Dobro jutro,
Novi vikend je pred nama i dok pažljivo čitamo nova pravila koja je objavilo Ministarstvo prosvete i očekujemo derbi – više zbog korona straha nego fudbalskog iščekivanja – širom sveta pljušte povlačenja ambasadora, teške reči, ali i priznanja.
Juče je preminuo Minja Subota, a čuvena špica njegovog „Muzičkog tobogana“ kaže da je muzika put do sreće.
Dok čitate pregled vesti o kojima će se danas pričati, malo je prigodnijih pesmi od ove:
AUKUS I NJEGOVI EFEKTI
Francuska je besna. Teresa Mej je zabrinuta. Najava novog saveza Australije-UK-SAD (AUKUS) i odustajanje od prethodnog francusko-australijskog sporazuma o podmornicama naveli su francuskog ministra spoljnih poslova Žan-Iv Le Drijana da pakt proglasi “nožem u leđa”, dok je bivši britanski premijer zabrinut zbog toga što je Britanija uvučena u rat zbog budućnosti Tajvana.
Čudno, reakcija Pekinga je prilično prigušena. Da, optužio je zapad za “hladnoratovski mentalitet”, a Si Đinping je upozorio strance da se ne mešaju u region, ali upozorenje da će Kina “pomno pratiti situaciju” bilo je bliže ogorčenju, prenosi Gardijan.
AUKUS je značajniji po onome što otkriva o razmišljanju tri partnera od stvarnog sadržaja pakta.. Neki posmatrači to nazivaju „nuklearnim“ dogovorom, iako nije ništa slično.
Za zapad AUKUS pokazuje pravi strah da bi sledeći predsednik SAD mogao da bude Donald Tramp ili jedan od njegovih apostola. Boris Džonson je čvrstim tonovima govorio o AUKUS-u koji je trajao „decenijama“: neizrečena implikacija je da, bez obzira na to ko su predsednici SAD u tom periodu, AUKUS se bavi dugoročnim vezivanjem SAD za azijsko-pacifičku bezbednost.
Manje je očigledno da se radi i o vezivanju SAD za evropsku bezbednost u svetu u kojem NATO može biti manje relevantan. Ove nedelje Francuska ima sve razloge da bude ljuta zbog gubitka australijskog saveza i ugovora o podmornicama. Ali, u narednoj deceniji očekuje se prilično drugačiji aranžman: i Velika Britanija i Francuska će biti stubovi evropskog bezbednosnog poretka (zajedno sa novonastalim snagama EU). A saradnja sa AUKUS-om donosi najvažniju stabilizacionu nagradu- prisustvo saveznika Sjedinjenih Država velikoj evropskoj sili (doduše onoj koja nije članica EU).
Kineska retorika o hladnom ratu propušta važnu tačku: strukture tog doba bile su binarne i krute. Ali AUKUS ukazuje da se liberalni poredak može rekonstruisati kroz „minilateralne“ dogovore, u kojima različite konstelacije moći deluju zajedno po različitim pitanjima. „Četvorka“ Japana, Australije, Indije i SAD-a do sada je najpoznatiji primer ovoga, ali AUKUS je možda znak onoga što tek dolazi. Ti dogovori mogu kratkoročno da naljute pojedine članove tog reda (britanski ljutnja na SAD zbog Avganistana, francuski bes na Australiju zbog AUKUS-a), ali zapravo pokazuju da je liberalni poredak snažniji nego što izgleda. To nije hladni rat, već konstantno ilagođavanje promenama.
Čini se da Peking to zna, pa je možda i njegov odgovor zvučao tako polovično. Kina će biti manje zabrinuta zbog specifičnosti AUKUS-a, jer u regionu već ima dosta zapadne vojne opreme. Pravi izazov za Kinu je, zašto tako malo njenih suseda podržava njihove pritužbe na novi pakt? Singapur, zemlja koja je decenijama balansirala između SAD -a i Kine u regionu, izrazila je nadu da će AUKUS “upotpuniti regionalnu arhitekturu”. Kineski neuspeh u poslednje dve decenije nije bio neuspeh da ukloni SAD iz regiona, već stalna nesposobnost da ubedi lokalne zemlje da bi odlazak Amerikanaca bila dobra ideja.
Ahilova peta AUKUS-a možda nije u bezbednosti, već u drugom području: trgovini. Kina je najveći partner svim svojim susedima i nalazi se izvan samo jednog velikog trgovinskog bloka u regionu, Sveobuhvatnog i progresivnog transpacifičkog partnerstva (CPTPP). Ovonedeljni izveštaj britanske spoljnopolitičke grupe predviđa da će prelazak na CPTPP biti deo kineske strategije za poboljšanje regionalnog narativa oko sebe. Dan nakon objavljivanja AUKUS-a, Peking je objavio svoju formalnu ponudu za pridruživanje partnerstvu.
