Prema rang listi objavljenoj u godišnjoj ediciji BIZNIS TOP 2018/19 u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis & Finansije, od četiri najprofitabilnije kompanije u prošloj godini – Zijin BOR Copper, NIS, Aerodrom Nikola Tesla i Al Dahra Srbija – samo je NIS ostvario dobit iz osnovnog poslovanja.

Preostale tri kompanije su „uzletele“ pre svega zahvaljujući prodaji stranim investitorima i njihovim inicijalnim ulaganjima, pa je i prikazana dobit „jednokratna“, a ne odraz dobrog poslovanja, ističe se u ediciji BIZNIS TOP. Edicija objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2018/2019. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima, prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

Najuspešnija kompanija u 2018. godini je Naftna industrija Srbije (NIS), iako na rang listi zauzima treće mesto po dobiti i drugo mesto po poslovnom prihodu, ali je za razliku od prvoplasiranog konkurenta po dobiti, svoje poslovne rezultate ostvarila iz osnovnog poslovanja. Prošle godine, prihodi NIS-a su dostigli 258.523 miliona dinara sa godišnjim rastom od 19,8%, dok je ostvarena dobit od 26.067 miliona dinara bila manja za 6,2% u odnosu na prethodnu godinu.

Najveća strana direktna investicija prošle godine – ugovor sa kineskom kompanijom Zijin da kupi 63% udela u Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor, omogućila je da ovo privredno društvo izbije na prvo mesto najprofitabilnijih, sa dobiti od 90 miliona dinara. Nažalost, ovako visok neto dobitak nije odraz dobrog poslovanja, već je on posledica iskazanih prihoda od smanjenja obaveza u iznosu od 113.540 miliona dinara, tačnije otpisa 90% evidentiranog duga. Tako je „dobitak iz ostalih aktivnosti“, u iznosu od 103,3 milijarde dinara, glavni generator pozitivnog poslovanja ove kompanije.

Drugi po profitabilnosti je Aerodrom Nikola Tesla, čiji je neto dobitak od 53.155 miliona dinara u velikoj meri rezultat jednokratne koncesione uplate od 59.254 miliona dinara po Ugovoru o koncesiji koji je zaključen sa francuskom kompanijom Vinci, a što je uticalo i da poslovni prihodi od 69.505 miliona dinara budu preko sedam puta veći nego godinu ranije, kada su iznosili 9.390 miliona dinara.

Na četvrtom mestu je novoosnovano preduzeće Al Dahra Srbija sa iskazanom dobiti od 12.154 miliona dinara, što je prvenstveno rezultat povoljne kupovine Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB) za 12.571 miliona dinara. Peti je Telekom Srbija, ali ostvarena neto dobit u 2018. u iznosu od 10.172 miliona dinara je bila manja za 30,1% u poređenju sa prethodnom godinom, dok je poslovni prihod od 85.619 miliona dinara ostao na nivou prošlogodišnjeg. Na šestom mestu je još jedna telekomunikaciona kompanija, Telenor, sa dobitkom od 9.327 miliona dinara.

Najveći broj najprofitabilnijih preduzeća poslovao je u prerađivačkoj industriji, a najveću dobit su ostvarile kompanije Coca Cola HBC Srbija, Industrija mesa Matijević, Bambi, Imlek i Frikom.

Vodeći po poslovnim prihodima

Kao i godinama unazad, najveće ukupne poslovne prihode u 2018. ostvarili su JP EPS (263.996 miliona dinara) i NIS (258.523 miliona dinara), ali je do velike promene došlo na trećem mestu, koje je zauzela HBIS group Serbia Iron & Steel. Ova kompanija, koja je 2017. bila osma po poslovnim prihodima, u 2018. je uvećala ukupni prihod za 34,6% na 105.136 miliona dinara, a dobit od 25 miliona dinara je čak deset puta veća u poređenju sa 2017. godinom.

Četvrti je maloprodajni lanac Delhaize Serbia sa prihodom od 100.488 miliona dinara koji je porastao za 5,9% u poređenju sa godinom ranije, dok je peto mesto zauzela kompanija FIAT automobili, ali su njeni rezultati prilično lošiji u odnosu na prethodnu godinu: prihod (88.322 miliona dinara) je manji za 21%, a neto dobit (1.514 miliona dinara) je smanjena za 28,9%.

Najveći rast poslovnog prihoda u odnosu na prethodnu godinu ostvarila je kompanija Beograd na vodi.

Konsolidovani bilansi

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji je prošle godine poslovalo ukupno 674 ekonomskih celina. Suprotno ostatku privrede, koja je uvećala ukupnu dobit, ekonomske celine su zabeležile pad profitabilnosti za čak 31%, a rast poslovnih prihoda od 4,1% je takođe bio manji od rasta ukupne privrede.

Delta holding je prošle godine bila najveća grupacija u Srbiji sa ukupno 57 povezanih pravnih lica, druga je bila grupacija IM Matijević sa 43 povezane firme, a treća grupa Кoefik sa 36 pravnih lica, pri čemu je ova grupacija imala osam pravnih lica više u svom sastavu u poređenju sa 2017. godinom.

Najuspešnija ekonomska celina prošle godine je bila Naftna industrija Srbije (NIS), koja je prva po ostvarenim prihodima i dobiti, na drugom mestu je novoosnovana ekonomska celina Al Dahra Srbija koja je iskazala dobitak od 12.180 miliona dinara, a treći je Telekom Srbija, sa poslovnim prihodom od 120.070 miliona dinara, koji je jednak prošlogodišnjem, ali je neto dobit u vrednosti od 12.308 miliona dinara za petinu manja. Sledi Telenor, koji je prošle godine na nivou cele grupe uvećao dobit za 4,5%, na 9.337 miliona dinara. Telenor je ostvario visoku profitabilnost iz osnovnog poslovanja u iznosu 11.599 miliona dinara, što je rast od 2,1% u poređenju sa godinom ranije, dok su poslovni prihodi (45.017 miliona dinara) manji za 3,7%.

Komentar(1)

  1. "rtb bor"
    23. новембар 2019. 11:08

    BORANI IZDRŽITE!? Kineska kompanija Ziđin, koja je kupila 63 odsto udela u RTB Bor, je na prvo mesto najprofitabilnijih, sa dobiti od 90 miliona dinara u Srbiji. Ovaj uspeh Ziđina je otrovao stanovništva Bora i okolnih sela višestrukim povećanjem zagađivača i trovača vazduha i ljude sumpor dioksidom, živom, arsenom i kompletnim Mendeljejevim sistemom elemenata. Borani više puta su ukazivali na enormnog aerozagađenja, koje su političari proglasili politički, kao da ne vide dim, prašine i kao da im ne funkcionišu čulo mirisa i vida. Zaboravljaju da se i deca političara Bora truju isto kao i ostala deca. Ovo potseća na odluka da se poništi doktorat Malog, a političari, umesto da pozdrave akciju, proglašavaju je političkom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.