Dobro jutro,
Nakon novih prekida, napada na sudije i pražnjenja dvorane – Crvena zvezda je osvojila novi trofej namenjen šampionu ABA lige. O košarci se nakon finala ponovo najmanje priča, a to je uvek veliki problem.
Britanski premijer Boris Džonson „preživeo“ je glasanje o nepoverenju i ostaće na svojoj funkciji uprkos nezadovoljstvu određenog dela stranke. On je ranije najavio da ne planira da podnese ostavku nakon serije skandala koji su mu uzdrmali ionako poljuljan ugled.
Premijer Crne Gore Dritan Abazović rekao je da je zabrana preleta iznad zemlje Sergeju Lavrovu mera koja je identična svim ostalim zemljama koje su uvele sankcije Rusiji, ali i da se nada da će uskoro doći vreme mira, kada će svi moći da lete iznad Crne Gore.
CRVENA ZVEZDA PONOVO ŠAMPION ABA LIGE
Košarkaši Crvene zvezde osvojili su šampionsku titulu u ABA ligi, pošto su u odlučujućoj utakmici finala pobedili Partizan sa 80:77 (18:20, 15:17, 26:21, 21:19).
Crveno-beli su slavili ukupnim rezultatom 3:2 i tako osvojili šesti trofej regionalnog šampiona čime su se izjednačili sa Partizanom.
Na drugoj strani, crno-beli su igrali svoje prvo finale ABA lige od 2013. godine i nisu uspeli da sedmi put u istoriji osvoje trofej.
Crvena zvezda će, kao pobednik regionalnog takmičenja, i naredne sezone igrati Evroligu.
Odlučujući meč finalne serije plej-ofa ABA lige prekinut je dva puta. Najpre je početak drugog poluvremena kasnio dvadesetak minuta zato što je jedan od sudija navodno pogođen predmetom u glavu, nakon čega je ispražnjen deo tribine.
Tek što je počelo drugo poluvreme i odigralo se nekoliko minuta, pri rezultatu 39-39 usledio je novi prekid, kada su sudije zasute predmetima, nakon čega su se sudije ponovo povukle.
Ubrzo su i igrači oba tima napustili parket, a sudije su u međuvremenu tražile pražnjenje cele dvorane. Meč je nastavljen tek nakon što su svi navijači napustili halu “Aleksandar Nikolić”.
BORIS DŽONSON OSTAJE PREMIJER VELIKE BRITANIJE
Britanskom premijeru Borisu Džonsonu nije izglasano nepoverenje, posle skandala oko organizovanja zabava u vreme karantina uvedenih tokom pandemije korona virusa.
Za Džonsona je glasalo 211 od 359 poslanika konzervativaca.
Džonson se „pobedom“ obezbedio od nekog novog glasanja o nepoverenju godinu dana. Da je izglasano nepoverenje bio bi smenjen kao vođa te partije i premijer.
Postupak izjašnjavanja o poverenju pokrenut je nakon što je poslat dovoljan broj pisama poslanika Konzervativne stranke. Glasanju se pristupa ako to zatraži najmanje 54 poslanika Torijevaca.
Džonson je mesecima u centru „etičkih skandala“, najviše zbog žurki koje su održavane u zgradama vlade dok je na snazi bilo zaključavanje zbog kovida-19.
Podrška među njegovim kolegama konzervativcima je oslabila jer neki lidera stranke vide kao obavezu, a ne kao prednost na izborima.
Bez jasnog kandidata koji bi mogao da ga zameni na čelu partije, očekivan je ovakav ishod glasanja.
ABAZOVIĆ O ZABRANI PRELETA LAVROVU
Premijer Crne Gore Dritan Abazović izjavio je da je Crna Gora, u slučaju zabrane preleta iznad države ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu, postupila identično kao druge države koje su uvele sankcije Rusiji.
„Crna Gora je uvela sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu i tu nema nejasnoća. Nadam se da će doći vreme kada će zavladati mir, kad ćemo suspendovati sankcije i kada će svi moći da lete iznad Crne Gore“, naveo je Abazović na svečanosti povodom petogodišnjice pristupanja Crne Gore NATO-u.
On je dodao da će Crna Gora, dok su na snazi odluke o sankcijama, stajati uz svoje partnere i voditi jasnu i nedvosmislenu politiku ka Evropskoj uniji (EU).
„Naše postupanje je identično kao postupanje zemalja koje su uvele sankcije. Ne bih oko toga pravio dramu. To što neko ima problem sa tim možemo da cenimo kao deo političkog promišljanja ali ova situacija je prilično jednostavna“, rekao je Abazović.
On je naveo da o toj odluci nije odlučivala Vlada, dodajući da to ni ubuduće neće biti slučaj.
„Bez obzira što je Vlada kolektivni organ, sva ministarstva imaju svoje nadležnosti“, rekao je Abazović.
