Oči i nade su uprte u 2027. godinu. I ovog oktobra u naprednjačkim krugovima obeležena je stranačka slava Sveta Petka. Tom prilikom, Vučić je čestitao slavu partije, i to na jedan veoma neobičan način – tako što je podelio video-snimak sa gradilišta EXPO u Beogradu. Ima li Vučić ambicije da te godine uvede ponovo na mala vrata „kancelarski sistem“? Ili će možda da se menja Ustav, pa da se predsednik bira u Skupštini, a to bi onda mogao biti i Ivica Dačić. Ili će Vučić da se vrati na čelo partije i da preuzme model Jaroslava Kačinjskog iz njegove pozne faze vlasti; da ima svog predsednika i premijera, a da on kao šef partije i neprikosnoveni autoritet neformalno rukovodi državom. Vučiću neće biti problem da nađe i svog Andžeja Dudu, svog predsednika, i svog premijera Mateuša Moravjeckog. Naravno, Vučić sigurno ne bi bio ciničan da se u vlasti pojavi i formalno kao vicepremijer (i to još za bezbednost) a što je bio manir Kačinjskog.
Kao vešt tehnolog vlasti, iako sad zvanično nije predsednik partije, Vučić zna da je partija osnovni izvor legitimiteta. I da je neophodna i nadstranačkom narodnom vođi, a čemu je kao formi lične vlasti Vučić sklon otkada su počele propagandne skaske o srpskom svetu, pokretima za narod i državu i svesrpskim saborima. Sve deluje izvesnije za 2027, čak i da se kandiduje Novak Đoković od, na primer, duela za predsednika Srbije Vučević – Lutovac. Pa što se smejete? Zar se Vučević u datim okolnostima loše snašao na mestu premijera i predsednika stranke, i zar Lutovac ne kaže da se nije umorio i da se kandiduje ponovo za predsednika Demokratske stranke u decembru ove godine.
Pa što bi se kandidovao ako nema i ambicije da bude i premijer ili predsednik države? I šta je tu toliko politički nelogično da DS ima svog predsedničkog kandidata? Jer, kao što će SNS morati sebe da preispituje u narednih godinu i po dana da bi se pripremila za te „odsudne izbore krajem 2026. ili početkom 2027. godine“, kako je najavio Vučić u još jednoj igri detekcije u Vršcu, i opozicija će morati sebe da preispituje i da se zapita zašto je neko uopšte predsednik stranke ako nema ambiciju i potencijal da sutra bude premijer ili predsednik države. Kao što su se nekad razrađivali zaključci komunističkih kongresa i plenuma, tako sad treba dešifrovati i poruke iz Vršca. Neko za zebnjom, neko sa nadom. Uglavnom, iznova se proverava i trenira partijska dinamika i budnost.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 31. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
