Da su stvari malo lepše, da smo svi pristojniji i pametniji nego što jesmo, u sedmici pred nama zaista bismo se, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, sećali svih junaka i svih predaka, svih pobednika koji su bili na pravoj strani istorije pre više od stotinu godina. Možda bismo, u tim reminiscencijama, nešto i naučili…
Ovako, male su šanse da u Srbiji bude primirja makar na dan-dva, a državni praznik, pogodilo se i to, pada u četvrtak – zbog čega je ovaj broj Nedeljnika dan ranije na kioscima, jer i novinari i distributeri i radnici imaju dušu – pa će se lako povezati s vikendom.
Možda ne možemo direktno da utičemo na to kako će se bilo ko osećati tokom svečanog praznika ustanovljenog zbog svih žrtava i svih naših pobeda, ali makar možemo da obezbedimo, i Nedeljnikom i Njujork tajmsom, nešto dobro za čitanje u dane kada mrak pada prerano, ne samo fizički.
Pogledajte šta vas sve čeka u vanrednom izdanju Nedeljnika koje će na kioscima biti dan ranije i dan duže
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Njujork tajmsa na srpskom, sa više od 45 probranih tekstova iz najvećeg lista na svetu
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
VARADI – Jedan od naših najpoznatijih pravnika, akademik SANU, bivši ministar i čovek koji je u Hagu branio Jugoslaviju, u životnom intervjuu za Nedeljnik govori o komunizmu, šovinizmu, Vojvodini, „našim“ Mađarima, onom jogurtu; o ratovima, ratnim zločinima, demokratskim promenama, Hagu, Akademiji; o Đinđiću, Koštunici, Dobrici Ćosiću, Miloševiću, Paniću, Ratku Mladiću, Nebojši Popovu, Vučiću i Orbanu….
LALIĆ – „Ne znam kako će da izgledaju predstojeći izbori, ali jedini pristojni koje smo ikada imali bili su oni Labus-Koštunica, a ti nisu ni uspeli“, počinje uvodnik glavnog urednika Veljka Lalića u novom Nedeljniku.
STRANCI – Kada Angela Merkel napušta političku scenu, menja se i politika prema Srbiji u EU, a drugačiji američki pristup osvedočen je u promeni ambasadora u Beogradu. Na sve to nadovezalo se i nepozivanje Srbije na Samit za demokratiju. Kakve poruke Zapad (učestalo) šalje Srbiji? Istraživanje o „stranom faktoru“ u novom Nedeljniku.
SMAJLOVIĆ – Beograd nije pozvan na Samit za demokratiju koji je američki predsednik zakazao za decembar. To nikako ne može biti prijatno Aleksandru Vučiću, mada još ima šanse da poziv ipak stigne, makar i sa zakašnjenjem, piše Ljiljana Smajlović u kolumni „Kad Amerika zove“ u novom Nedeljniku.
KRIVOKAPIĆ – U nedelji u kojoj je crnogorski premijer Zdravko Krivokapić boravio u zvaničnoj poseti Beogradu – ni ona nije mogla da prođe bez tenzija – delovalo je da će Crna Gora dobiti novog predsednika vlade, i to iz redova Demokratskog fronta. Ipak, interegnum aktuelnog kabineta nastavio se i posle još jednog „sudbinskog“ susreta parlamentarne većine. Kome je to u interesu? Analiza Petra Komnenića iz Podgorice u novom Nedeljniku.
MARKOVIĆ – Jedna od glavnih tema na samitu u Glazgovu bila je zaustavljanje krčenja šuma. Srbija ima velika iskustva sa uništavanjem šuma. Toliko ih je bilo, da se centralni deo ove zemlje zove Šumadija, piše istoričar Predrag J. Marković u novom Nedeljniku.
OSTALE VESTI
Koronavirus u Srbiji: “Peti talas najgori do sad…”
Prema poslednjem preseku, u Srbiji su registrovana 5.103 slučaja koronavirusa od 20.428 testiranih uzoraka. Od posledica zaraze preminule su 62 osobe.
Na bolničkom lečenju nalazi se 6.657 pacijenata od kojih je 277 na respiratorima.
Od početka pandemije u Srbiji je zabeleženo 1.192.476 slučajeva zaraze, a testirano je 6.492.623 osoba.
