Grupa intelektualca i istaknutih ličnosti iz oblasti kulture, nauke, obrazovanja, medija i pravosuđa potpisala je „ProGlas“, inicijativu kojom se građani Srbije pozivaju da na predstojećim izborima iskoriste svoje pravo glasa i daju doprinos promenama koje su, kako sami kažu, „u ovoj zemlji nužne“.
Prema informacijama koje su podelili inicijatori „ProGlasa“, za prva 24 sata potpisalo ga je više od 35.000 građana.
Inicijative ove vrste, objašnjava za Nedeljnik izvršni direktor CeSID-a Bojan klačar, „nisu nikakva novina ni u Srbiji, a ni u svetu“. Kao što nisu ni pokušaji javnih, istaknutih ličnosti da utiču na političke (naročito izborne) procese.
Prvi ovakav slučaj zabeležen je još 1920. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, u jeku predizborne predsedničke kampanje, kada je pevač i glumac Al Jolson (inače smatran jednom od najvećih američkih zvezda 20-ih godina prošlog veka) potpuno otvoreno i nedvosmisleno iskoristio svoju popularnost u svrhu promocije republikanskog kandidata Vorena Hardinga. Danas, sto godina kasnije, javne ličnosti, za razliku od dobrog starog Jolsona, više ne pribegavaju unamljivanju orkestara uz čiju bi pratnju odmarširale do predsednikove kuće i pesmom i klicanjem pokušale da ga poguraju u njegovoj izbornoj trci; javne ličnosti danas su se okrenule daleko suptilnijim i sofisticiranjim metodama davanja podrške određenim političkim opcijama ili pozivanja građana na političku participaciju, koje se uglavnom svode na postovanje, šerovanje, lajkovanje.
Ili, kao što je slučaj i sa „ProGlasom“, pokretanjem inicijativa.
„Inicijative poput „ProGlasa“ zapravo su nastale na drugim, razvijenijim političkim tržištima, nakon čega su se ti trendovi prelili i van njihovih granica“, objašnjava Klačar za Nedeljnik. Eto na primer, 2018. godine, uoči „midterm“ izbora u Sjedinjenim Državama, bivša prva dama Amerike Mišel Obama pokrenula je inicijativu pod nazivom „When We All Vote“ u želji da kod građana probudi svest o tome koliko je zapravo bitno glasati, a među prvim potpisnicima našli su se, između ostalih, i Tom Henks, Kris Pol, Fejt Hil, Lin-Manuel Miranda. Sličan zadatak imala je i inicijativa „Glam up The Midterms“ iza koje su stajali komičari i TV lica poput Bilija Ajhner i Konana O Brajena.
Kako objašnjava Klačar, „inicijativa donekle sličnih ovima bilo je i u Srbiji, i to su prvenstveno „Apel 100“ koji se okupio u predsedničkoj kampanji Saše Jankovića 2017. godine (neki od potpisnika bili su Goran Marković, Nikola Kojo, Nikola Đuričko) ili proglas „Za bolju Srbiju“ kada je 650 javnih ličnosti (Željko Rebrača, Svetlana Ražnatović, Predrag Gaga Antonijević, itd.) podržalo Aleksandra Vučića“. Međutim, ono što je po Klačarevom mišljenju ključna distinkcija između „ProGlasa“ koji je nasličniji američkim modelima i pomenute dve inicijative, jeste to što su ove prethodne „ipak bile direktno vezane za određene političare, dok „ProGlas“ to radi indirektno.“
„Čini se da je inicijativa ProGlas nastala iz dva razloga“, kaže Klačar. „Prvi je da animira manje zainteresovane i apatičnije birače srednje i srednje-starije generacije, a drugi je da bude neka vrsta alternativne kampanje i podrške za opoziciju okupljenu oko liste „Srbija protiv nasilja. U osnovi svih ovih kampanja jeste da se transponuje uticaj i popularnost javnih ličnosti za određene ciljne grupe do kojih političari teže dolaze. Ove kampanje mogu da budu značajne jer se obraćaju drugačijim rečnikom nego što to čine političari, što nadilaze uobičajeni teren političke borbe, otvaraju više važnih društvenih pitanja i što mogu da mobilišu one birače do kojih uobičajeni stranački kanali komunikacije ne dopiru. U tom smislu je ova inicijativa važna i može da bude veoma korisna za opoziciju s tim što bi stranačka kampanja i ProGlas morali da budu komplementarni i da se dopunjuju.“
Među prvih 14 potpisnika i osnivača „ProGlasa“ našli su se Dragan Bjelogrlić, Svetlana Bojković, Srdan Golubović, prof. dr Filip Ejdus, Ljubomir Simović, prof. dr Vladimir Kostić, prof. dr Ivanka Popović, Miodrag Majić, prof. dr Miodrag Jovanović, prof. dr Vladica Cverković, Gojko Božović, prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović, Biljana Stepanović i Petar Peca Popović.
U zvaničnom tekstu inicijative oni navode kako niko od njih „nema nameru da se bori za bilo kakve pozicije i funkcije, niti da se upušta u igre vlasti i moći“, već da žele da zajedno s građanima „prevaziđu sopstvene strahove i nepoverenja i da se udruže u borbi za drugačiju Srbiju.“
Parlamentarni, beogradski i lokalni izbori zakazani su za 17. decembar ove godine.
Tagovi