Ovo je pametan potez, ali i rizičan. CPTPP zahteva niz standarda za trgovinu i, što je najvažnije, radnu snagu, koji su svakako slabiji od pravila EU, ali ipak zahtevniji od onih u samoj Kini. Peking ima veliki uspeh i možda će moći slobodnije da pregovara o sopstvenim uslovima od manjih članica. Međutim, njegov ulazak bi mogao uključivati i razgovore sa, čini se, najnovijom članicom partnerstva 2022. godine – Velikom Britanijom, koja će, posle Japana, biti druga najveća ekonomija u ovoj grupi. Ako Velika Britanija može da smisli način na koji može da doprinese procesu koji pokreće Kinu na više standarde trgovine i prava radnika, istovremeno održavajući AUKUS u životu, to bi bio istinski doprinos ideji „globalne Britanije“.
Donald Tramp je izuzeo SAD iz TPP -a, prethodnika pakta. Pokušaj ulaska Kine mogao bi samo da iskuša Amerikance; što bi značilo da bi najveća ironija AUKUS-a mogla biti u tome što se dve najveće svetske ekonomije sve više dele na pitanju bezbednosti i istovremeno se temeljnije prepliću kroz trgovinu.
NOVA KORONA PRAVILA U ŠKOLAMA
Ministarstvo prosvete objavilo je juče detaljan spisak i objašnjenja o tome kako će naredne nedelje izgledati nastava u školama u Srbiji.
Nastava se organizuje u tri modela.
Sedmi i osmi razred
Na osnovu odluke Tima za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu škola kombinovano model organizacije obrazovno-vaspitnog rada, od ponedeljka 20. septembra 2021. godine primenjivaće se u 7. i 8. razredu osnovnih škola na teritoriji devet lokalnih samouprava.
To su: Arilje, Bogatić, Valjevo, Lajkovac, Ivanjica, Knjaževac, Koceljeva, Kragujevac, Topola.
Kombinovano
Drugi model nastave podrazumeva da se obrazovno-vaspitni proces organizuje kombinovanjem neposredne nastave i nastave na daljinu, a odeljenja su podeljena u grupe. Ovakav model nastave, od ponedeljka 20. septembra primenjivaće u srednjim školama na teritoriji 45 lokalnih samouprava:
Beograd, Krupanj, Svilajnac, Bor, Šabac, Ćuprija, Petrovac na Mlavi, Gornji Milanovac, Vranje, Zaječar, Lučani, Trgovište, Kosjerić, Čačak, Aleksandrovac, Prijepolje, Aleksinac, Trstenik, Čajetina, Niš, Kraljevo, Bojnik, Sokobanja, Novi Pazar, Vlasotince, Babušnica, Tutin, Leskovac, Velika Plana, Kikinda, Vršac, Smederevo, Ruma, Valjevo, Smederevska Palanka, Prokuplje, Ub, Despotovac, Aranđelovac, Bogatić, Jagodina, Kragujevac, Vladimirci, Paraćin, Topola.
Onlajn
Treći model nastave, onlajn nastava, primenjivaće se u srednjim školama na teritoriji osam lokalnih samouprava, navelo je ministarstvo.
To su: Bajina Bašta, Užice, Lebane, Lajkovac, Ljig, Ivanjica, Bela Palanka, Sremska Mitrovica.
Treći model organizacije obrazovno-vaspitnog rada primenjivaće se i dalje u osnovnim i srednjim školama na teritoriji AP Kosovo i Metohija, dodaje se u saopštenju Ministarstva prosvete.
Kako se objašnjava, pre donošenja odluke, za svaku lokalnu samoupravu razmatrani su opšta epidemiološka situacija, podaci iz nadzora o obolevanju od kovid-19 kod učenika i nastavnika, kao i podaci o utvrđenim klasterima obolelih, odnosno broju odeljenja koja su prešla na treći model nastave usled obolevanja učenika.
U svim ostalim osnovnim i srednjim školama u Srbiji se primenjuje prvi model organizacije obrazovno-vaspitnog rada koji podrazumeva neposrednu nastavu u školama.
AMERIKANCI PRIZNALI GREŠKU IZ KABULA
Američka vojska priznala je danas da je njen poslednji udar u Kabulu krajem avgusta, u kojem je ubijeno deset civila, od kojih do sedmoro dece, bio “greška”.
