Dobri rezultati Erste Grupe nastavljaju se i u trećem kvartalu

• Rast obima kredita za 2,7% uprkos slabijem makroekonomskom okruženju
• Snažan operativni rezultat, veći za gotovo 8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine
• Bolji koeficijent troškova i prihoda na nivou od 45,8%
• Snažna kapitalizacija odražava se u koeficijentu CET1 od 15,6% (pro forma)

U prvih devet meseci 2024. godine, Erste Group Bank AG zabeležila je operativni rezultat od 4,51 milijardu evra. Ovo povećanje za 7,9% u odnosu na isti period prethodne godine je rezultat dobrih operativnih rezultata i kontinuiranog povoljnog okruženja kamatnih stopa, s tim da je povoljna situacija u regionu CIE dala naročito snažan doprinos. Operativni prihodi povećali su se za 5,9%, znatno više nego operativni rashodi (porast za 3,7%), što je imalo za rezultat bolji koeficijent troškova i prihoda od 45,8%. Od početka godine, kreditni portfolio se povećao za 2,7% na 213,5 milijardi evra, dok su se depoziti klijenata povećali za 3,0% na 239,7 milijardi evra. Troškovi rizika su se povećali za 5 baznih poena u odnosu na isti period prethodne godine na 211 miliona evra, dok se koeficijent problematičnih kredita (NPL) neznatno povećao na 2,4% (12/2023: 2,3%). Neto rezultat ove bankarske grupe na kraju septembra ove godine iznosio je 2,52 milijarde evra (1-9/2023: 2,31 milijardu evra).

„Naš obim odobrenih kredita se povećao u prvih devet meseci, premda je ekonomsko okruženje i dalje oslabljeno. Posebno primećujemo da stambeni krediti posle dužeg vremena pokazuju znake oporavka, u značajnoj meri zbog opadanja referentnih kamatnih stopa. Iako su se naši troškovi rizika neznatno povećali, i dalje su na niskom nivou i naša kapitalizacija je veoma snažna. Sve ovo nam omogućava da nastavimo da ispunjavamo svoju ulogu u pružanju finansiranja za investicije i razvoj u našem regionu, kao i da nastavimo svoj put ka daljem rastu,“ izjavio je Peter Bosek, predsednik Izvršnog odbora Erste Grupe.

„Prvih devet meseci karakterisao je stabilan rast našeg operativnog poslovanja. Uspeli smo da blago povećamo obim kredita i da unapredimo sve osnovne komponente prihoda. Sve to je dovelo do povećanja operativnog rezultata za gotovo osam procenata. Na osnovu toga možemo da iz više uglova dodatno revidiramo naviše svoju već pozitivnu prognozu za 2024. godinu,“ prokomentarisao je Štefan Dorfler, finansijski direktor Erste Grupe.

Finansijski rezultati (bilans uspeha) za period od januara do septembra 2024. godine porede se s rezultatima za period od januara do septembra 2023. godine, a stavke bilansa stanja od 30. septembra 2024. godine sa stavkama od 31. decembra 2023. godine.

Neto prihod od kamata povećan zahvaljujući većem obimu kredita

Neto prihod od kamata povećao se na 5.591 milion EUR (+3,1%; 5.422 miliona EUR), na svim ključnim tržištima izuzev Austrije, na bazi većeg obima kredita i nižih kamatnih rashoda za depozite klijenata. Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 2.158 miliona EUR (+11,4%; 1.938 miliona EUR). Rast je zabeležen na svim ključnim tržištima, najviše u uslugama platnog prometa i u upravljanju sredstvima. Neto rezultat od trgovanja se povećao na 428 miliona EUR (337 miliona EUR); stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha opala je na -70 miliona EUR (-18 miliona EUR). Kretanje ove dve stavke uglavnom se moglo pripisati efektima valuacije. Operativni prihodi su porasli na 8.319 miliona EUR (+5,9%; 7.853 miliona EUR).

Poboljšan operativni rezultat, kao i koeficijent troškova i prihoda 

Opšti administrativni rashodi porasli su na 3.809 miliona EUR (+3,7%; 3.675 miliona EUR). Rashodi za zaposlene povećali su se na 2.318 miliona EUR (+5,6%; 2.195 miliona EUR) zbog povećanja zarada. Ostali administrativni rashodi povećali su se na 1.086 miliona EUR (+2,3%; 1.062 miliona EUR). Dok su uplate u programe osiguranja depozita koje su uključene u ostale administrativne rashode – i uglavnom već unapred proknjižene za celu 2024. godinu – opale na 72 miliona EUR (119 miliona EUR), rashodi za IT su porasli na 451 miliona EUR (403 miliona EUR). Amortizacija i depresijacija iznosile su 405 miliona EUR (-2,9%; 417 miliona EUR). Opšte uzev, operativni rezultat je značajno porastao i iznosio je 4.510 miliona EUR (+7,9%; 4.178 miliona EUR), a koeficijent troškova i prihoda se poboljšao i iznosio je 45,8% (46,8%).

Koeficijent problematičnih kredita (NPL) i dalje na niskom nivou od 2,4%

Neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata („troškovi rizika“) iznosile su -211 miliona EUR ili 13 baznih poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima (128 miliona EUR ili 8 baznih poena). Izdvajanja za rezervisanja po kreditima i potraživanjima zabeležena su najviše u Austriji. Zabeleženi su pozitivni doprinosi prihoda od naplate već otpisanih kredita, takođe najviše u Austriji. Koeficijent problematičnih kredita (NPL) na osnovu bruto kredita odobrenih klijentima zabeležio je neznatan porast i iznosio je 2,4% (2,3%). Koeficijent pokrivenosti problematičnih kredita (isključujući sredstva obezbeđenja) opao je na 78,7% (85,1%).

