Predsednici Srbije i Francuske, Aleksandar Vučić i Emanuel Markon koji u ponedeljak, 15. jula, dolazi u Beograd, obratiće se građanima na Kalemegdanu kod Spomenika zahvalnosti Francuskoj, rekla je Vučićeva savetnica za medije Suzana Vasiljević.
Ona je, za TV Prva, uoči dvednevne posete Makrona rekla da njegova odluka da se „obrati na Kalemegdanu“ govori o „bliskosti dva naroda i o značaju koju pridaje svojoj poseti Srbiji“, te da se očekuje da tamo tada bude „više hiljada građana“.
Navela je da je za ponedeljak planirano da Makron, odmah po dolasku na Aerodrom „Nikola Tesla“, kojim rukovodi francuska kompanija „Vansi“, s Vučićem „otkrije tablu kojom se obeležava početak modernizacije“ tog aerodroma.
Prvog dana je predviđeno da dva predsednika polože vence na Spomen-kosturnicu i Spomenik braniocima Beograda, i na spomenik Milunki Savić, koja posle Prvog svetskog rata dobila niz odlikovanja, među kojima francuski Orden Legije časti.
U planu je, drugog dana, u utorak, da se „posredstvom Francuske ambasade“, dvojica predsednika sretnu i razgovaraju s mladima.
Francuski predsednik Emanuel Makron dolazi u posetu Beogradu sa ciljem, prema Parizu, da „ponovo učvrsti oslabljene odnose“ sa Srbijom posle više nesuglasica poslednjih godina, piše agencija Frans pres najavljujući posetu francuskog predsednika, prenosi N1.
Agencija navodi da će poseta, prvobitno planirana za decembar 2018, ali odložena zbog protesta Žutih prsluka u Francuskoj, biti prva poseta jednog francuskog predsednika Beogradu od posete Žaka Širaka 2001. godine i ističe da Francuska nije bila mnogo prisutna na Balkanu poslednjih godina.
Jedna od glavnih tema treba da budu odnosi sa Kosovom, čiju proglašenu nezavisnost ne priznaju ni Beograd ni Moskva, piše Frans pres i dodaje da su tenzije porasle sa kosovskim uvođenjem taksi od 100 odsto na srpske proizvode krajem 2018. godine.
Neizvesna je mogućnost pokušaja rešenja sukoba razmenom teritorija, navodi Frans pres i podseća da je Pariz otvoren za taj pristup dok Berlin strahuje da će se time otvoriti Pandorina kutija nacionalizama, piše Frans pres.
Drugo osetljivo pitanje tokom posete Makrona biće zahtev Srbije za ulazak u EU oko koga je Pariz obazriv, piše agencija.
„Predsednik Republike podržava evropsku perspektivu Balkana ali takođe kaže da će to pristupanje da se dogodi pošto se EU prethodno reformiše, što su Srbi vrlo dobro razumeli“, navodi Jelisejska palata, koja smatra da usporena EU zbog teškog funkcionisanja sa 28 zemalja trenutno nije u mogućnosti da apsorbuje novo proširenje.
Pariz i Beograd takođe treba da prevaziđu neprijatnost nastalu propustom francuskog protokola 11. novembra prošle godine na svečanosti u Parizu povodom stogodišnjice primirja u Prvom svetskom ratu 1918. godine koji je naljutio Srbiju. Predsednik Aleksandar Vučić bio je smešten na drogorazrednu tribinu dok je predsednik Kosova Hašim Tači imao mesto na glavnoj tribini sa Emanuelom Makronom, Donaldom Trampom i Vladimirom Putinom.
Još jedna nesuglasica bilo je odbijanje francuskog pravosuđa u aprilu 2017. da preda aktuelnog kosovskog premijera Ramuša Haradinja sudovima Srbije gde je optužen za ratne zločine za vreme sukoba na Kosovu.
U tom kontekstu Makron treba da otkrije renoviran spomenik zahvalnosti Francuskoj na kome je natpis „Volimo Francusku kao što je ona volela nas“ u decebru bio prekriven crnom tkaninom.
Ovaj manjak ljubavi praćen je slabim ekonomskim vezama iako je francuska kompanija Vansi nedavno dobila koncesiju za Beogradski aerodrom i kompanija Alstom je i dalje u igri za projekat metroa u Beogradu.
Međutim francuska grupa čiji zvaničnici će biti u francuskoj delegaciji sa Makronom sada je u konkurenciji sa kineskim konzorcijumom.
Frans pres navodi da je Balkan važan deo Novog puta svile, kineskog mega projekta za jačanje ekonomske moći u svetu.
Agencija citira i reči predsednika Vučića da je poseta Emanuela Makrona 15. i 16. jula od ogromnog značaja i da će razgovarati o ekonomskim i političkim temama, evropskom putu Srbije i svakako o Kosovu.
Tagovi
