O čemu ćete zbog novog Nedeljnika pričati danas: Poslednje tajne Petog oktobra; Lekcije pada Berlinskog zida; Kako je Generalštab postao „Sutjeska“

Kako je vreme odmicalo, godišnjice Petog oktobra postajale su više parastosi za jednu izumrlu nadu, a sve manje rođendani slobode za koju se tada govorilo da se ponovo rodila. Godinama unazad i najvažniji učesnici – ima izuzetaka, naravno – izbegavaju da o Petom oktobru govore, neko da ne komplikuje svoju sadašnju poziciju, neko da ne priziva zlo…

Novi Nedeljnik ne priziva zlo, ali priziva duhove Petog oktobra od pre ravno dvadeset godina. Mnogi vinovnici događaja koji je Srbiju uveo iz pretpolitičkog u političko stanje (ocena jednog sagovornika) a posle se (ocena drugog sagovornika) pretvorio u nešto što nije trebalo da bude, pričali su u velikom specijalu Nedeljnika. Za Nedeljnik govori Rasim Ljajić, kao i trojica diskretnih heroja revolucije – Bogoljub Arsenijević Maki, te Željko Drašković, bivši direktor marketinga Radija B92 i Milorad Tadić, direktor i glavni urednik radija Boom 93, jedan od osnivača ANEM-a – a između korica ćete saznati i šta pobednik na tim izborima zaista misli Vojislav Koštunica.

TOMAS ŠIB – Dok smo mi jurili za demokratijom, neki su uveliko uživali u njoj. Ovog 3. oktobra biće obeležena trideseta godišnjica ujedinjenja dve Nemačke. Sa nemačkim ambasadorom Tomasom Šibom pričali smo o tome, ali i o stanju demokratije u Srbiji, šta o srpskim medijima…

GENERALŠTAB – Da novi broj Nedeljnika bude bez problema nazvan istorijskim, tu je i treća tema, ona koja bi mogla da bude zanimljiva i arhitektama i urbanistima i istoričarima i patriotama, ali ponajpre svima koji vole Beograd.

Ima mnogo mitova o zgradi Generalštaba na uglu Kneza Miloša i Nemanjine, jednom od najznačajnijih zdanja u jugoslovenskoj i srpskoj arhitekturi. Jedan od njih je i da je Nikola Dobrović želeo da ovekoveči bitku na Sutjesci, za šta nema nikakvih dokaza, naprotiv. Ono što jeste nepobitno, to je da je kompleks bio urbanistički motiv projekta zvanog „Veliki Beograd“, koji Dobrović nije stigao da završi. Ispostaviće se da će ovo ostati jedino beogradsko delo čuvenog arhitekte.

ISIDORA, GENIJE – Istorijske uspehe imala je i Isidora Žebeljan, jedna od najvećih modernih kompozitorki, koja je prerano napustila ovozemaljsku simfoniju. Od nje se u novom broju Nedeljnika oprostio Branko Rosić: Bila je tog podneva krhka, duhovita, pametna i moćna. Delovala mi je pomalo umorno, ali ništa nisam znao. Ništa slutio nisam. Duša naša divna…“

Pogledajte šta vas još čeka u novom broju Nedeljnika.

LALIĆ – „Zašto se dešava rasprava da li je Ivan Ivanović novinar ili je ne znam ni ja šta, umesto najvažnijeg pitanja: da li državni funkcioner može da pokrene kampanju protiv bilo koga ko mu postavi pitanje koje mu se ne sviđa?“, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja.

GAZIVODE – Stari Latini bi rekli da je ima sudbina, ali i da su imena mrska. Priču o preimenovanju jezera Gazivode prvi je pokrenuo, iako u šali, specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Kosova i Srbije, Ričard Grenel, u razgovoru za jedan američki radio, nakon postignutog sporazuma u Beloj kući. Odatle do „Lejk Tramp“ nije prošlo mnogo vremena… Zašto su važne Gazivode, čitajte u novom Nedeljniku.

