Dobro jutro,
Ovo je možda jedna od poslednjih sunčanih subota ove godine, pa je nemojte upropašćavati teškim temama. Da se u njima orijentišete, tu je ovaj brifing. Da ih dublje razumete i u čitanju pronađete novo zadovoljstvo tu je novi broj Nedeljnika (od 20. oktobra na kioscima) sa magazinom „Istorija“ na poklon.
Znate kako je govorio Duško Radović u subotnje jutro:
„Subota je dan kad se kupaju muževi koji vole svoje žene. Ko se kupa i preko nedjelje, obratite pažnju.“
ŽIVOT POSLE LIZ TRAS
Dug Velike Britanije dostigao je prošlog meseca najviši nivo za skoro 60 godina dok je maloprodaja opala, što naglašava razmere ekonomskih izazova sa kojim će se sučiti naslednik premijerke Liz Tras koja je podnela ostavku posle neuspeha svog finansijskog plana.
Britanski javni dug porastao je na 98 odsto BDP u septembru pošto je inflacija povećala otplate kamata, saopštila je danas Kancelarija za nacionalnu statistiku.
Nivo duga je viši nego od 1963. godine, kada je Velika Britanija još otplaćivala dugove iz Drugog svetskog rata.
Maloprodaja opada već dva uzastopna meseca i sada je 1,3 odsto ispod nivoa od pre pandemije.
Počeo je proces izbora i trećeg premijera za manje od četiri meseca pošto je Tras juče bila primorana na ostavku juče posle višenedeljnih previranja izazvanih njenim ekonomskim planovima.
Prvi zadatak novog šefa Vlade biće da povrati njen kredibilitet jer je odluka bivše premijerke da smanji porez za 45 milijardi funti (50 milijardi evra) bez navodjenja načina na koji će ih nadoknaditi, podstakla zabrinutost i zbo rastućeg državnog duga.
Šef trezora Džeremi Hant koji je preuzeo dužnost prošle nedelje, poništio je veliki deo ekonomskog programa bivše premijerke i obećao da će dug početi da pada narednih godina.
To je stabilizovalo finansijska tržišta ali tek pošto su planovi Tras doveli do pada funte na rekordno nizak nivo, ugrozili penzione fondove i povećali troškove zaduživanja i države i gradjana, a posebno miliona vlasnika kuća.
Vlada se već obavezala da će potrošiti 60 milijardi funti (60 milijardi evra) za zaštitu domaćinstava i preduzeća od visokih cena energije, sa zahtevima za povećanje davanja socijalnog osiguranja i penzija dok inflacija dostiže 40-godišnji maksimumom od 10,1 odsto.
Nacionalna zdravstvena služba, škole i javni prevoz takodje traže više novca za pokrivanje rastućih troškova.
Rastuće cene vrše pritisak na potrošače, a prodaja hrane, motornog goriva, nameštaja i drugih neprehrambenih artikala opala je u septembru, saopštila je Kancelarija za nacionalnu statistiku.
Ukupan pad je bio podstaknut padom prodaje u prodavnicama prehrambenih proizvoda od 1,8 odsto.
Porast troškova života takodje vrši pritisak na državne finansije povećanjem troškova servisiranja državnih dugova.
Kamate na državni dug porasle su na 7,7 milijardi funti (8,8 milijardi evra) u septembru, ili oko 2,5 milijardi funti (2,8 milijardi evra) više nego u istom mesecu prošle godine što je prvenstveno posledica povećanja isplata po obveznicama vezanim za inflaciju, koje su vezane za indeks cena na malo.
Sve ovo dolazi dok traje ruska invazija na Ukrajinu, koja je podigla cene hrane i energije i podstakla zahteve za povećanjem potrošnje na odbranu.
Državno zaduživanje je poraslo na 20 milijardi funti (22 milijardi evra) u septembru, 2,2 milijarde funti (2, 5 milijardi evra) više nego u septembru 2021. i 5,2 milijarde funti (5,9 milijardi evra) više nego što je nezavisna Kancelarija za budžetsku odgovornost prognozirala u martu.
