Iako je u januaru 2022. godine, nakon niza građanskih protesta, Vlada Srbije donela odluku o stopiranju projekta “Jadar”, a premijerka Ana Brnabić izjavila kako je država “stavila tačku na Rio Tinto”, radnici te kompanije juče su počeli s rušenjem kuća u Gornjim Nedeljicama, selu blizu Loznice, na čijem je mestu planirana izgradnja rudnika litijuma. U stvari, barem su pokušali da počnu, jer su ih aktivisti Udruženja “Ne damo Jadar” brzo u tome sprečili.
I uprkos tome što je projekat još početkom 2022. formalno obustavljen, većina žitelja Nedeljica prodala je svoje kuće i imanja britansko-australijskoj rudarskoj kompaniji.
Zlatko Kokanović, član Udruženja “Ne davimo Jadar” i jedan od najvatrenijih glasnogovornika ideje o proterivanju Rio Tinta iz Srbije, nije jedan od njih.
On kaže da se niko ne protivi rušenju objekata, pod uslovom da se sve odradi po zakonu i uz adekvatne građevinske dozvole, za koje aktivisti Udruženja duboko veruju da su nelegalne. Prema Kokanovićevim rečima, juče je od nadležnih organa zatražena kompletna dokumentacija o rušenju spornih objekata i odlaganju opasnog građevinskog otpada, međutim, kako on kaže, problem je što nema ni jedne firme u Srbiji koja može da se bavi tom delatnošću, niti postoje deponije koje su spremne za prijem te vrste otpada.
„Oni su prekršili niz koraka. Izdali su građevinske dozvole za rušenje, a zakonom nije regulisano to prepoznavanje. Građevinski inpektor bi trebao da izađe na teren, da konstatuje da je objekat neklegalno izgrađen i da naloži rušenje, što su oni preskočili. Glavni urbanista iz Loznice je potpisao te dozvole, i to još pre godinu dana. One su se nalazile na sajtu Grada 15 dana, ali ih sada nema nigde“, objasnio je Kokanović, dodajući da nikakvo rušenje neće biti dozvoljeno dok se zakonske regulative ne doved u red.
Čime se Rio Tinto zapravo bavi i šta je predviđeno projektom Jadar?
Rio Tinto je jedna od najmoćnijih svetskih rudarsko-metalurških korporacija koja se bavi iskopavanjem litijuma, bora i jadarita (koristi se za dobijanje raznih litijumovih jedinjenja koja pronalaze primenu u industriji keramike, stakla, baterija za električne automobile, laptopove, mobilne telefone itd), silikatnog minerala koji je ova kompanija otkrila 2004. godine upravo u Srbiji, u blizini planine Cer, u selima Jarebice i Slatina. Jula 2017, Vlada Srbije s premijerkom Anom Brnabić na čelu potpisala je memorandum s Rio Tintom, odredivši tako 2023. kao godinu početka iskopavanja jadarita i litijuma na teritoriji zapadne Srbije za koju se procenjuje da poseduje oko 10 odsto istraženih svetskih rezervi litijuma. U projekat izgradnje ovog rudnika Rio Tinto je uložio oko 2,4 milijarde evra, a zamisao je bila da se dođe do tri konačna proizvoda – litijum-karbonata od kog se prave baterije i električna vozila, borne kiseline i natrijum-sulfata.
Bez obzira na napore kompanije da uveri stanovništvo kako će projekat biti izveden u skladu s najvišim ekološkim standardima i uz primenu najnovijeg eksperimentalnog procesa koji sprečava zagađenje, mnogi ekolozi i stručnjaci osudili su projekat Jadar zbog toga što, kako tvrde, Rio Tinto prilikom procesa proizvodnje koristi ogromne količine vode i raznoraznih kiselina i hemikalija, što može dovesti do zagađenja gotovo 5.000 hektara plodnog obradivog zemljišta, zaslanjivanja podzemnih voda i uništavanja Jadra i Drine. S druge strane, još nakon obustave iskopavanja 2022, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je kako smo (mi, Srbija) tim “činom ispali glupi”, i da je to kao “da je Saudijska Arabija rekla da neće naftu”.
U žižu svetske javnosti Rio Tinto je zapao nakon što je opustošio australijsku klisuru Jukan, digavši u vazduh drevna aboridžinska svetilišta u kamenu za koja se procenjuje da su stara 46.000 godina, a snimci i fotografije njegovih rudnika postale su viralne na internetu.