Novi koronavirus, koji se iz Kine proširio u još 27 zemalja sveta, odavno je prevazišao broj zaraženih koji je izazvao SARS, njegov „predak“, koji je zaplašio svet. Najmanje 28.000 ljudi inficirano je a 560 ljudi je umrlo od novog koronavirusa, koji se javio skoro dve decenije od SARS-a, piše CNN.
SARS je 2003. inficirao oko 8.000 ljudi i ubio 774 osobe. Azija je bila najteže pogođena, a Hongkong sa skoro 300 preminulih. Ali, SARS se u jednom trenutku samo ugasio.
Džon Nikols, klinički profesor patologije na Univerzitetu Hongkong kaže da je epidemija SARS-a okončana u julu 2003. godine dobrim higijenskim merama, kao što je često pranje ruku, ali i faktorima životne sredine, kao što je visoka letnja temperatura i vlažnost vazduha. Neki veruju da bi to moglo da se dogodi i sa novim koronavirusom – da se „ugasi“.
Da bi sprečila dalje širenje bolesti, Kina je uvela karantin za desetine miliona ljudi, a letovi, autobuski i železnički prevoz obustavljeni su u svim većim gradovima Hebej provincije, epicentru zaraze. Škole u Hongkongu i Makau zatvorene su najmanje do marta. Neke zemlje, kao što su Južna Koreja i Filipini, zatvorile su granice za putnike iz Kine. Ostale zemlje su izdale upozorenje da ne putuju u Kinu, a započela je i evakuacija njihovih građana iz Vuhana. Uprkos drastičnim merama, neki virolozi veruju da bi sadašnja epidemija mogla da dobije i veće razmere i da bude mnogo teža nego u slučaju SARS-a.
Profesor Nikols kaže da bi jedan problem mogao da bude taj što novi virus ima veću moć prenošenja nego SARS, i mogu da ga prenesu i zaražene osobe koje nemaju simptome bolesti. SZO, međutim, tvrdi da je „glavni način prenosa… preko osoba sa simptomima“. Oni kažu da su „svesni mogućeg prenosa“ sa osoba koje nemaju simptome, kao što se dogodilo u nekoliko slučajeva, ali dodaju da je ovo zaista retko i da nije glavni način širenja virusa.
Jedna poznata farmaceutska kuća, koja je proizvela eksperimentalni lek remdesivir, koji se koristi za lečenje ebole, radi sa kineskim lekarima na tome da se lek testira u lečenju koronavirusa.
Nikols i njegov tim postali su prvi naučnici izvan Kine koji su reprodukovali virus u laboratoriji. Oni ga proučavaju kko bi shvatili kako koronavirus deluje u kontaktu sa ljudskim tkivom i razvili test za dijagnostiku. Ono što je pozitivno, kako kaže savetnik SZO, virolog Malik Peiris, jeste to što novi koronavirus nije toliko smrtonosan, sa stopom smrtnosti 2,1 odsto širom sveta, u odnosu na SARS koji je imao stopu od 9,6 odsto smrtnosti.
„Stopa smrtnosti ne računa blaže slučajeve koji ni ne potraže medicinsku pomoć, a izgleda da ih ima poprilično2, rekao je Peiris. „Nadamo se da je ozbiljnost epidemije značajno manja nego što to mislimo sada ili se pokazalo u ovom trenutku, i da opšti ishod neće biti tako strašan kao što neki ljudi misle sada.“
Drugi medicinski zvaničnici dali su drugačija predviđanja o daljem razvoju epidemije. Žong Nanšan, jedan od vodećih kineskih eksperata za respiratorne probleme i heroj borbe protiv SARS-a 2003. godine, rekao je da očekuje da će broj zaraženih dostići vrhunac vrlo brzo, već za vikend. Gabrijel Leng, profesor katedre za javno zdravstvo u Hongkongu, manje je optimističan i procenjuje je da će broj zaraženih biti najveći tokom sredine aprila ili čak maja.
Još jedan scenario kaže da bi novi koronavirus mogao da postane uobičajena globalna pojava, poput gripa. Taj ishod ne bi bio presedan. Na primer, svinjski grip ili H1N1, odgovoran za pandemiju 2009. godine, sada je postao sezonski „grip“.
„Običnu prehladu izazivaju dve različite vrste koronavirusa“, rekao je Peiris.
Tagovi