Šef trezora Hant je ove nedelje rekao da će vlada morati da poveća poreze i smanji potrošnju kako bi povratila poverenje u javne finansije, ali je odbio da kaže na koje će programe to uticati dok ne dostavi svoj novi ekonomski plan parlamentu 31. oktobra.
Plan će biti propraćen analizom Kancelarije za budžetsku odgovornost koja pokazuje kako će verovatno uticati na javno zaduživanje.
“To znači odluke koje je teško srušiti. Ali dajem Domu i javnosti ovo uveravanje: svaka od tih odluka, bilo da se radi o smanjenju potrošnje ili povećanju poreza, daće prioritet potrebama najugroženijih”, rekao je Hant Donjem domu britanskog parlamenta nakon preuzimanja dužnosti.
SLEDEĆE NEDELJE NOVA VLADA
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su izmene i dopune Zakona o ministarstvima, kao uvod u formiranje nove Vlade Srbije naredne nedelje. Izmenama zakona predviđeno je da nova vlada ima 25 ministarstava od kojih su četiri nova – Ministarstvo za javna ulaganja, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstvo turizma i omladine i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.
Ostaju Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo pravde, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Ostaju i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Vlada će imati i Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo kulture, Ministarstvo sporta i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.
Za izmene Zakona, koji je neophodan kako bi naredne nedelje počela nova sednica na kojoj će mandatarka Ana Brnabić izneti ekspoze i predlog budućih ministara, glasalo je 150 poslanika, protiv su bila 44, a jedan poslanik nije glasao.
Za zakon u načelu je glasalo 149 poslanika, protiv je bilo 44, a četiri poslanika nisu glasala.
Poslanici opozicije amandmanima su tražili da neka ministarstva budu spojena, a da se u novoj vladi nađe mesta za ministarstvo za Kosovo i Metohiju, kao i ministartsvo za dijasporu, ali nijedan od ukupno 65 podnetih amandmana, nije usvojen.
Rok za formiranje nove vlade ističe 30. oktobra, a kako je ranije najavljeno iz vladajuće koalicije, vlada će biti formirana u zakonskom roku.
Kadrovska rešenja u novoj vladi biće poznata u nedelju posle sednice predsedništva Srpske napredne stranke.
RAT U UKRAJINI, 241. DAN
Nastavljaju se sukobi na istoku i jugu Ukrajine. Fokus rata premešten je na Hersonsku oblast. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski optužuje Moskvu da planira da uništi veliku branu u toj oblasti, dok tamošnji ruski zvaničnici odbacuju te tvrdnje.
Posle nekoliko meseci pauze, o situaciji u Ukrajini telefonom su razgovarali ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i šef Pentagona Lojd Ostin. Pentagon saopštava da je Ostin u razgovoru sa Šojguom naglasio važnost održavanja komunikacije u svetlu ukrajinske krize, ne iznoseći više detalja.
Velika Britanija, Francuska i Nemačka pozvale su na istragu Ujedinjenih nacija zbog optužbi da je Rusija koristila bespilotne letelice iranskog porekla za napad na Ukrajinu.
Nastavljaju se i razgovori o izvozu ukrajinskih žitarica. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, posle razgovora sa ukrajinskim i ruskim kolegom, izjavio je da ne vidi prepreke za produženje sporazuma o izvozu žitarica preko Crnog mora.
Zelenski, međutim, optužuje Rusiju da namerno odlaže prolazak brodova sa žitom, ističući da 150 plovila čeka na utovar žitarica.
Evropski lideru su drugog dana samita u Briselu obećali nastavak finansijske pomoći Ukrajini i u narednoj godini u iznosu od 18 milijardi evra.
OSTALE VESTI
Koronavirus u Srbiji
Prema zvaničnim podacima, u poslednja 24 sata preminule su još dve osobe od posledica koronavirusa u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava 17.171, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 9.405 osoba, a pozitivno je bilo 1.056.
Na respiratorima su 32 pacijenta.
Ukupno je hospitalizovano 419 osoba.
U Srbiji je od početka epidemije zvanično su potvrđena 2.394.984 slučaja infekcije.
Procenat smrtnosti je 0,72 odsto.