Snažan operativan rezultat osnova za veću neto dobit

Ostali operativni rezultat iznosio je -289 miliona EUR (-327 miliona EUR). To obuhvata izdvajanje u iznosu od 90 miliona EUR za rezervisanje po osnovu međubankarskog oslobađanja u skladu s članom 6, odeljak 1, pododeljak 28 (2. rečenica) austrijskog Zakona o PDV-u. To oslobađanje Evropski sud pravde ili Komisija EU mogli bi klasifikovati kao pomoć koja nije u skladu s pravom EU i stoga će možda morati da bude refundirano. Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka, koji su već uključeni u ovu stavku za celu 2024. godinu, zabeležili su značajan pad na 28 miliona EUR (113 miliona EUR), jer u evrozoni 2024. godine neće biti naplaćene redovne godišnje uplate. Dažbine na bankarsko poslovanje plaćene su na sva četiri ključna tržišta. One iznose 194 miliona EUR (148 miliona EUR) i utiču na ostali operativni rezultat. Od toga, 137 miliona EUR (119 miliona EUR) plaćeno je u Mađarskoj. U Austriji, porez na bankarsko poslovanje iznosio je 30 miliona EUR (29 miliona EUR), u Rumuniji 27 miliona EUR (novouvedeno 2024. godine). Porez na bankarsko poslovanje u Slovačkoj od 74 miliona EUR proknjižen je na stavci poreza na dobit.

Porezi na dobit iznosili su 817 miliona EUR (670 miliona EUR). Pad dela dobiti koji pripada manjinskim udelima na 653 miliona EUR (741 milion EUR) bio je posledica nižih profitabilnosti štedionica. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća porastao je na 2.516 miliona EUR (2.310 miliona EUR) na bazi snažnog operativnog rezultata i boljeg ostalog operativnog rezultata.

Povećan obim kredita i depozita, koeficijent CET1 na nivou od 15,6% (pro forma)

Ukupan kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 27,4 milijarde EUR (26,1 milijarda EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), osnovni akcijski kapital (CET1, konačni) iznosio je 23,6 milijardi EUR (22,9 milijardi EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) 29,9 milijardi EUR (29,1 milijarda EUR). Periodična dobit za prvu polovinu godine uključena je u gore navedene rezultate, ali periodična dobit za treći kvartal nije. Ukupni rizik (rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik, CRR, konačni) porastao je na 155,9 milijardi EUR (146,5 milijardi EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 15,1% (15,7%), odnosno 15,6% na pro forma osnovi, dok je koeficijent ukupnog kapitala iznosio 19,2% (19,9%).

Bilansna suma se povećala na 346,5 milijardi EUR (+2,8%; 337,2 milijarde EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda opali su na 24,0 milijardi EUR (36,7 milijardi EUR), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli – najviše u Austriji i Češkoj Republici – na 33,2 milijarde EUR (21,4 milijarde EUR). Od početka godine, krediti i potraživanja dati klijentima porasli su na 213,5 milijardi EUR (+2,7%; 207,8 milijardi EUR). Na strani pasive, depoziti banaka zabeležili su pad na 16,9 milijardi EUR (22,9 milijardi EUR). Depoziti klijenata su porasli – najviše u Češkoj Republici i Rumuniji – na 239,7 milijardi EUR (+3,0%; 232,8 milijardi EUR). Koeficijent kredita i depozita iznosio je 89,0% (89,3%).

Prognoza

Nakon dobrog razvoja poslovanja u prvih devet meseci godine, Erste Grupa je svoju finansijsku prognozu za 2024. godinu ponovo revidirala naviše i sada ima za cilj prinos na materijalni kapital (ROTE) od preko 16%, u odnosu na ranije prognoziranih preko 15%.

Neto profitabilnost koja je bolja od očekivane trebalo bi da prvenstveno bude bazirana na višim neto prihodima od kamata, za koje se sada predviđa da će porasti za više od 2% u odnosu na 2023. godinu (prethodno: nepromenjeni u odnosu na prethodnu godinu). To se može pripisati pozitivnim efektima promenjenih kamata na depozite klijenata i kredite sa fiksnom stopom, kao i rastu kredita za oko 5% (nepromenjen) i veće dobiti po osnovu portfolija obveznica, što sve i više nego kompenzuje negativni efekat smanjenja kamatnih stopa od strane centralnih banaka. Očekivanja u pogledu rasta neto prihoda od naknada i provizija (porast za oko 10% u odnosu na 2023. godinu) i inflacije operativnih rashoda (porast za oko 5% u odnosu na 2023. godinu) ostaju nepromenjena.

Posledično se i prognoza u pogledu operativne efikasnosti poboljšala. Erste Grupa sada predviđa koeficijent troškova i prihoda koji neće biti viši od 48%. Prognoza za troškove rizika ostaje nepromenjena na nivou od 20 baznih poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima, kako ekonomski rezultati u zemljama u kojima Erste Grupa posluje – mada pokazuju određeno odstupanje u pogledu rasta BDP-a u rasponu od otprilike 0% do 4% za 2024. godinu – ostaju u velikoj meri nepromenjeni.