Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci značajnim delom veruju da su njihovi jezici zasebni. Pokušaji hrvatskog nacionalizma da prevode srpske filmove napušteni su, bez zvanično navedenog obrazloženja. Izazvavši priličan podsmeh u srpskoj javnosti, ovaj ikarovski pokušaj naišao je na rezignaciju u Hrvatskoj. Bošnjaci su svoj jezik nazvali po državi, nastojeći da nacije koje ga ne prihvataju (!) označe kao „nedomicilne“. U Crnoj Gori se išlo na radikalni raskid, budući da većina građana i prema zvaničnim popisima još uvek misli da govori srpski jezik. Početkom 21. veka u Nikšiću je grupa gimnazijskih profesora izbačena sa posla zato što su predavali srpski jezik prema važećim programima i rezultatima nauke o jeziku. Stvaranjem crnogorskog jezika azbuci su dodata dva slova – dvoglasa (!) – ali kada je predsednik parlamenta iz SDP-a uveo novo pismo u zvanično saobraćanje, postao je predmet poruge. Tek što je smenjen, njegov nekadašnji partijski drug, sada vođa jedne još manje političke organizacije, povukao je pravopis. Pokušaj da se 2016. i 2017. postigne nekakav dogovor o zajedničkom jeziku izazvao je otpore koji su imali različita utemeljenja: u Hrvatskoj su protivnici grdili stvaranje jezičke „Velike Srbije“, a u Srbiji su se žalili što im radi zajedništva predlažu jezik bez imena.
Prilikom pomiriteljskih poseta napuštenom i, bez istinskog života u pozadini, obnovljenom ličkom Smiljanu, rodnom mestu Nikole Tesle, tadašnji srpski predsednik citirao je nekakvu misao prema kojoj bi međusobna mržnja – da ju je moguće transformisati – dala mnogo električne energije.
Ipak, iza te i tolike mržnje krije se i neka neobična bliskost.
NOVI NASTAVAK FELJTONA „ISTORIJA JUGOSFERE“ U MAGAZINU ISTORIJA KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NEDELJNIK
CEO TEKST U MAGAZINU ISTORIJA KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NEDELJNIK.
ROĐENDANSKI BROJ NA 96 STRANA. NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 13. OKTOBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
