbušite ih!“
KURIR- Fudbalerima poručuje da su svi uz njih, pod naslovom „Ajde, bre!“. O Luki Bojoviću prvog dana u Srbiji – „Izvidnica“.
NOVA – Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Bratislav Jugović za list: „Šapić će trajati duže nego Vlada Srbije“. O postavljanju Aleksandra Vulina za direktora BIA: „Vulin, zagovornik interesa Moskve, na čelu srpske BIA“.
POLITIKA – „Aleksandar Vulin novi direktor BIA“, prenosi list. „Više od 40.000 nastavnika protestvovalo protiv nasilja“, protest prosvetnih radnika povodom nasilja koje je pretrpela nastavnika iz Tehničke škole u Trsteniku.
SRPSKI TELEGRAF – List otkriva do sad nepoznate detalje, pod naslovom „Srbija u Dejtonu izgubila more“.