Malo je verovatno da su vozilo i oni koji su poginuli bili vezani za ekstremističku grupu Islamska država-Korasan, (IS-K) rekao je novinarima general Kenet Mekenzi, šef američkih snaga u Avganistanu pre njihovog konačnog povlačenja iz te zemlje, prenosi Frans pres.
Udar dronom na vozilo bilo je jedno od poslednjih delovanja američke vojske u Avganistanu pre okončanja svoje 20-ogodišnje vojne operacije u zemlju.
Istraga je utvrdila da je u udaru 29. avgusta ubijen nedužni radnik zajedno sa devet članova njegove porodice, uključujući sedmoro dece, prenosi agencija AP. Najmladja žrtva imala je samo dve godine.
Američka obaveštajna služba pratila je vozilo tog čoveka osam sati, verujući da je vezano za terorirstičku grupu IS-K.
Istraga američke Centralne komande ustanovila je da je vozilo tog čoveka vidjeno u kompleksu povezanom sa tom ekstremističkom grupom i kretanja vozila su se poklapala sa drugim obaveštajnim podacima o planovima ekstremističke grupe za napad na aerodrom u Kabulu.
U jednom trenutku dron za nadzor snimio je kako ljudi tovare, kako je izgledalo, eksploziv u gepek vozila a ispostavilo se da su bili kontejneri sa vodom.
General Mekenzi rekao je da je udar bio “tragična greška” i da je malo verovatno da je porodica povezana sa ekstremističkom grupom ili da je pretnja američkim snagama.
“To je bila greška i nudim moje iskreno izvinjenje”, rekao je general.
Udar se dogodio kada je taj radnik ušao kolima u dvorište svoje zgrade koja se nalazi oko tri kilometra od aerodroma. Eksplozija je aktivirala drugu veliku eksploziju što su zvaničnici prvo protumačili kao dokaz da je vozilo zaista imalo eksploziv. Medjutim istraga je utvrdila da je druga eksplozija najverovatnije izazvana rezervoarom propana koji je bio u dvorištu.
OSTALE VESTI
Koronavirus u Srbiji
Кoronavirus je u Srbiji od početka epidemije registrovan kod 853.686 osoba, a zabeleženo je 7.698 smrtnih slučajeva. Procenat smrtnosti je 0,90 odsto. Na bolničkom lečenju su 4.054 pacijenta, od kojih je 163 na respiratoru, pokazuju podaci sa sajta covid19.rs.
Epidemijska situacija u Srbiji je sve složenija, raste broj zaraženih i preminulih, ali i broj pacijenata na bolničkom lečenju i respiratoru. Crvene zone bolnica se pune, a raste i broj dece zaražene koronavirusom.
Sa ulaskom u četvrtu nedelju školske godine, iz redovnog sistema nastave izlaze osnovne i srednje škole širom Srbije, i prelaze na rad po drugom i trećem modelu. Na osnovu rasta broja zaraženih učenika odlučeno je da se od ponedeljka kombinovana nastava za sedmi i osmi razred primenjuje u devet opština, a za srednje škole u 45 lokalnih samouprava.
Odeljenja će biti podeljenja u grupe, a u tim mestima kombinovaće se neposredna nastava i nastava na daljinu. Po trećem modelu – onlajn nastavu pratiće srednjoškolci u Bajinoj Bašti, Užicu, Lebanu, Lajkovcu, Ljigu, Ivanjici, Beloj Palanci, Sremskoj Mitrovici. Treći model primenjivaće se i dalje u svim osnovnim i srednjim školama na Кosovu i Metohiji.
Lekari ponavljaju da je jedini izlaz iz epidemije vakcinacija, a nadležni podsećaju da će se strože kontrolisati važeće mere.
Vučić: Uveren sam da je Janković govorio istinu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da je uveren da je bivši predsednik Pokreta slobodnih gradjana Saša Janković “govorio istinu i iskreno i da je rekao tačno ono što se zbivalo”, u vezi Jankovićeve izjave da mu je iz neke strane ambasade nudjeno da se približi Vučiću da bi ga smenio.
Vučić je u intervjuu za televiziju Pink tokom boravka u Istanbulu rekao da veruje da je Janković rekao istinu takvom izjavom zato što “mi dobro znamo šta se u zemlji zbiva, dobro pratimo šta rade strane službe onako kako oni prate naše službe”.
On je rekao da je Janković dobio takvu ponodu zato što “oni (koji su mu to nudili) nisu oduševljeni bržim napretkom Srbije od drugih zemalja u regionu”.
