Bila je subota, deset sati uveče, napolju je pljuštala kiša i duvao je jak vetar, to je bilo treće olujno nevreme u jednoj istoj sedmici, nevreme koje je dolazilo iz đenovljanskog zaliva, i preko jugo-istočnih delova Švajcarske ulazilo u Lombardiju, a zatim su oblaci puni vode jurili dalje, preko Slovenije, Hrvatske i Bosne, sve do Srbije, jednom rečju, bleštao je taj deo Evrope od predivnih munja koje su sevale. A u trpezariji je sve bilo mirno, i po cenu da postane dosadan i nepodnošljiv, dozvolite naratoru da se ovde uključi i da pokuša da objasni, ili barem da opiše situaciju, jer kad nikome nije ni do čega, onda je to za naratora najzahtevniji zadatak, jer kako opisati situaciju i ljude kojima više nije ni do čega, kao što su ljudi u toj našoj trpezariji, ali i uopšte, u celoj ovoj državi, ili u onome što se naziva društvom, vrlo je nejasno šta se više pod tim pojmom podrazumeva, osim da pomalo apstraktno to nazovemo želatinsko-histeričnom velikom nazovi verskom zajednicom.
CEO TEKST ČITAJTE U VELIKOM LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD 27. JULA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
NAPOMENA: NAREDNI BROJ NEDELJNIKA IZLAZI 10. AVGUSTA