Do 15 časova 21. oktobra 2022. godine, u Srbiji je sprovedeno 11.277.985 testova na osobama koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
Ambasadori zemalja Kvinte i EU izrazili zabrinutost Vučiću zbog mogućeg narušavanja stabilnosti
Ambasadori zemalja Kvinte i šef Delegacije EU u Beogradu Emanuele Žofre uručili su danas predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću zajednički dokument u kojem izražavaju zabrinutost zbog mogućeg narušavanja stabilnosti u regionu, uoči isticanja roka za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama na Kosovu, saopštio je kabinet srpskog predsednika.
Vučić je ambasadorima, koje je primio na njihov zahtev, rekao da deli zabrinutost zbog mogućih tenzija, i dodao da je Srbija posvećena dijalogu kao načinu za rešavanje otvorenih pitanja, na korist Srba i Albanaca koji žive na Kosovu, ne ugrožavajući svoje državne i nacionalne interese, navodi se u saopštenju.
Predsednik Srbije je, kako se navodi, ukazao da su dosadašnje napetosti nastajale zbog jednostranih poteza Prištine i da Priština ne poštuje odredbe Sporazuma o slobodi kretanja, zaključenog uz posredstvo EU.
Ambasadori zemalja Kvinte, SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije, i ambasador EU Žofre su zahvalili Vučiću na konstruktivnom angažovanju Srbije u ispunjavanju “Mape puta” za primenu sporazuma o energetici, kao dela dijaloga sa Prištinom, piše u saopštenju.
Sastanak je delom bio posvećen i dešavanjima u regionu i kretanjima na globalnoj sceni, dodaje se.
Mitropolija: Zaprepašćeni smo da je svešteniku zabranjen ulazak u Crnu Goru
Mitropolija crnogorsko-primorska (MCP) Srpske pravoslavne crkve (SPC) saopštila je da je “zaprepašćena” informacijom da je svešteniku Danilu Išmatovom, svešteniku manastira Dajbabe, u Podgorici, zabranjen ulazak u Crnu Goru.
“Navodni razlog ove zabrane od strane ANB da po njenoj proceni iguman Danilo prestavlja opasnost po Crnu Goru za nas je u potpunosti neubjedljiv i neprihvatljiv. Iguman Danilo je svojom dugogodišnjom dosadašnjom službom pokazao da ga ne interesuje politika i nikad se kod njega nije moglo primjetiti neprijateljstvo prema Crnoj Gori”, navodi se u saopštenju MCP.
Pojedini mediji su objavili danas da je u ministarstvu unutrašnjih poslova odobrena je lista sa nizom osoba kojima nije dozvoljen ulazak u Crnu Goru, a među njima se i protojerej Velibor Džomić kao i iguman Danilo Išmatov.
Iguman manastira Dajbabe Danilo i protojerej Velibor Džomić vraćeni su sa graničnog prelaza prilikom ulaska u Crnu Goru, jer im je zabranjen ulazak u našu državu, piše portal Standard.
Tv Adria je juče objavila da Bratislavu Stojiljkoviću, direktoru tog medija nije dozvoljen ulazak u Crnu Goru.
Pojedini mediji su objavili da je on jedan od glavnih ljudi Aleksandra Vučića za regionalne aktivnosti, od nedavno vlasnik nekoliko medija u Crnoj Gori, među kojima je i televizija Adria, i jedan od glavnih finasijera Demokratskog fronta, Stojiljković ima zabranu ulaska u Crnu Goru na zahtjev Agencije za nacionalnu bezbednost, zbog pokušaja uticaja na izbore u Crnoj Gori. MUP i ANB se nisu oglašavali o zabrani ulazaka u Crnu Goru.
ŠTA VAS ČEKA U NOVOM NEDELJNIKU
ABAZOVIĆ – Dr Džihan Abazović u velikom intervjuu za Nedeljnik odgovara na mnoga kontroverzna pitanja koja su se javila pošto je otvorena njegova bolnica, od toga ko je stvarno vlasnik, ko je dao novac, o svom bratu – crnogorskom premijeru Dritanu Abazoviću, o dr Milici Đurđić, premijerkinoj partnerki, ali i o onome o čemu bi trebalo najviše da priča i što jeste njegova specijalnost, a to je njegov naučni rad, istraživanja i lečenje pacijenata.
