Miloš Colić, direktor kompanije New Energy Solutions
Vetroelektrana Kovačica je najuspešniji projekat iz oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji. Posle skoro tri decenije, prva je potpuno nova elektrana koja je priključena na državnu Elektromrežu. Razvoj i izgradnja projekta trajali su manje od sedam godina, što je rekord u odnosu na ostale vetroparkove u Srbiji čiji razvoj i izgradnja traju više od decenije. VE Kovačica koja ima sve dozvole i radi u punom kapacitetu, biće svečano otvorena 19. septembra. Miloš Colić, direktor kompanije New Energy Solutions, koja je osmislila i razvila projekat, menadžerisala izgradnju, a poveren im je i posao upravljanja i održavanja dela elektrane, objašnjava koliko je vetrovit put do uspešnog projekta u Srbiji.
Deceniju se bavite vetroenergijom u Srbiji, radeći značajne projekte kao što je VE Čibuk, Malibunar, Alibunar. Ali je ipak VE Kovačica najuspešniji projekat?
VE Kovačica je rezultat iskustva i svega naučenog na prethodnim projektima. Takođe, to je školski primer timskog rada, ljudi koji su bili spremni da vredno rade i svakodnevno nešto novo uče. Bez sujete, koja nije retka u ovom poslu, sa željom da se uspe. NES tim odlikuje korektnost prema svim značajnim činiocima u poslu – od države do konkurencije. Kada smo od nule započeli projekat 2012. godine, mnogi su nam govorili da su karte za prve vetroparkove već podeljene. Neki koji su već imali građevinske dozvole, podsmevali su nam se. Pre većine smo dobili upotrebne dozvole.
Kako izgleda put razvoja i izgradnje vetroelektrane u Srbiji?
Krucijalan momenat je izbor lokacije sa pogodnim vetrom, infrastrukturom i minimalnim uticajem na životnu sredinu. Nakon dobijanja dozvole za postavljanje stuba za merenje vetra, kreće se u izradu planske dokumentacije, pribavljanje različitih dozvola, uslova i saglasnosti. Sigurno ih ima više od stotinu. Tokom razvoja projekta menjali su se zakoni, pa je sve trebalo usklađivati. Osim trke za dozvole, paralelno se odvijala trka sa konkurencijom, jer je trebalo ući u kvotu od 500 megavata koju je država opredelila podsticajne mere. Kada uđete u taj krug, onda ste interesantni bankama kao kreditorima, koje žele perfektnu bankabilnu dokumentaciju. Izgradnja vetroparka je poseban izazov jer je do pre dve godine nije bilo u Srbiji. Onda dođe još talas dokumentacije kojim se kruniše projekat- upotrebne dozvole, licence, konačan status.
Šta je bilo najteže? Predrasude, nedostatak znanja, regulative, novca, birokratija.
Sve po malo. Bilo je predrasuda, pa i kampanja protiv vetroparkova. Bilo je otpora i sporosti u administraciji jer je trebalo dati dozvole za kompleksne tehnološke celine. A zapravo, najteže je bilo ubediti strane investitore da u vreme ozbiljne neizvesnosti ulože novac i da sačekaju bankabilnu pravnu regulativu, na čije usvajanje se godinama čekalo. Dok sada već ulazimo u situaciju da se malo „branimo“ od prijatelja koje smo tokom godina stekli u inostranstvu koji, kada vide ostvareno, prirodno razmišljaju o novim, još većim i boljim poslovima i idejama.
Kakav je bio odnos države prema vetroenergiji i kakav je danas?
Postoji vreme pre i nakon 2016. godine. Uredbe iz 2016. godine koje su, u skladu sa Zakonom o energetici iz 2014. godine, donele bankabilnost i pravnu sigurnost, bile su pokazatelj Vlade Srbije, Ministarstva energetike i čitave države da obnovljivi izvori energije imaju stvarnu podršku. Ostali državni i lokalni organi napredovali su vremenom, naučili puno toga. Osim ispada pojedinaca, zaista mogu da kažem da većih problema sa administracijom nismo imali. Neznanje i strah od novog zajedno smo prevazilazili.
Projekat su finansirali EBRD i Erste banka. Kako ubediti zahtevne banke da odobre kredite vredne 140 miliona evra za projekte u Srbiji, a kako investitora da uloži svojih 50?
Treba imati dobar projekat, koji daje samopouzdanje i odgovornost kojom privlačiš investitore i bankare, i uveriš da novac daju u sigurno i profitabilno. Treba se dobro pripremiti, imati odgovore na sva pitanja i rešenja za probleme koje će bankari potencijalno otvoriti.
Kakva je budućnost obnovljivih izvora energije u Srbiji?
