Pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi, koja rangira najbolje univerzitete na svetu, za 124 mesta, je baš loša vest, ravna ispadanju iz Lige šampiona u fudbalu. Koliko je važno prisustvo na listi 1.000 najboljih univerziteta govori to da se negde diplome univerziteta sa Šangajske liste ne proveravaju, a da se od 2012. od kako je BU ušao na listu, vrednost njegove diplome uvećala dva puta. Dramatičan pad će zato izazvati negativne posledice po akademsku zajednicu i zato pitanje – zbog čega je Beogradski univerzitet pao na Šangajskoj listi – krije i odgovor kako da ne ispadnemo sa broda za Šangaj.
Da li je reč samo o nedovoljnom ulaganju u nauku, ili postoje i neki drugi razlozi? Koliko je važan broj (lažnih) doktorata i odlazak citiranih profesora i naučnika čime njihova intelektualna svojima prelazi na drugi univerzitet?
Ipak, iako su neki pojedinici „vukli“, mi smo najznačajnije poene dobijali po ukupnom broju radova, koji objave svi naši naučnici, napominje prof. dr Tibor Sabo, nekadašnji pomoćnik ministra za nauku.
„Međutim, od 2013. do danas nadležno ministarstvo povlači niz pogrešnih koraka i epilog je sunovrat BU na svetskoj sceni u poslednje tri godine, a ne samo sada! Jedna od dve ključne greške je nesprovođenje rekategorizacije, 2013, 2015, i 2017 godine ili raspisivanje Konkursa po ugledu na 2005. i 2010. godinu koji su očigledno doneli svetski priznate rezultate. Shvativši da Ministarstvo ne vodi računa o tome koliko i gde naučnici objavljuju radova, oni gube motivaciju i daleko manje publikuju nego ranije i kao rezultat dolazi ovaj katastrofalni pad od 100 mesta, odnosno pad od čak dve kategorije u poslednje tru godine, kada smo bili i u prvih 300 mesta na svetu. Dalje, umesto da izvrši rekategorizaciju i tako ponovo motiviše naučnike, Ministarstvo pre mesec dana predlaže nov Zakon kojim se faktički ukida različito finansiranje i ponovo uvodi uravnilovku koja je ukinuta 2004. godine. Kao posledicu svega ovoga, u narednim godinama možemo očekivati i dalji pad nauke i sve gore pozicije na svetskim listama“, kaže Sabo.
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
Eto!
A sta drugo ocekivati u totalno raspaloj drzavi bez morala i obraza? I zapravo, kome ce ti fakulteti uopste sutra trebati, jer se radi bas sve da se narod sto vise zatup[i i pasivizira, jer gospodari zivota i smrti misle da ce tako moci doveka da vladaju i pljackaju, pa ce sve normalno i mislece ionako otici sto dalje od ovog devetog kruga pakla. Dakle, narode, ako imas bilo kuda da odes, BEZI STO PRE, DOK JOS MOZES!
Iskusni istrazivac
Slazem se sa prof. Sabo-om da je velika greska, sto za projekat, koji je planiran 2010, a poceo sa realizacijom od 2011, nije sprovedena rekategorizacija, a nije raspisan ni novi konkurs, nakon 5 god. Kao istrazivac I neko ko se decenijama bavi naukom, ja medjutim drugacije vidim problem. Profesora Saboa smatram direktno odgovornim sto je nauku sveo na puko brojanje radova, sto nas I jeste dovelo do kraha na Sangajskoj listi, posle vrtoglavog uspeha. Pare su uglavnom odlazile pojedinim grupama, narocito na fakultetima, koje su jacale, I uz pomoc ministarstva (Djelica da ne pominjemo, sto znaci nije samo to od SNSa) gde su, kao raznorazni pomocnici ministra, donosili zakone I podzakonska akta sa ciljem ojacavanja svojih fakulteta I svojih grupa. Pogledajte hronoloski Razvoj Inovacionih cenara. Prvi ih osnivaju pomocnici ministra, koji su doneli taj zakon, koji su vremeno prolagodjavali svojim grupama. Sve mlade naucnike su "zarobili" u svoje centre, a Instituti, cak ni nacionalni tesko dolaze do mladog kadra. Narvno, praceno je promenom zakona da mogu ucestvovati na projekte, posto su ih prvo nezakonito smestili na projekte. Na Masinskom fakultetu, evo citamo, najcitiraniji Profesor nije dobio ni laptop, a kamo li kabinet. Pri tome, posto nema eksperimente, vec je teoreticar, nezamislivo je da radi bez kvalitetnog kompjutera. Najveci naucni Institut Vinca, doveden je do ivice, ne dozvoljavajuci mu da izabere direktora, koji podrzava nauku. Znaci pokusavaju da ga udalje od nauke. Dosta istrazivaca je dopisivano na radove, samo da bi se dobilo sto vise para. Iskusni istrazivaci odlaze u penziju i u inostranstvo, zajedno sa mladjim kolegama koji su pokusali da se posteno bave naukom. Resavsko prepisivacka skola mladjih a ima I starijih naravno, zeljnih para a ne nauke, pocinje da preovladava. Sve cesce plagiraju radove, a kako nemaju znanja, na zalost pogresno prepisuju. Treba znati I prepisati. A tek javne nabavke u nauci. A nabavka opreme preko JUPa (uveo DS, na pocetku projektnog ciklusa), nije adekvatno funkcionisala, pa pojedini istrazivaci ni do dan danas nisu dobili opremu. Ako nesto administrativno nije dobro uradjeno na pocetku nabavke, cekate po pola do godinu dana da bi zavrsili zapocete eksperimente. U nauci se ne moze planirati sta ce se sve desiti, kad se zapocinje ekperiment, da bi znali sta sve treba da se poruci. Nismo carobnjaci, mi smo samo naucnici, koji hoce posteno da rade svoj posao, ne da prepisuju I stancaju radove.
Istrazivac A5 kategorije
Ne slažem se da MPNTR uvodi uravnilovku!!! To je zabluda. Činjenica je da je Univerzitet skočio na Šangajskoj rang listi tako sto su INSTITUTI bili uslovljeni da potpisuju afiliaciju BU. Zauzvrat nisu dobili ništa ( pravo metorstva i sl). A sada kada treba da dobiju institucionalno finansiranje sada se to naziva uravnilovka. POŠTEN I PRAVI NAUČNIK RADI I OBJAVLJUJE ZBOG SVOG PORIVA, i to samo onda kada ima nešto pametno da objavi!!! A to sto su se svi raspisali kada je uvedena stimulacija kroz platne kategorije to samo govori o tome kako se ljudi lako prodaju... objavljivale su se gluposti i dopisivali na radove... Postavite pravedan sistem, uložite u Institute, u reagense i repromaterijal i nagradite ljude pristojnim platama i rezultat neće izostati. Ali nemojmo dozvoliti da IS A1 ili neko ko radi u finansijski manje zahtevnoj oblasti ima veću platu od VNS i NS. Učinite bar nešto za institute i rezultat neće izostati. U oblasti biomedicinskih nauka oprema i istraživanja daleko prevazilaze ono sto se dobija kao DMT II. I uvedite ozbiljniji sistem procene naucnog doprinosa a ne samo radić po radić .... Izostanak evaluacije tokom poslednjih gotovo 8 godina doveo nas je u situaciju da oni koji su ućarili ranije za svoje radiće i dalje primaju znacajno veću platu od onih kojima su u medjuvremenu objavljivali više. Sistem nagradjivanja publikovanja koristi samo Univerzitetu, a nauci u Srbiji škodi.