Pekić je osim na porodicu i literaturu, mnogo toga polagao i ulagao u prijatelje. Jedan od njih je bio čuveni, danas pomalo zaboravljeni dramski pisac Đorđe Lebović.
„Rastanak kao kraj svake ljubavi i svakog prijateljstva. Gubitak kao smisao postojanja. Nestajanje kao krov života“, zabeležio je Đorđe u svojoj dnevničkoj svesci na dan smrti jednog od najbližih prijatelja Borislava Pekića, 1992. godine.
Pekić i Lebović su provodili mnoge zajedničke dane u dobrovoljnim egzilima iz naporne, ponekad i nakazne svakodnevice, u Herceg-Novom i Dubrovniku, na Kosmaju i Zlatiboru, u Sarajevu, Podgori i Rovinju. Jednom su sedeli u Gradskoj kafani u Dubrovniku. Đorđe je rekao: „Vreme lepo, nebo vedro. Pred nama plava pučina morska obasjana suncem.“ Pekić je bio alergičan na ove trivijalne opise koje su, inače, obojica koristili kao indikacije u filmskim scenarijima. Đorđe je to povremeno ubacivao u njihov razgovor, samo da bi ga malo pecnuo. Kada bi prekardašio, Pekić bi reagovao: „Prekini, inače ću početi da govorim u desetercima.“
Osim pozorišnih i radio drama, Đorđe je pisao je tekstualne predloške za stripove, a radio je i kao scenarista na nekim od najgledanijih domaćih filmova. Pekić je uvek bio uz njega, i u prijateljstvu i u poslu.
Krajem 1968. godine scenario za čuveni partizanski film „Most“ bio je završen – osim jedne scene. Najvažnije. Đorđe nije uspeo da sruši most. Glavni zaplet bio je veoma jednostavan: partizani moraju da dignu most u vazduh, a Nemci moraju da ga sačuvaju. Reditelj Hajrudin Šiba Krvavac zahtevao je što presudniji motiv: „Od te akcije treba da zavisi ishod Drugog svetskog rata“, pokušavao je da natera scenaristu da pronađe što spektakularnije rešenje. Lebović je našao dovoljno jake i opravdane motive za rušenje mosta, koji se nisu upadljivo kosili s autentičnim događajima iz prošlosti, ispleo je priču sa dosta zapleta i obrta, diferencirao likove, koliko je to u akcionom filmu dozvoljeno – ali most nije uspeo da sruši. Film je krenuo u realizaciju: podeljene su uloge, izabrane lokacije, napravljen predračun i, što je najvažnije – obezbeđena su finansijska sredstva. Trebalo je da padne prva klapa – ali scenarista nije uspeo da sruši most, a reditelja je hvatala panika.
O svemu ovom pričala mi je Lebovićeva supruga Zlata:
„Lebović nije imao drugog izbora nego da pozove vrhunskog stratega za ratne operacije – Borislava Pekića, da mu pomogne…
***
Iz knjige Aleksandra Đuričića „Borislav Pekić: Pisac i prorok“ koja se dobija na poklon uz Nedeljnik od četvrtka 1. jula.
Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.
U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.
Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.
U narednim brojevima očekuju vas ekskluzivne knjige o Milošu Crnjanskom, Isidori Sekulić, Zoranu Đinđiću, Dobrici Ćosiću…
U jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.
Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.
Tagovi
