Dragi čitaoci,
Bivši predsednik SANU Vladimir Kostić rekao je kod Danice Vučenić da Srbiji godinama treba samo polukorak da krene u pravcu normalnosti. I nikako da ga napravi. Meni je to bilo zanimljivo, kao i sve što govori profesor Kostić, iako taj polukorak vidim samo na našem poluputu ka EU. Jer, zamislite da ne idemo ka EU. „Ovo nema ni u Meksiko“, postala bi naša stvarnost, kako su se hvalili kriminalci na SKY aplikaciji.
Predstojeće izbore Zoran Panović okarakterisao je kao svojevrsni referendum između dvojice ljudi koji zvanično ne učestvuju na izborima, Vučića i Bjelogrlića, i mi smo taj tekst stavili na naslovnu stranu – preporučujem ga svim čitaocima – a imao je i jednu meni omiljenu konstataciju o dve Srbije: “Glasao deda, glasao tata, glasam i ja. Šetao deda, šetao tata, šetam i ja.”
„ProGlas“ je uzdrmao stvari. Ali sada mora da nešto ponudi. Iako koliko čujem sada neće biti deklaracije… I iako sam se ja potrudio, pošto su me neki pitali, da im dam dve tri ideje, koje i nisu ideje, pošto nemam tu pretencioznost, niti direktno učestvujem u politici, pa sam, što me odavno zanima, našao nekoliko primera u svetu koje su bile game changer.
Malu zemlju lakše je voditi nego veliku. Ali šta je njihova poenta? Komparativna prednost i brza reakcija. Mi imamo stomatologe iste kao u EU, kako je jednom primetio Ivan Ostojić, jer nema monopola, a nema ni države. Mi ne možemo da pravimo kola, ali možemo traktore…
Beograd je najveći grad, nasleđe Jugoslavije. I najveća komparativna prednost. Ali imate sve te stvari u novom broju Nedeljnika.
Meni je samo opsesija jedno vreme bio Mario Dragi, koji je spasao Italiju. A tu je ključan bio antimonopolski zakon, i to pazite, po američkom modelu, po kojem na tenderu s državom možete da dobijete jedan posao godišnje veći od milion evra. On može da bude milijardu ili milion. Ali ne mogu da budu dva.
Jer, tako se razvija tržište. Seku i korupcija i monopol. I završava s onim „država vam je dala“, a tu se onda misli na vlast. Jer, ako svi plaćamo porez, onda svi imamo pravo da učestvujemo na državnim tenderima. Ili je fer da se ljudi koji ne dobijaju tendere oslobode poreza.
I to jesu sve ti polukoraci o kojima je pričao profesor Kostić. Politika je moćna, ali i opasna ukoliko jednostavne stvari jednostavno neko neće da reši. Budućnost ne dolazi, ona se stvara. I zato su najvažnije i najopasnije ideje. Nikad ne znate kada će naći svoj put.
U svakom slučaju predlažem vam da ovog vikenda pročitate poslednji broj Nedeljnika, i obnovljeno izdanje našeg omiljenog magazina, koji smo morali da prekinemo na godinu dana zbog neverovatnih troškova štampe. Istorija, Drugo zasedanje AVNOJ-a, Napoleon, Kenedi, Jom kipurski rat da biste bolje razumeli današnje stvari.
Čitaj više, znaj više. To jeste naš slogan, ali i najvažnija stvar modernog doba…
I zato uživajte uz Velike, velike priče. I Nedeljnik.
Tagovi