SMAJLOVIĆ – Devedesetih se verovalo da je nacionalizam potrošena snaga i da se treba boriti za demokratiju, a ne za „teritorije“, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom Nedeljniku.

Digitalno izdanje Nedeljnika dostupno je na nstore.rs

AMERIKA – U utorak kasno uveče održana je prva predsednička debata Donalda Trampa i Džoa Bajdena. Pobednik debate nije izvestan, ali to nije toliko važno. Bitnije je što ovi izbori kao da nemaju kraja, o čemu je pisao magazin Atlantic. „Ukoliko budemo imali sreće, ovi bremeniti i disfunkcionalni izbori završiće se na vreme, uoči krucijalnih rokova u decembru i januaru. Sve će biti rešeno, kandidat koji izgubi moraće da prizna poraz. Kolektivno ćemo znati da smo napravili izbor – možda ne onakav kakav su svi želeli, ali dovoljno jasan da predsednik dobije jasan mandat da vlada.“ Tekst u novom broju Nedeljnika.

USLUGE – U novom Nedeljniku čitajte i ekonomsku analizu Gorana Nikolića: „Iluzija o značaju uslužnog sektora – Da li je rast baziran na uslugama zaista neposredna budućnost Srbije?“

NAGORNO-KARABAH – Zašto je važna teritorija koja zvanično pripada Azerbejdžanu, ali na kojoj defakto vlast vrše Jermeni? „Explainer“ u novom broju Nedeljnika.

UN – Još jedna godišnjica obeležena je protekle nedelje. Ujedinjene nacije proslavile su – ili nisu baš proslavile – 75. rođendan. Jesu li UN i dalje važne ili bi se, kako smatraju sve glasniji i sve autoritarniji lideri, poput Donalda Trampa ili Žaira Bolsonara, moglo i bez njih? Ako neko već kaže „America First“, na kojem mu mestu može biti neka mala članica? Da li je došlo vreme da se promeni i samo ustrojstvo UN, koje se i dalje ravna po silama pobednicama Drugog svetskog rata?

MURINJO – Negde na sredini prve epizode dokumentarne serije „All or Nothing“, koja je pratila ekipu Totenhema u prethodnoj sezoni Premijer lige, jedan čovek je preuzeo ekran. Murinjo je kada je serija premijerno emitovana rekao da je presrećan što više neće biti kamera u svlačionici, ali se za njegovu karijeru ništa bolje nije moglo desiti. Omraženi tip, kako se sam predstavljao godinama, to zapravo nije. On brine o igračima, sa njima pati i razgovara, savetuje ih i čini ih boljim. Kako je to stvoren „novi Murinjo“? Velika analiza Uroša Jovičića u novom Nedeljniku.

TETKA LIDIJA – Paralele se same crtaju, ne samo sa likovima u distopijskoj „Sluškinjinoj priči“, u kojoj su žene brutalno podređene bez ikakvih prava, već i sa time da je posredi obračun konzervativne sa liberalnom Amerikom. Tekst o Trampovoj kandidatkinji za Vrhovni sud, Ejmi Koni Beret, u novom Nedeljniku piše Ana Mitić.

DRAŽIN OKTOBAR – Počeli smo Petim oktobrom, njime ćemo i završiti, ali u mnogo duhovitijem tonu. Dragoljub Draža Petrović ovako počinje svoje „Zakopčavanje mita“ u novom Nedeljniku:

Miting je bio zakazan u podne ispred Doma Narodne skupštine, na istom onom mestu od pre 20 godina koje se tada zvalo Savezna skupština, mada se zvalo i Skupština SRJ, mada se posle zvalo i Skupština SCG, mada se sada zove najtoplije – Dom.

– Zakazali rušenje Vučića u podne!? Kad sav pošten svet spava! Je..š mi mater ako ste vi normalni… – napisao je na Tviteru Sergej Trifunović, glumac & opozicija.