Globalni broj pušača i dalje raste, a pušenje je prouzrokovalo skoro 8 miliona smrtnih slučajeva u 2019. godini, uključujući jednu od pet smrti među muškarcima. Čak 90% novih pušača postane zavisno do 25. godine – sprečavanje adolescenata da započnu da puše je presudno za promenu toka ove epidemije za sledeću generaciju.
Zemlje moraju da ispune svoje obaveze da usvoje i sprovedu efikasne politike kontrole duvana, uključujući veće poreze na duvanske proizvode. Zabrana oglašavanja duvana, uključujući i putem društvenih mreža, i okruženja bez pušenja mogu dodatno da pomognu u sprečavanju započinjana pušenja među mladima.
Najopsežniji podaci o globalnim trendovima u pušenju ističu njegovu ogromnu zdravstvenu štetu. Broj pušača širom sveta povećao se na 1,1 milijardu u 2019. godini, a pušenje duvana prouzrokovalo je 7,7 miliona smrtnih slučajeva – uključujući 1 od 5 smrtnih slučajeva kod muškaraca širom sveta.
Naročito zabrinjavaju stalno visoke stope pušenja među mladima, s tim što više od polovine zemalja širom sveta ne pokazuje napredak u smanjenju pušenja kod starih od 15 do 24 godine. Čak 89% novih pušača postaje zavisno do 25. godine. Zaštita mladih od zavisnosti od nikotina tokom ovog kritičnog perioda biće presudno za eliminisanje upotrebe duvana među sledećom generacijom.
Koristeći podatke iz 3625 reprezentativnih anketa, tri nove studije objavljene u časopisima The Lancet i The Lancet Public Health u saradnji sa Global Burden of Disease pružaju globalne procene prevalencije pušenja u 204 zemlje kod muškaraca i žena starijih od 15 godina, uključujući godine započinjanae, povezane bolesti i rizike među sadašnjim i bivšim pušačima, kao i prva analiza globalnih trendova u upotrebi duvana za žvakanje.
Uoči Svetskog dana bez duvana (31. maja), autori pozivaju sve zemlje da hitno usvoje i sprovedu sveobuhvatan paket politika zasnovanih na dokazima kako bi se smanjila prevalencija upotrebe duvana i sprečilo započinjanje pušenja, posebno među adolescentima i mladima.
„Pušenje je glavni faktor rizika koji ugrožava zdravlje ljudi širom sveta, ali kontrola duvana je krajnje nedovoljna u mnogim zemljama sveta. Ako osoba ne postane redovni pušač do 25. godine, vrlo je malo verovatno da će postati pušač. Ovo predstavlja priliku za intervencije koje mogu da spreče mlade da počnu da puše i poboljšaju svoje zdravlje do kraja života “, kaže profesor Emanuela Gakidou sa Institut za zdravstvenu metriku i procenu (IHME), Univerziteta u Sijetlu u Vašingtonu.
Pušači žive deset godina kraće
Od 1990. godine, globalna prevalencija pušenja kod muškaraca smanjila se za 27,5%, a kod žena za 37,7%. Međutim, dvadeset zemalja je zabeležilo značajan porast prevalencije među muškarcima, a 12 među ženama. U polovini zemalja smanjenje prevalencije nije išlo u korak sa rastom stanovništva, a broj trenutnih pušača se povećao.
Deset zemalja sa najvećim brojem pušača duvana u 2019. godini, koje zajedno čine gotovo dve trećine svetske populacije pušača duvana, su Kina, Indija, Indonezija, SAD, Rusija, Bangladeš, Japan, Turska, Vijetnam i Filipini – svaki treći pušač duvana (341 milion) živi u Kini.
U 2019. pušenje je povezano sa 1,7 miliona smrtnih slučajeva od ishemijske bolesti srca, 1,6 miliona smrtnih slučajeva od hronične opstruktivne plućne bolesti, 1,3 miliona smrtnih slučajeva od karcinoma traheje, bronhija i pluća i skoro milion smrtnih slučajeva od moždanog udara.
Prethodne studije su pokazale da će najmanje jedan od dvoje dugodišnjih pušača umreti od uzroka koji su direktno povezani sa pušenjem, i da pušači imaju prosečan životni vek deset godina niži od nepušača.
Otprilike 87% smrtnih slučajeva zbog duvana pušenja dogodilo se među sadašnjim pušačima. Samo 6% globalnih smrtnih slučajeva zbog duvana dogodilo se među osobama koje su prestale da puše najmanje 15 godina ranije.
Zemlje sa najvećom potrošnjom po osobi uglavnom su bile u Evropi. Globalno, svaki treći pušač i svaka peta ženska osoba puši dnevno 20 ili više ekvivalenata cigareta.
„Bihejvioralne i biološke studije sugerišu da su mladi ljudi posebno osetljivi na zavisnost, a epidemija duvana nastaviće se i narednih godina ukoliko zemlje ne budu mogle dramatično da smanje broj novih pušača počev od svake godine“, kaže Marisa Reicma, glavna autorka studija o pušenju.
U 2019. godini je procenjeno da je bilo 155 miliona pušača starih između 15 i 24 godine – što je 20,1% mladića i 5,0% mladih žena, globalno. Dve trećine (65,5%) svih sadašnjih pušača počelo je da puši do 20. godine, a 89% pušača počelo je do 25. godine.
Ovo ukazuje na kritični starosni period tokom kojeg pojedinci razvijaju zavisnost od nikotina i prelaze u afirmisane pušače.
U 12 zemalja i teritorija u 2019. godini više od tri mlade osobe su bili pušači, uključujući Bugarsku, Hrvatsku, Letoniju, Francusku, Čile, Tursku i Grenland, kao i pet pacifičkih ostrva.
Globalno, prevalencija pušenja među mladima smanjila se između 1990. i 2019. i među mladićima (-32,9%) i među mladim ženama (-37,6%). Napredak je varirao među zemljama, a samo 81 je postigla značajan pad prevalencije među mladima. Više od polovine zemalja nije doživelo nikakve promene. U mnogim zemljama napredak u smanjenju prevalencije pušenja nije išao u korak sa povećanjem populacije, što je rezultiralo značajnim povećanjem broja mladih pušača.
Indija, Egipat i Indonezija imali su najveći apsolutni porast broja mladih pušača. U Turskoj, Jordanu i Zambiji zabeležen je najveći porast broja mladih žena pušača.
„U zemljama u kojima se prevalencija pušenja među mladima značajno smanjila, starost u kojoj ljudi počinju da puše ostala je konstantna tokom vremena. To je ohrabrujući dokaz da intervencije u potpunosti sprečavaju pušenje, za razliku od samo odlaganja starosti u koje ljudi počinju da puše “, dodaje Reicma.
Tagovi