On je rekao da je, kada je odluka doneta, bio van Crne Gore dodajući da ga je o odluci obavestio ministar odbrane Raško Konjević.
„Nije mi drago što smo došli u ovu situaciju, ali mislim da su i ruski političari svesni da moraju da trpe posledice“, poručio je Abazović.
I DRUGE VESTI
Stejt department: „Suverene odluke Podgorice, Sofije i Podgorice o vazdušnom prostoru“
Crna Gora, Bugarska i Severna Makedonija su kao suverene države „donele suverene odluke o vazdušnom prostoru koje odražavaju rešenost Evrope da poziva Rusiju na odgovornost zbog neopravdane invazije na Ukrajinu, koja je bez povoda“, saopštio je Stejt department dodajući da SAD poziva Srbiju da uskladi svoju politiku sa ostatkom Evrope.
Na pitanje Glasa Amerike (Voice of America – VoA) o ruskoj osudi i pretnji posle otkazivanja posete ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Begradu, zbog odluke Podgorice, Skoplja i Sofije da zatvore vazdušni prostor za njegov avion, portparol Stejt departmenta Ned Prajs (Price) je novinarima rekao da SAD pozivaju Srbiju „da se usredsredi na svoj cilj članstva u Evropskoj uniji, uključujući i da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politku sa ostatkom Evrope“.
„Stalno pozivamo Srbiju da preduzme korake da napreduje na evropskom putu, uključujući i da diversifikuje izvore energije, da smanji energetsku zavisnost od Rusije i da uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom. I dalje želimo da budemo partner Srbije i da joj pomognemo u naporima da dugoročno ojača energetsku bezbednost“, rekao je Prajs.
Na pitanje kako će SAD i NATO zaštiti tri zemlje, koje su zatvorile vazdušni prostor, od ruskih pretnji, Prajs je rekao da su sve tri članice NATO-a, a posvećenost članu pet u „odnosu na sve tri je obavezujuća“.
Kremlj je potez Crne Gore, Bugarske i Severne Makedonije, koje su zabranile prelet aviona Sergeja Lavrova, okarakterisao kao „neprijateljski čin“ i saopštio da „takva neprijateljska dela mogu da izazovu određene probleme“, naveo je Glas Amerike.
Zamenik generalnog sekretara NATO: „Crna Gora je cenjeni saveznik„
Zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirča Džoana rekao je da je Crna Gora cenjeni saveznik, s mestom za stolom i jednakim glasom u oblikovanju budućnosti Alijanse.
„Crna Gora može da računa na NATO. NATO, takođe, može da računa na Crnu Goru“, rekao je Džoana u video poruci povodom pet godina od učlanjenja Crne Gore u NATO.
Svih 30 NATO saveznika je, ističe, ujedinjeno zajedničkom svrhom.
„Da stoje jedni uz druge, da štite jedni druge, i ako je to potrebno, da se bore da brane jedni druge. Danas, kada je rat ponovo u Evropi, ova posvećenost je važnija nego ikad“, poručio je Džoana.
Potpredsednik Vlade Crne Gore i ministar odbrane Raško Konjević rekao da današnji geopolitički kontekst potvrđuje ispravnost odluke da se pristupi NATO-u, te da su te odluke bile i vizionarske i ispravne, uprkos svim izazovima.
„Crna Gora je svoju slobodu i nezavisnost kroz istoriju skupo plaćala. Moderno vreme iziskivalo je više mudrosti nego oružja. Duboko sam uveren da je članstvo u NATO bila jedna od najboljih i najmudrijih odluka crnogorske zvanične politike“, ocenio je Konjević.
Makron spreman da okupi vlasti Bugarske i Severne Makedoniju oko postizanja sporazuma za ulazak u EU
Francuski predsednik Emanuel Makron izrazio je spremnost da, kad „dođe vreme za to“ bude domaćin predstavnika vlasti Bugarske i Severne Makedonije u cilju sklapanja bilateralnog sporazuma koji bi omogućio otvaranje pregovora za pristupanje Skoplja Evropskoj uniji (EU).
Francuska, koja predsedava EU po principu rotacije do 1. jula, već nekoliko nedelja traži rešenje spora između dve zemlje, saopštila je Jelisejska palata posle telefonskih razgovora Makrona sa predsednikom Bugarske Rumenom Radevim i premijerom Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim.
Makron je tokom tih razgovora izrazio „punu podršku sporazumu između dve zemlje, koji bi doprineo dobrosusedskim odnosima i učvrstio evropsku perspektivu Severne Makedonije“, navelo je francusko predsedništvo.
Bugarska je blokirala pristupanje Severne Makedonije EU novembra 2020. zbog sporova vezanih za jezik i istoriju.
