Zlato, kažu, nikad ne izlazi iz mode, a svedoci smo, posebno u ovim kasnojesenjim danima, kada nostalgija bude na maksimumu, da se i o Jugoslaviji stalno priča.
Ima li, onda, bolje – obaška aktuelne – teme za jedne novine od jugoslovenskog zlata?
Nedeljnik je na osnovu podataka o stranom lobiranju u Sjedinjenim Državama, koji se objavljuju na sajtu Senata, otkrio da blago izneto iz Jugoslavije na početku Drugog svetskog rata i dalje postoji. Dilema da li je zlato lično vlasništvo dinastije Karađorđević ili je reč o državnom blagu i dalje ostaje. Ono što je neupitno, to je da Aleksandar Karađorđević u Americi lobira da mu se to zlato, kao nasledniku, vrati…
O Jugoslaviji je, mada na mnogo drugačiji način, u velikom intervjuu povodom novog izdanja antiratnog klasika „Jebo sad hiljadu dinara“ govorio i Boris Dežulović.
U novom Nedeljniku, naravno, i sve aktuelnosti o koronavirusu i vakcini. Za novi broj govore profesor Dragan Delić sa Medicinskog fakulteta, doktorka Ana Banko i pulmolog Srđan Đurić.
O vakcinama, koronavirusu, ali i mnogo čemu drugom, pisao je i Njujork tajms. Kao i svakog drugog četvrtka u mesecu, čitaoce očekuje vredan poklon: srpsko izdanje najvažnijeg lista na svetu.
U nedelji, baš nedelji, za nama, Dorćol, Beograd i srpske kafane ostale su bez Džeja Ramadanovskog. Od njega se u novom Nedeljniku oprostio stari panker Branko Rosić.
Pogledajte šta vas još čeka u novom Nedeljniku i Njujork tajmsu, pogledajte naslovne strane današnje štampe i pregled vesti dana.
Podsetimo, digitalno izdanje Nedeljnika dostupno je na nstore.rs
DREKAVAC – „Pokušavam da vizuelizujem nekog republikanca ili demokratu, torijevca ili laburistu kako u Kongresu ili parlamentu, dakle najvišem političkom telu, poziva Mela Gibsona da napusti Ameriku“, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.
KVISKOTEKA – „Kviskoteka“ je bila opštejugoslovenski prosvetiteljski kurs. U njoj su se često javljala pitanja iz srpske epske poezije, iz slovenačke i makedonske kulture, a tajanstvene ličnosti su dolazile sa svih strana te države. I sam Lazo Goluža je bio dobar primer jugoslovenske priče o uspehu… Ovako za novi Nedeljnik piše Predrag J. Marković, istoričar i pobednik kultnog kviza.
BREMER – Od ovog broja, jednom mesečno, Nedeljnik objavljuje ekskluzivnu kolumnu Ijana Bremera, predsednika Eurasia Group i GZERO Media, autora knjige „Us vs. Them: The Failure of Globalism“, i urednika u magazinu Tajm.
SMAJLOVIĆ – Korona je politika, a politika je korona. Lekari i političari su neraskidivo povezani, ne samo ovde, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom Nedeljniku.
PREDSEDNIK GOVORI – Kako je najvažnije izbore u ovoj deceniji propratila američka štampa? Da li su „mejnstrim mediji“ u političkoj borbi zauzeli strane i prešli granice profesionalizma? Koje su lekcije koje je naučilo američko novinarstvo, i da li je išta od toga primenjivo u Srbiji? Veliki dosije Nedeljnika u okviru projekta „Uloga slobodnih medija u razvoju demokratije“.
A KOJE ĆE VESTI OBELEŽITI DANAŠNJI DAN?
„Veća se o novim merama…“
Ministar zdravlja Zlatibor Ločar izjavio je sinoć da se razmatra uvođene novih mera zbog korone i da je ozbiljan problem dolazak ljudi u Srbiju za vreme praznika, jer “svi znamo da oni ne žele da sede kući”, a to je ono što “naš zdravstven sistem ne može da izdrži”, navodeći da su to desetihe hiljada ljudi.
“Ne verujem da bi iko došao da sedi deset, petnaest dana u karantinu”, rekao Lončar, za TV Prva, na pitanje da li je potrebna takva mera.
Kako je dodao, “da li će to biti karantin, izolacija, da li test, ili nešto drugo – mi trenutno većamo o tome”.
“Većamo da ne bude proslave Nove godine, jer znamo da bi nam bolnice posle bile popunjene. Gledamo da izađemo nekako u susret ljudima da mogu da odu u planine, ali mogu da kažem da zimski centri neće moći da rade sa kapacitetom većim od trideset, trideset pet procenata”, rekao je Lončar.
Kako je rekao, nije dovoljno da se epedemiloška kriva zaravni već da počne da pada i nagalasio da prvenstveno smanjenje kontakta daje rezultat.
On je rekao da potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić dolazi ispred nove bolnice u Batajnici, koja je “remek delo izgradnje, “u ime jednog dela tajkuna da njima pravi profit”, kako bi zaradili ljudi koji “navijaju za koronu”.
“Ljudi poznati samo po promeni političkih opcija i ne znaju ništa o zdavstvu, ali lažu pokušavajući da ubede ljude da ne veruju svojim očima”, naveo je Lončar, prema čijim rečima je stotine života spašeno izgradnjom bolnice u Batajnici.
