(Beta) – Od oko 40 evropskih zemalja koje imaju oružane snage ukupno 14 ima neku vrstu vojnog roka, pojedine zemlje poput Švedske su se odlučile da ga ponovo uvedu a Moldavija da ga ukine, pokazalo je istraživanje objavljeno u emisiji „Dozvolite“ Radio-televizije Srbije.
Kako se navodi, u Evropi vojni rok imaju Finska, Švedska, Norveška, Danska, Austrija, Švajcarska, Litvanija, Estonija, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Grčka, Turska i Kipar.
„Sistemi su različiti, svaka zemlja ima svoje specifičnosti, ali se mogu svrstati u dve grupe – sa liberalnijim i rigidnijim sistemom služenja vojnog roka“, navodi se i dodaje da je Moldavija nedavno odlučila da ukine vojni rok dok su gradjani Austrije i Švajcarske na referendumu odbacili takvu ideju.
Pojedine zemlje NATO su ukinule, pa vratile vojnu obavezu. Konkretno, Litvanija je 2007. godine ukinula tu obavezu ali je osam godina kasnije obnovila i za služenje vojnog roka postoji veliko interesovanje zbog straha od mogućeg napada Rusije.
Kako se navodi, u većini zemalja postoji i opcija prava na prigovor savesti, a u tom slučaju regruti služe u civilnim i državnim institucijama.
U Finskoj je vojska obavezna za zdravstveno sposobne muškarce, dok žene služe dobrovoljno. Vojni rok traje od 165 do 347 dana, u zavisnosti od i specijalnosti, dok oko 20 odsto Finaca služi 11 meseci u civilnoj službi.
Švedjani su vojni rok ukinuli 2010. godine ali su ga ponovo uveli 2018. godine. Od oko 90.000 mladića i devojaka koji svake godine postanu punoletni, vojska regrutuje oko 13.000 a na služenje pozove oko 4.000 fizički i psihički najsposobnijih, dok ostali nemaju nikakve obaveze. Vojni rok traje od četiri do 12 meseci.
U Norveškoj se služi dobrovoljno šest, 12 ili 18 meseci tako što se svi punoletni mladići i devojke regrutuju a u vojsku se pozivaju oni koji su izrazili spremnost za tako nešto. Mladići i devojke su ravnopravni u pravima i obavezama a po završetku roka država im daje odredjene privilegije kod školovanja ili zapošljavanja.
Estonija nikada nije ni ukidala vojni rok i vojska tamo traje od osam do 11 meseci, dok je Litvanija ponovo uvela vojni rok. U toj zemlji godišnje služi oko 4.000 regruta i oni imaju platu od oko 3.000 evra, što je nekoliko puta više od prosečne plate u toj zemlji. Poslodavci koji zaposle bivšeg vojnika oslobodjeni su poreza i doprinosa šest meseci.
Švajcarci su ogromnom većinom 2013. godine odbili na referendumu da se ukine opšta vojna obaveza a regruti koji ne žele da služe plaćaju porez od tri odsto godišnje zarade do 37. godine.
U Austriji vojni rok traje šest meseci a nešto više od polovine regruta se odluči za služenje pod oružjem, dok ostali obavljaju civilnu službu.
„Moldavija je zemlja koja ima specifičnu situaciju. Jednostrano odvojeni deo teritorije posle rata 90-ih godina – Pridnjestrovlje, poslednjih godina ukida vojnu obavezu. Od 2018. zvanična državna politika je da se predje na profesionalnu vojsku i cilj je da u toku ove godine oružane snage budu u potpunosti profesionalizovane, što će zavisti od finansijske situacije u zemlji“, navodi se u analizi emisije „Dozvolite“.