Abazović ne isključuje nastavak saradnje sa DF i Demokratama
Potpredsednik crnogorske vlade i lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović izjavio je da nije siguran da je dogovor Demokratskog fronta i Demokrata u skladu sa sporazumom tri strane iz septembra prošle godine, ali nije isključio nastavak saradnje ukoliko rekonstrukcijom vlade taj sporazum ne bi bio prekršen.
Abazović je u intervjuu Televiziji Crne Gore istakao da ne pristaje da se istovremeno sa rekonsukcijom vlade izabere i Tužilački savet i ukazao da je to tačka sporenja preko koje neće preći.
Prema njegovim rečima, sporazum Demokratskog fronta i Demokrata je novi politički momenat, ali on ni ovog puta neće izbegavati dijalog.
Komentarišući detalje sporazuma Demokratskog fronta i Demokrata, Abazović je kazao da nije siguran da je on u skladu sa sporazumom iz septembra prošle godine u delu koji se odnosi na ekspertsku vladu.
„Ako se sve nekako objasni, i ako se ja nekako pronađem u tome, ne vidim ništa sporno. Suština je da moramo da izaberemo između ekspertske vlade, političke vlade ili nečeg trećeg“, rekao je Abazović.
Skupština Cetinja podržala inicijativu da Cetinjski manastir bude svojina CPC
Skupština Cetinja podržala je građansku inicijativu za vraćanje Cetinjskog manastira Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (CPC). U zaključcima se navodi da Skupština Cetinja podržava Inicijativu radi omogućavanja ravnopravnosti u korišćenju Cetinjskog manastira svim pravoslavnim vernicima. Za inicijativu je glasalo 19 od 33 odbornika lokalnog parlamenta.
Kako je objavila RTCG, za ranije usaglašene zaključke, je glasalo je 19 odbornika DPS-a, SD-a i SDP-a, kao i odbornik GP URA Slavko Janković. Ostali odbornici GP URA ranije danas napustili su sednicu, dok odbornici Demokrata nisu došli ni na prethodno, ni na današnje zasedanje, prenosi RTCG.
Skupština je podržala ranije usaglašene zaključke u kojima se navodi da podržavaju „Inicijativu građana radi omogućavanja ravnopravnosti u korišćenju Cetinjskog manastira svim pravoslavnim vernicima i ravnopravnog i slobodnog vršenja verskih obreda i verskih poslova svim pravoslavnim verskim zajednicama u Crnoj Gori“.
Takođe, u usvojenom zaključku osuđuje se odluka Vlade Crne Gore da se imovina manastira prenese na državu.
Odlazak Minje Subote
Minja Subota preminuo je juče u 84. godini života.
On je, zajedno sa emisijom „Muzički tobogan“ koju je vodio, bio sastavni deo detinjstva dece širom Srbije i Jugoslavije. Bio je simbol bezbrižnosti.
I sam je o tim vremenima mašta i govorio.
Evo kako je razmišljao o sebi.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
Beogradski dnevni listovi u izdanjima za subotu, 18. septembar, najviše pišu tome da je više opozicionih stranaka napustilo dijalog s vlasti uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta o poboljšanju izbornih uslova, o situaciji sa epidemijom korona virusa i o drugim temama.
BLIC – Intervju sa austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurcom „Evropa mora da održi svoja obećanja na Balkanu“. „Kovid propusnice: Realnost ili ne“, list piše o najavama za uvodjenje kovid propusnica u Srbiji.
VEČERNJE NOVOSTI – List piše o situaciji u kovid bolnici u Batajnici „Nikad nije bilo teže, radimo i gutamo suze“. „Djilas hteo da ucenjuje i Evropu“, o odluci predsednika stranke Slobode i pravde (SSP) Dragana Djilasa da napusti pregovore sa vlasti uz posredovanje evroparlamentaraca u Beogradu.
DANAS – „Dragan Djilas: Ovo je farsa i nije način za postizanje dogovora“, o napuštanju medjustranačkog dijaloga od strane lidera SSP. „Zdravstveni sistem pred pucanjem“, o pogoršanju situacije sa epidemijom korona virusa.
POLITIKA – „Deo opozicije napustio medjustranački dijalog“, o napuštanju dijaloga sa vlasti o poboljšanju predizbornih uslova od strane dela opozicije. „Od 30 okruga u Srbiji, samo u šest škole rade uobičajeno“, list piše o uticaju epidemiološke situacije na rad škola.
Tagovi
