„U procesu smo tehničke finalizacije našeg prvog broja, pa sam hteo da proverim s vama na koji ćemo način pristupati graficima“, pisao nam je 25. septembra Belgzim Kamberi iz Prištine. Ovaj kosovski novinar pokrenuo je Le Monde diplomatique na albanskom jeziku, što je trideseto izdanje naše međunarodne mreže.
Naša međunarodna izdanja po pravilu sklapaju male grupe entuzijasta, često se koristeći ograničenim resursima, štampajući ih katkad kao dodatak nekog lokalnog lista (Il Manifesto u Italiji, Die Tageszeitung u Nemačkoj, I Avgi u Grčkoj, Nedeljnik u Srbiji itd). Ova izdanja zaslužna su za to što Le Monde diplomatique svakog meseca svetlost dana ugleda na osamnaest jezika. Svako od njih većinu članaka prevodi iz francuskog mesečnika, dok neki dodaju i originalne priloge koji se tiču specifičnosti datog geografskog područja.
Od ove godine, finansijski najranjivija izdanja primaju pomoć posebnog fonda koji se finansira iz najuspešnijih izdanja (švajcarskog, nemačkog itd.), kao i donacijama čitalaca samog Le Monde diplomatique-a (1). Sredstva ponekad odlaze na modernizaciju digitalnih alata (Čile, Mađarska, Bugarska, Poljska), a ponekad na podršku prevođenju (arapsko izdanje, koje je nedavno dobilo i novu veb-stranicu (2); srpsko izdanje). Ova međunarodna mreža solidarnosti (RIS) dodeljuje i hitnu pomoć, kao u slučaju brazilskog izdanja. U pitanju je, ukratko, internacionala posvećena širenju kritičke misli svetom.