U Crnoj Gori se 256.463 građana izjašnjava kao Crnogorci, dok se njih 205.370 izjađnjava kao Srbi, potvrdili su zvanični rezultati popisa stanovništva. Kao Crnogorci, izjasnilo se 41,12 odsto, a Srba, kako kaže popis, ima 32,93 odsto. Srpskim jezikom govori 43,18 odsto, dok crnogorskim 34,52 odsto.
Posmatrajući prema polu, u Crnoj Gori živi 49,2 odsto a žena 50,8 odsto, pokazali su rezultati popisa. Prosečna starost je 39,7 godina. Žene u proseku imaju 38, a muškarci 36 godina.
Prema preliminarnim rezultatima popisa, u Crnoj Gori živi 633.158 stanovnika, što je za dva odsto više nego 2011. godine.
Crna Gora je očuvala građanski karakter, uprkos nastojanju da se etnofederalizuje, saopštio je predsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Danijel Živković.
„Etnički inženjering nije uspio. Vlast u Srbiji je bila zainteresovana za popis. Postojali su veliki pritisak i propaganda. Možemo konstatovati da je Crna Gora pokazala da ima čvrsto multietničko jezgro“, navodi on i dodao da rezultati popisa ne idu na ruku onima koji su pokušali da Crnu Goru prekriju velom nacionalizma.
Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić rekao je da tamošnje društvo ima problema sa tim da je 20 posto građana Crne Gore mlađe od 18 godina. Na sednici Skupštine Crne Gore rekao da su rezultati popisa veoma važni zbog politika koje treba da vode Skupština, Vlada i sve nadležne institucije – „kako da Crna Gora bude bolje mesto za život i kako da Crna Gora bude zemlja koja će imati jasnu i sjajnu budućnost“.
„Popis koji smo organizovali bio je takav da smo dobili podatke na osnovu kojih ćemo da vodimo. politiku. Moram da vam priznam, neće mi se zameriti kao predsedavajućem, kao pripadniku srpskog naroda, veoma sam zadovoljan da je popis prtekao pošteno, da smo dobili rezultate onakve kakvi jesu jer je situacija u Crnoj Gori danas bolja nego što je bila ranije“, kaže Mandić.
Rezultate popisa prokomentarisao je i predsednik Socijaldemokrata Crne Gore (SD) i jedan od lidera Evropskog saveza Damir Šehović. On je, između ostalog, navodi da je „propala agenda dela aktuelne vlasti da etnofederalizuje Crnu Goru, koristeći očekivane rezultate popisa kao povod za takav scenario“.
„Nakon što nije prihvaćen naš, kao i predlog civilnog društva, da se, po uzoru na veliki broj demokratskih država, osjetljivi podaci o etničkoj pripadnosti, vjeroispovijesti i jeziku ne prikupljaju popisom u periodu izražene društvene nestabilnosti, kako bi se ovaj statistički proces zaštitio od pretvaranja u političko pitanje, očigledno je da namjerna politizacija popisa od strane nemalog broja političkih subjekata vlasti ipak nije dala očekivani rezultat. Naprotiv“, ističe Šehović u saopštenju.
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da rezultati popisa stanovništva u Crnoj Gori odražavaju kako se građani te zemlje zaista osećaju. Dodaje da nije bilo presije vlasti na njih da se izjašnjavaju kao Crnogorci.
Popis je pokazao da raste broj građana koji se izjašnjavaju kao Srbi, dok pada broj onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, a Milivojević je naveo da je promena vlasti doprinela toj pojavi.
„Broj Crnogoraca se povećao kada je rukovodstvo te države vodilo antisrpsku politiku. Ljudi su bili pod pritiskom. Poslednjih nekoliko godina situacija se promenila. Vlast nije terala ljude da se izjasne na određeni način. Oni koji su pristalice nezavisne Crne Gore ne moraju da se izjašnjavaju kao Crnogorci. Tako da su ovi rezultati logična posledica promene vlasti“, naveo je on.
Dodao je da ga nije iznenadila činjenica da se na popisu 43,18 odsto stanovnika izjasnilo da govori srpskim jezikom, a 34,52 crnogorskim.
„Logično je da je većina ljudi rekla da govori srpskim jezikom. Vi možete jezik zvati kako hoćete, ali je to u istorijskom smislu najduže bio srpski. Kada je pukla koalicija Mila Đukanovića i Momira Bulatovića, onda je formiran veštački crnogorski jezik“, rekao je Milivojević