Neminovna. Svedoci smo klimatskih promena i globalnog zagrevanja koje zahtevaju odgovorno ponašanje prema životnoj sredini i veći udeo zelene energije u proizvodnji i potrošnji. Srbija ima potencijal i treba da ga iskoristi. Siguran sam da će obnovljivi izvori energije biti „mainstream“ u srpskoj i regionalnoj energetici. Iako je aktuelni Zakon o energetici dobro pokrio obnovljive izvore, zasebnim zakonom materija bi se potpuno uredila. Ovakav potez bi sigurno bio pozitivno ocenjen od strane EU. Takođe, verujem da smo svi mi, koji smo nešto napravili u ovoj oblasti, sada zreli da formiramo jedno kvalitetno strukovno udruženje.
Da li je moguće raditi projekte iz obnovljivih izvora energije bez podsticajnih mera?
Za prvi krug investicija fid-in tarife su bile nužne. Verujem da budući projekti mogu da se realizuje uz manje podsticaje, koji će se dobijati na aukcijama, nakon kojih će na investitoru biti mnogo veća odgovornost. Verujem da će sledeći zakon u ovoj oblasti. Šta više, mislim da nije daleko vreme kada će se projekti bez bilo kakvih podsticaja realizovati. Uslov je da pojeftini oprema, da se procedure pojednostave i da se ne sputava prirodan rast cena električne energije. Sa opštim trendom privrednog rasta i ovo će biti moguće.
Šta planira Vaša kompanija dalje? Osim usluge devolpmenta, pružate i usluge održavanja, nadzora, ovners inžinjeringa…
Rast. Ekspanziju u znanju i poslovanju. Ponosni smo što nam je nakon razvoja i menadžmenta u izgradnji poveren posao upravljanja i održavanja VE Kovačica. Te usluge planiramo da ponudimo i drugim elektranama. Sa partnerima iz Fractala, kao i iz domaćih kompanija pružamo usluge održavanja objekata, ovners inžinjeringa, stručnog nadzora.
Jedina smo kompanija koja ima dokazanu ekspertizu u rešavanju imovinsko pravnih odnosa i obezbeđivanju zemljišta za izgradnju, kao i grivansa (mehanizma žalbe), odnosno rešavanja pitanja štete na zemljištu tokom izgradnje. Tu uslugu možemo da pružimo svim industrijama- od putne privrede do vetroelektrana.
Da li ste zainteresovani za solar, hidroelektrane, biomasu ili samo za vetroenergiju?
Hidroelektrane su tehnologija za koju nemamo know-how i trebala bi nam decenija da postanemo uspešni. Pored vetra, nešto što interesuje i nas i naše partnere je solar. Takođe, zainteresovani smo i za druge grane biznisa koji bi predstavljali produženu ruku u lancu zelene energije. Kako da se, recimo, zeleno vozimo?
Na konferencijama u regionu ste najavljivani kao najuspešniji developer, a Srbija kao zemlja u zelenoj ekspanziji. Ima li prostora da kompanije iz Srbije svoje znanje i veštine izvezu u inostranstvo?
Do nedavno smo na konferencije pozivani da bi platili kotizacije i popunili mesta. Poslednjih godinu dana Srbija i New Energy Solutions su hit u regionu. Pozvani smo da govorimo, moderiramo, ali sve češće dobijamo ponude i da radimo projekte – u Rumuniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori. Što znači znamo i uspeli smo, ali odmora nema. Polako se pripremamo i pratimo neke interesantne prilike i van regiona, težimo da kvalitet iz Srbije izvezemo i na druge kontinente, a dosadašnji rezultati to podržavaju.
O Vetroelektrani Kovačica
Vetroelektrana „Kovačica“ sastoji se od 38 vetrogeneratora tipa General Electric 2.75-120, koji su pomoću šest strujnih krugova povezani na 33/220 kV transformatorsku stanicu VE Kovačica, a dalje preko priključno-razvodnog postrojenja i priključnog dalekovoda 220 kV povezani na prenosni sistem Srbije. Do priključenja VE „Kovačica“ poslednja potpuno nova elektrana priključena na prenosni sistem, koji čine 400 kV, 220 kV i 110 kV, bila je HE „Pirot“ koja se priključila 1990. godine. Razvoj VE „Kovačica“ je počeo 2012. godine. Građevinska dozvola dobijena je 2014. godine, a privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije 2015. godine. Vlasništvo nad projektom je 2016. godine preuzela izraelska kompanija Enlight, a upravljanje razvojem projekta i izgradnjom od početka do kraja ostalo je povereno kompaniji „New Energy Solutions“. Kompanija „New Energy Solutions“, sa svojim podizvođačima, radiće poslove sveobuhvatnog upravljanja i održavanja vetroelektranom „Kovačica“, u skladu sa potpisanim ugovorom. Vrednost realizovanog projekta je 189 miliona evra. Finansirao ga je konzorcijum sastavljen od EBRD-a, Erste grupe i Erste banke Srbija, a pokriva ga Euler-Hermes ECA.