LALIĆ – “Naše primarno ludilo je osećaj globalne važnosti iako Srbija ima 0,1 odsto svetske populacije i 0,06 odsto svetskog BDP-a”, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.
TRIVIĆ – Njeno ime nije novo na političkoj sceni, ali čini se da niko nije očekivao da će Jelena Trivić izaći baš tako snažno na crtu Miloradu Dodiku. O kandidatkinji za predsednicu Republike Srpske kola mnogo glasina – od toga da je podržava zvanični Beograd i Aleksandar Vučić do toga da je “nacionalistkinja” – a samo neke su istinite. Dosije o Jeleni Trivić u novom Nedeljniku pripremili su Dunja Ranković i Čedomir Todić.
SMAJLOVIĆ – “Izgleda da klasna pravila važe i među seksualnim izgrednicima. Neki su jednakiji od drugih”, piše Ljiljana Smajlović u kolumni “Gospodin predator” u novom Nedeljniku.
AMERIKA – “Amerikanci u novembru ne glasaju toliko o prethodne dve godine Bajdenovog mandata u Beloj kući koliko o tome u kakvom društvu žele da žive. Trampizacija je uzela toliko maha da je ovo jedna od poslednjih prilika da se ona zaustavi pre nego što šteta postane nepopravljiva”, piše Željko Pantelić u velikoj spoljnopolitičkoj analizi.
TADIĆ – U novom Nedeljniku očekuje vas i velika priča o Dušanu Tadiću, kapitenu fudbalske reprezentacije Srbije i kapitenu Ajaksa, fudbaleru koji je strpljivo gradio svoje ime, spajajući dar sa kojim je rođen sa teškim, mukotrpnim radom, postajući fudbalski monstrum. O čoveku koji je postao autoritet i lider jedne otpisane reprezentacije, o čijim pobedama danas sanjamo.
INDEXI – Indexi nisu samo jugonostalgija i mnoštvo večnih hitova. Oni su slika jugoslovenskog “Rata i mira”, podsetnik na srećnu mladost, ali i brutalni saundtrek za sve ekranizovane slike raspada i rata u Jugoslaviji. Povod teksta Branka Rosića u Nedeljniku je lep, veliki jubilej benda. Šezdeset godina od osnivanja i koncert u Beogradu u sklopu turneje po prostoru nekadašnje Jugoslavije.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za subotu, 22. oktobar 2022. godine pišu o obeležavanju 14 godina postojanja Srpske napredne stranke (SNS), o rešavanju kosovskog pitanja, sukobu SBB i Kopernikus grupe, a pišu i o drugim aktuelnim političkim i društvenim temama.
BLIC – List donosi analizu zahteva Kvinte u tekstu „Strah od Trampa tera EU da žuri oko Kosova“.
VEČERNJE NOVOSTI – O izjavi predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića „Nikad nećemo biti spremni na kapitulaciju“. O predlogu Vučić o izmeni zakona „Doživotna robija za silovanje“.
DANAS – Intervju sa liderom pokreta Srbija centar Zdravkom Ponošem „Naš region je ‘bure baruta’ ali prilično prazno“. O sukobima kompanije SBB i Kopernikus grupe „Bodrožić: Rat protiv SBB i medija Junajted grupe“.
NOVA – O kosovskom pitanju, list piše u tekstu „Ako ne bude dogovora, spremne kazne za Beograd i Prištinu“. O porodičnom nasilju i ubistvu deteta u Vršcu „Socijalni radnici pod sumnjom, tužilaštvo u Vršcu pod zaštitom“.
POLITIKA – Intervju sa liderom Dveri Boškom Obradovićem „Saradnja sa EU samo u obostranom interesu“. List piše zbog čega je važno pooštravanje zatvorskih sankcija za silovatelje koje je predložio Vučić „Duža kazna zatvora bolja od hemijske kastracije“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
Svakoga dana do Mundijala po jedna nova priča o Svetskom prvenstvu u fudbalu, njegovim zvezdama, fenomenima i antiherojima.
Tagovi