Do sada je od posledica ove infekcije preminulo 10.534 ljudi. Procenat smrtnosti je 0.88 odsto.
Кorona ne bira koga će napasti, na Institutu za majku i dete trenutno se leči osmoro dece na kovid odeljenju.
Zamenik direktora Instituta za majku i dete prof. dr Vladislav Vukomanović je naveo da ona zahtevaju primenu kiseonika i da nisu životno ugrožena, dok se na intenzivnoj nezi nalazi petoro dece, koja su najozbiljniji bolesnici.
Mihailo Stjepanović, direktor Кlinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da je veliki pritisak na bolnice i da neki pacijenti ponovo “uče da dišu” nakon preležane bolesti.
Dok epidemiolozi upozoravaju da novi soj koronavirusa, delta plus, samo što nije stigao u Srbiju, virosolog sa Veterinarskog instituta u Кraljevu Milanko Šekler kaže da “gore od delta plus soja ne može” i da se kovid propusnice primenjuju “stidljivo” i da treba da važe 24 sata kako bi smanjile transmisiju virusa i podstakle vakcinaciju.
Čini se da u Rasinskom okrugu pomalo stagnira broj novobolelih, ali to nije pokazatelj da je uhvaćen korak sa epidemijom.
Na lečenju u Opštoj bolnici Кruševac je 180 pacijenata, a u kovid bolnici 258 pacijenata, manje nego krajem septembra i početkom oktobra.
Dr Predrag Pavlović, direktor Zavoda za javno zdravlje Кruševac, kaže da je primećeno smanjivanje broja obolelih prethodne dve nedelje, ali dodaje da je epidemijska situacija nepovoljna i zabrinjavajuća.
“Ovaj peti talas je najgori do sada. U svim prethodnim talasima bilo je brzog porasta broja obolelih i posle dostizanja vrhunca u jednoj nedelji, bilo je naglog pada. Sada je drugačije, ne samo što smo prevazišli rekorde, nego je sedam nedelja bio veliki broj obolelih u dugom periodu. Smatram da je to posledica što u ovom talasu nije bilo rigoroznijih mera”, napominje Pavlović.
“Dve grupe migranata probile ogradu, neki vraćeni, mnogi pobegli”: Rastu tenzije na granici Belorusije i Poljske
Dve velike grupe migranata navodno su uspele da probiju ogradu na granici između Belorusije i Poljske, prenose brojni evropski mediji.
Nekoliko desetina ljudi uspelo je da sruši ogradu u blizini sela Krynki i Bialowieza i pređe granicu, javila je poljska agencija PAP pozivajući se na lokalnu radio stanicu Bialystok koja se sa druge strane poziva na drugu lokalnu stanicu Lubin.
Ova radiostanica navodi reči portparolke pograničnih snaga koja je rekla da su u oba slučaja ograde na granici nasilno srušene.
Neki migranti odvedeni su u Belorusiju, dok su drugi uspeli pobjeći, rekla je ona.
Na beloruskoj strani su stotine migranta.
Poljska odbija da ih primi na svoju teritoriju pa je poslednjih nedelja došlo do eskalacije na granici, te je poljska vlada poslala oružane snage pred ogradu i podigna žilet žicu.
Stranka Zorana Zaeva odlučila da on ipak odloži ostavke na mesto premijera i predsednika stranke
Centralni odbor vladajućeg SDSM sinoć je odlučio da lider te stranke i premijer Severne Makedonije Zoran Zaev odloži podnošenje ostavki na obe funkcije, izjavio je sinoć visoki funcioner SDSM Pero Kostadonov.
Posle sednica Izvršnog i Centralnog odbora SDSM, Kostadinov je novinarima rekao da je najviše partijsko rukovodstvo jednoglasno donelo odluku da predsednik SDSM i premijer odloži ostavku na neodredjeno vreme zbog “momentuma” u kojem se nalazi država i predstojećeg perioda koji je ključan za evropske i demokratske procese.
“Centralni odbor je preporučio i odlučio da budu odložene ostavke premijera i predsednika partije. Pre svega ne smemo da dozvolimo, kao zemlja, nove godine nazadovanja, nove godine u kojima će biti narušen demokratski kapacitet pred evropske mogućnosti koje se otvaraju pred nama. Parlamentarna većina treba da produži put. Zemlja ne sme da napusti te procese i politike”, rekao je Kostadinov.