Pre bugarske blokade, Severna Makedonija je godinama bila suočena sa vetom Grčke koja joj je odbila naziv Makedonija, jer se tako zove i njena pokrajina na severu, smatrajući to kao uzurpaciju svog istorijskog nasleđa.
Atina je ukinula veto tek 2018. kada je nazivu zemlje Makedonije dodato severna.
Od kraja februara do početka marta ove godine, Ukrajina, Gruzija i Moldavija su sukcesivno podnosile svoje prijave za članstvo u EU, posle početka ruske ofanzive u Ukrajini.
Vulin: „Hrvatska na pogrešnoj strani u dva svetska rata„
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da je Ministarstvo inostranih poslova Hrvatske reklo šta misli o sukobu Ukrajine i Rusije i kršenju međunarodnog prava, ali se nije izjasnilo zašto je ćutalo da se krši međunarodno pravo tokom bombardovanja Srbije.
„Ministarstvo inostranih poslova Hrvatske može i da laže i da vređa, ali ne može da ospori da su Hrvati nepogrešivo na pogrešnoj strani istorije u oba svetska rata i da bi tamo i ostali da nije bilo pobedničkih Srba dovoljno velikodušnih ili dovoljno naivnih da ih oba puta iz zarobljeničkih logora prevedu u stroj pobednika“, navedeno je u saopštenju.
Ministar je reagujući na saopštenje hrvatskog ministarstva dodao da razume ljutnju Hrvatske zbog odbijanja Srbije da bude deo antiruske histerije, navodeći da bi i on „bio deo onih koji se više raduju mrtvim Rusima nego živim Ukrajincima“ da je njegov deda „poginuo u crnoj legiji pod Staljingradom.
Hrvatsko ministarstvo saopštilo je ranije da se ministar Vulin „ne snalazi“ u interpretaciji najvažnijih globalnih i istorijskih događaja 20. veka i istaklo da je „ovo što danas gledamo u Ukrajini ono što je Srbija pod vođstvom političkog režima Slobodana Miloševića neuspešno pokušala da sprovede“ u prvoj polovini 1990-ih agresijom na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
BLIC – List piše o otkazivanju posete šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu i reakcijama „Putin hoće preko Srbije da ‘ratuje’ sa zapadom“. O optužbama studentkinje Arhitektonskog fakulteta „Profesor nas grli, dodiruje, pa pita da li nas privlači“.
VEČERNJE NOVOSTI – O otkazanoj poseti Lavrova pod naslovom „Besramni desant na neutralni Beograd“. O imovinskim pravima Makedonske pravoslavne crkve „Makedonci bez tapije na srpsku baštinu“.
DANAS – List ocenjuje da otkazivanje dolaska u Beograd šefa ruske diplomatije donosi više koristi nego štete srpskoj vlasti „Vučiću odgovara zatvoreno nebo za Sergeja Lavrova“. O bivšoj državnoj sekretarki MUP-a Dijani Hrkalović kojoj je sud zamenio kućni pritvor blažom merom „Sud naložio da se Dijani Hrkalović skine nanogica“. O reagovanju Majdanpečana nakon što je dinamitom uništen vrh planine Starica „Građanima prećutali miniranje planine“.
NOVA – Piše da su javne ličnosti osudile diskriminaciju medija „Iza zabrane govora za ‘Novu’ stoji Vučić“. O građanima Majdanpeka koji su šokirani odlukom kineskog Ziđina da minira planinu Starica pod naslovom „Bombarduju nam grad“.
POLITIKA – List prenosi izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića posle otkazivanja posete Lavrova „Srbija ne pristaje da bude deo čopora“. Izjava šefa ruske diplomatije povodom neuspele posete Srbiji „Odnose Beograda i Moskve niko ne može da uništi.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1993. – U saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj poginuo je jedan od vrhunskih svetskih košarkaša Dražen Petrović (28), koji je bio i jedan od najboljih hrvatskih košarkaša svih vremena i državni reprezentativac bivše Jugoslavije.
1523. – Nakon pobede nad Dancima, Gustav Vasa proglašen je, kao Gustav I, kraljem Švedske. Time je ukinuta Kalmarska unija formirana 1397. između Švedske, Danske i Norveške.
1942. – Okončana je četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu; Počeo je nemački napad na Sevastopolj.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas biti promenljivo oblačno i u većem delu dana suvo vreme, saopštio je danas Republički hidrometeorološki zavod.
U severozapadnoj, zapadnoj, jugozapadnoj i južnoj Srbiji posle podne ponegde kratkotrajna kiša ili pljusak sa grmljavinom.
Vetar slab i umeren, na jugu Banata i u donjem Podunavlju povremeno i jak, južni i jugoistočni.
Najniža temperatura od 14 do 19, a najviša od 28 do 31.
U izveštaju su korišćene vesti agencije Beta.
Tagovi
