Prehlada koju ste dobili pre nekoliko godina mogu vam biti od koristi ako bi vaše telo moralo da se bori protiv novog koronavirusa.
Prema nedavno objavljenoj studiji, neki ljudi koji nikada nisu bili izloženi novom koronavirusu ipak mogu da imaju T-ćelije koje reaguju na njega.
Naučnici misle da je to zato što su te ćelije ranije naučile kako da prepoznaju i bore se protiv koronavirusa koji izazivaju česte prehlade preneo je N1 pisanje Biznis insajdera.
Tip belih krvnih zrnaca, T-ćelije, su presudni deo odbrane tela od virusa. Oni identifikuju i uništavaju zaražene ćelije, a istovremeno informišu B- ćelije o stvaranju novih antitela.
Kada ste zaraženi, vaš imunološki sistem stvara i antitela i ova bela krvna zrnca.
Nivo antitela može da padne u mesecima posle infekcije, ali memorijske T-ćelije se zadržavaju godinama i mogu da pomognu u ponovnom napadu ako se isti virus ikada vrati.
Nedavna istraživanja pokazuju da T-ćelije koje pamte kako da se bore protiv drugih koronavirusa mogu da daju ljudima imunološku zaštitu protiv novog koronavirusa.
„Ovo bi moglo u velikoj meri da objasni zašto neki ljudi pokazuju blaže simptome, dok drugi imaju teže oblike bolesti“, izjavio je Alesandro Sete, koautor nove studije, u saopštenju za medije.
Međutim, upozorio je da je prerano reći da li postojeće imunološko pamćenje utiče na ishod pacijenata sa Kovid-19.
Njegov tim analizirao je uzorke krvi prikupljene između 2015. i 2018. od 25 ljudi koji nikada nisu imali Kovid-19.
Otkrili su da ti pojedinci imaju memorijske T-ćelije koje su mogle da prepoznaju i novi koronavirus i četiri vrste prehlade.
U tim nalazima koji se temelje na istraživanju objavljenom u maju, Sete je opisao 10 ljudi koji nikada nisu bili izloženi novom koronavirusu, ali su imali pomoćne T- ćelije koje su mogle da ga prepoznaju i reaguju.
Takođe je uradio veću analizu podataka iz SAD, Holandije, Nemačke, Singapura i Velike Britanije i zaključio da bela krvna zrnca kod 20 do 50 odsto neeksponiranih ljudi značajno reaguju na novi koronavirus.
„Postojeća imunološka reaktivnost donekle postoji u opštoj populaciji“, napisao je Sete u analizi.
Dve druge, nedavno sprovedene studije, nude još više dokaza za ovaj zaključak.
Prva, objavljena prošlog meseca, otkrila je da je među 68 zdravih Nemaca koji nikada nisu imali Kovid-19, više od jedne trećine T-ćelija je reagovale na virus.
Druga, objavljena u časopisu „Nature“, otkrila je da više od polovine grupe od 37 zdravih ljudi koji nikada nisu dobili Kovid-19 imaju memorijske T-ćelije koje su mogle da prepoznaju novi koronavirus.
U ovoj studiji takođe su ispitane 23 osobe koje su preživele SARS, koji je takođe koronavirus, i otkriveno je da još uvek imaju TAR ćelije memorije specifične za SARS, čak 17 godina nakon što su se razbolele.
Iste T-ćelije su takođe mogle da prepoznaju novi koronavirus.
Osobe sa unakrsnim reaktivnim T-ćelijama mogu brže da postave imunološki odgovor.
Najbolje objašnjenje za ova opažanja je fenomen koji se naziva unakrsna reaktivnost – kada su T- ćelije razvijene kao odgovor na jedan virus, i reaguju na sličan, ali prethodno nepoznat, patogen. To može podići imunološki sistem.
U nedostatku unakrsnih reaktivnih T-ćelija, vaše telo mora da podigne svoju odbranu od nule, što bi moglo da utiče na to kolikom brzinom vaš imunološki sistem može da reaguje na invazivni virus.
Različiti nivoi unakrsne reaktivnosti mogu se, dakle, „prevesti u različite stepene zaštite“, rekao je Sete i dodao:
„Ako imate jak T- ćelijski odgovor ili bolji T-ćelijski odgovor možete mnogo brže i jače da reagujete u brorbi protiv virusa”.
Tagovi