Kako je istakao visoki funcioner SDSM, ova država posle mnogo godina produžava da se gradi prema demokratskim vrednostima, u predstojećem periodu će raditi u interesu gradjana i da se spreči nova kriza i retrogradni procesi.
Premijer i lider SDSM Zoran Zaev, koji je u nedelju 31. oktobtra objavio da podnsi ostavku na obe funcije zbog poraza na lokalnim izborima, večeras je na sednici partijskog vrha dočekan aplauzom i skandiranjem ‘Zoki, Zoki’”.
Nova parlamentarna većina, koju su u petak dogovorile makedonske opozicione partije VMRO DPMNE i Levica i albanske Alijansa Za Albance i Alternativa, uz pomoć poslanika vladajućeg Pokreta Besa, juče su u Sobranju podneli incijativu za glasanje o poverenju vladi premijera Zaeva, čiju okosnicu čine SDSM i DUI Alija Ahmetija.
Tresla se gora: Jokić suspendovan na jednu utakmicu zbog udaranja Morisa
Pobeda Denvera nad Majamijem (113:96) pala je u senku incidenta u kojem su učestvovali Nikola Jokić i Markif Moris, a konflikt koji se dogodio dva minuta i 39 sekundi pre kraja utakmice dobio je rasplet pred disciplinskim organima NBA lige.
Srpski centar, koji je isprovociran nesportskim potezom uzvratio košarkašu Majamija udarivši ga sa leđa zaradio je suspenziju, dok će Moris snositi finansijske sankcije.
“Centar Denver Nagetsa Nikola Jokić suspendovan je jednu utakmicu zbog nasilnog poteza prema košarkašu Majamija Markifu Morisu. Moris je kažnjen sa 50.000 dolara zbog nesportskog prekršaja nad Jokićem”, navedeno je u saopštenju NBA lige.
Sem Amik sa Atletika piše da je ovo pravedna kazna, s obzirom na to da tuča nije eskalirala.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
Beogradski listovi na naslovnim stranama dvobroja za sredu i četvrtak, 10. i 11. novembar 2021. godine, pišu o Danu primirja u Prvom svetskom ratu, o izgradnji beogradskog metroa, posledicama infekcije korona virusom i drugim temama.
BLIC – „Voleo bih da zadržimo duh evropske košarke“, intervju sa selektorom košarkaške reprezentacije Srbije Svetislavom Pešićem. List donosi analizu o velikoj gasnoj krizi u Evropi.
VEČERNJE NOVOSTI – „Mir nam nije poklonjen, pobedili smo u boju“, o Danu primirja u Prvom svetskom ratu. „Metro grade zemlje kojima dobro ide“, izjava zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića.
DANAS – „Država postala čuvar Ratka Mladića“, o muralu osudjenom ratnom zločincu generalu Ratku Mladiću u Beogradu, koji čuva policija. „Srbija kao evropski Japan“, autorski tekst predsednika pokreta Dveri Boška Obradovića.
ALO – Intervju sa direktorom „Telekoma“ Vladimirom Lučićem „Uspeh, rad i patriotizam uvek idu zajedno!“.
INFORMER – „Korona im za mesec dana ubila porodicu“, list piše o posledicama infekcije korona virusom.
KURIR – List prenosi izjavu zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića „Prva linija metroa ide baš onde gde je najveće opterećenje“.
NOVA – „Stalno se pitam ko je ovde lud“, intervju s piscem Mihajlom Pantićem. „I Isidoru Sekulić su jedva primili u SANU“, izjava Vide Ognjenović o tome zašto žene teško postaju članice Srpske akademije nauka i umetnosti.
POLITIKA – „Ljudi igraju ruski rulet s koronom“, intervju imunologa i gerontologa Janka Nikolića Žugića. „Kraj velikog stradanja“, o Danu primirja u Prvom svetskom ratu.
SRPSKI TELEGRAF – „Kako je Tudjman napravio OVK!“, list piše o dešavanjima na prostoru bivše Jugoslavije 90-tih godina prošlog veka.
Tagovi