FDA danas donosi odluku o (ne)odobravanju Pfizerove vakcine
Američka uprava za hranu i lekove (FDA) sutra će odlučiti da li će vakcinu koju su zajedno proizveli Pfizer i BioNTech pustiti u promet, a to će uraditi na osnovu dokumenta koji je objavila. Dokument sadrži 53 strane sa detaljnim objašnjenjima kako je ispitivanje rađeno i kakvi su efekti vakcinisanja.
Prema tom dokumentu, vakcina je testirana u različitim kategorijama, na ukupno 40.000 ljudi, od čega je nešto više od petine bilo starije od 65 godina, 4% starijih od 75 godina, najstariji čovek koji je primio vakcinu imao je skoro 90 godina.
Nešto manje od polovine pacijenata koji su primili vakcinu imali su nešto što se od početka pandemije u narodu naziva “pridruženim bolestima”, a više od trećine imalo je problem sa gojaznošću.
Dakle, starost, komorbiditeti i gojaznost, kao negativni faktori koji obično pogoršavaju situaciju kod onih koji se zaraze koronavirusom, uključeni su u ispitivanje i nisu zanemareni.
Nakon prve doze, efikasnost vakcine je veća od 50 odsto, a dva dana nakon druge doza efikasnost se penje na gotovo 90 odsto, pokazuje izveštaj.
Manje od dvadesetine (5 odsto) onih koji su primili vakcinu, prijavili su da su osetili neželjene efekte, a gotovo dve trećine njih prijavilo je kao nuspojavu – bol na mestu gde je vakcina primljena.
FDA će sutra doneti odluku o tome da li Pfizerova vakcina može u promet, a očekuje se pozitivan odgovor.
Podsetimo, u Sjedinjenim Državama su ranije doneli odluku da će se sa vakcinisanjem otpočeti 24 do 36 sati nakon što cepivo bude odobreno.
Juče je i Kanada donela odluku da odobri Pfizerovu vakcinu, čime je postala treća država, nakon Velike Britanije i Bahreina, koja vakcinu pušta u upotrebu. Netanjahu je najavio da vakcinacija ovom vakcinom u Izraelu počinje 27. decembra.
Preminuo legendarni italijanski fudbaler Paolo Rosi
Italijanski fudbaler Paolo Rosi, koji je 1982. godine na Svetskom prvenstvu u Španiji, svojoj reprezentaciji doneo titulu šampiona sveta, preminuo je u 64. godini, nakon duge borbe sa teškom bolešću.
Ostaće upamćen upravo po tom Mundijalu, na kom je bio i najbolji strelac i najbolji igrač, iako je svoje prve golove postigao u utakmici sa Brazilom (het-trik), zatim dva u polufinalu i jedan u finalu.
Te godine proglašen je i za najboljeg fudbalera sveta.
Rosi je karijeru započeo u Juventusu, ali je ubrzo prešao u Vičencu i Peruđu da bi vrhunac karijere proveo opet u Juventusu i Milanu. Sa fudbalom se oprostio u Veroni.
Posle toga je radio uglavnom kao fudbalski analitičar za televiziju.
Rosi je 1980. dobio trogodišnju zabranu igranja jer je bio učesnik kladioničarskog skandala.
Кazna mu je smanjena pa je mogao da zaigra na svetskom prvenstvu na kojem je postigao tri gola protiv ekipe Brazila, apsolutnog favorita prvenstva.
Vest o smrti objavila je njegova supruga Federika.
ŠTA PIŠU NOVINE
Dnevni listovi na naslovnim stranama sutrašnjeg izdanja najviše pišu o korona virusu, najavljenoj pomoći penzionerima kao i o sednici Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma američkog Kongresa.
BLIC -„Ko će da zaustavi Palmu antivaksera“, o istupu predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme u Skupštini Srbije. Pod naslovom „Jutka delio rodjacima parcele za bagatelu“ list pita da li će ponovo na optuženičku klupu bivši predsednik Opštine Brus Milutin Jeličić koji je nedavno osudjen za seksualno uznemiravanje.
VEČERNJE NOVOSTI – Da Zapad pojavačava pritisak „Spremaju tri zamke za Vučića i Beogad“. „Ko ima pravo na 5.000 od države“, o najavljenoj pomoći penzionerima.
DANAS – Epidemiolog Branislav Tiodorović „Krizni štab je na početku pandemije imao veću uticaj“. O tome da je izjava guvernerke Jorgovanke Tabaković o rastu plata u privatnom sektoru iznenadjenje za poslodavce „Zvanična statistika demantuje guvernerku“.
POLITIKA – „Histerija albanski lobista u Vašingtonu“, o istupanju u Kongresu SAD bivših pripadnika američke administracije. O tome da su „Naučnici potvrdili da je oksfordska vakcina efikasna“.
NA DANAŠNJI DAN
1901. – Otpočeta praksa dodeljivanja Nobelovih nagrada na dan smrti Alfreda Nobela
1926. – Umro Nikola Pašić, srpski i jugoslovenski političar, predsednik vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke.
1948. – Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o pravima čoveka. Taj datum obeležava se kao Dan ljudskih prava.
1948. – Rođen Duško Bajević
1999. – Preminuo Franjo Tuđman
PREPORUKA ZA ČITANJE
Idite do kioska, tamo je novi broj Nedeljnika.
Ako volite digitalno izdanje, ono je dostupno na nstore.rs
Tagovi
