Invazija Vladimira Putina na Ukrajinu inspirisala je globalni odgovor bez presedana. Vlade država širom sveta poslale su pomoć i oružje Ukrajincima i organizovale žestoke sankcije usmerene ka ruskoj ekonomiji u nadi da će primorati Kremlj da se povuče.
Obični ljudi širom sveta nalaze svoje načine kako da pokažu nezadovoljstvo koje je izazvala ruska agresija. Želja da se na bilo koji način pomogne onima nad kojima se vrši masakr je ono što nas čini ljudima. U sukobu sa silom kakva je Rusija nije teško osetiti se bespomoćno, tako da bilo kakav vid protesta može biti od pomoći.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tražio je od Amerikanaca da prestanu da kupuju proizvode kompanija koje su nastavile sa poslovanjem u Rusiji – kakve su Dankin Donats, Ribok i Sabvej. Međutim, to ne znači da je sve od pomoći. Otkako je invazija počela, videli smo veliki broj reakcija koje su predstavljale više prazan simbolizam i ksenofobija, nego akt podrške, piše Gardijan.
Ranije ovog meseca, grupa zvaničnika u malom gradu pokraj Njujorka pozvali su novinare kako bi ispratili njihovo bacanje flaša votke na trotoar. Ovaj događaj je došao nakon zabrane prodaje votke u 11 američkih država i protesta vlasnika barova širom zemlje.
U realnosti, manje od jednog procenta američog uvoza votke dolazi iz Rusije. Stoličnaja, koja je promenila ime brenda u Stoli ovog meseca, proizvodi se u Letoniji, a napravio ju je kritičar Putina koji je izbačen iz Rusije 2000. godine. Svedka je napravljena u Švedskoj, a Smirnof u SAD. Jedna radnja je događaj bacanja flaša votke iskoristila na domišljat način i u svom izlogu napisala da nema potrebe da se votka baca bilo gde osim u čašu.
Votka nije jedini „ruski“ proizvod koji je na tapetu nevezano od toga da li stvarno potiče iz Rusije. Vlasnik delikatesne radnje u Severnoj Karolini Rik Anderson promenio je ime ruskog dresinga u „Ukrajinski dresing“ i na taj način privukao pažnju medija.
„Ukrajinski dresing ima isti ukus kao prethodni, samo bez tragova genocida“, rekao je Anderson za svoj „novi“ proizvod. Međutim, kao i italijanski i francuski – ruski dresing se takođe proizvodi u SAD, a istoričari veruju da je nastao u Novom Hempširu.
Neki vlasnici restorana su otišli još dalje, pa je tako Le Roj Žucep sa Kvebeka promenio ime jednog od jela koje na francuskom zvuči kao prezime ruskog predsednika (poutine). Umesto toga, naziv je promenjen u „pomfrit-sir-sos“.
Neki su ipak razumeli da protest protiv ruske hrane neće mnogo doprineti sankcijama. Nacionalni muzej senfa u Viskonsinu prošle nedelje je zamenio ruski senf znakom kojim obaveštava da će se ovaj proizvod vratiti u vitrine „čim se završi invazija na Ukrajinu i Rusija je prizna kao suverenu državu“.
Međutim, u muzeju su ubrzo promenili svoju odluku.
„Ne želimo da verujemo da je prikazivanje ruskog senfa odgovorno za rat u Ukrajini. Zbog toga ga vraćamo kao deo postavke i pozivamo sve da učestvuju u prikupljanju pomoći za ruske izbeglice“, rekao je osnivač muzeja, Beri Levenson.
Neki od najpoznatijih Rusa u istoriji se takođe izbegavaju, uprkos tome što nisu živi vekovima. Univerzitet u Milanu je zabranio dela ruskog pisca Fjodora Dostojevskog zbog toga što je Rus. Institucija je navela da želi da izbegne bilo kakve kontroverze u ovom momentu visokih tenzija.
Univerzitet je međutim odustao od zabrane, nakon što su oni koji su branili Dostojevskog istakli da je on bio poslat u gulag zbog diskutovanja o zabranjenim knjigama za vreme carske Rusije.
Filharmonija iz Kardifa odlučila je da sa svog programa izuzme dela Petra Iljiča Čajkovoskog. Direktor orkestra je tvrdio kako takva odluka nema veze sa tim što je Čajkovski Rus, već da je zbog toga što je sviranje njegove muzike neprikladno u ovom trenutku.
Neprofitna svemirska organizacija u SAD je promenila ime svog fonda koje je bilo posvećeno sovjetskom astronautu Juriju Gagarinu – prvom čoveku koji je odleteo u svemir. Godišnji gala događaj koji je sedam godina nosio naziv „Jurijeva večera“, sada se zove „Slavljenje svemira“.
EA Sport je izbacio ruski nacionalni tim iz svoje globalno popularne igre FIFA „zbog solidarnosti sa ruskim narodom“.
Ipak, najbeskorisniji vid protesta je onaj usmeren ka običnim ruskim državljanima. U Nemačkoj, Kanadi, SAD i na Novom Zelandu, sve je više prijava za zlostavljanje od strane ruskih imigranata koji bivaju uznemiravani gde god da se nalaze. Glavne mete razbojnika bili su ruski restorani i crkve u Njujorku, Čikagu i Kanadi, iako su svi oni protiv ruske invazije na Ukrajinu.
Najbolji način da se pomogne Ukrajini jesu donacije onima na koje je rat ostavio najveće posledice. Rusofobija nije način na koji će se pomoći ukrajinskom narodu – ona samo može da naruši jedinstvo u borbi protiv rata.