Od samita BRIKSA do samita G20

Ko će voditi svetske poslove u 21. veku? Zapad, posebno Sjedinjene Američke Države, koje su dominirale od kraja Drugog svetskog rata? Ili zemlje Juga, pre svega Kina i Indija, koje zahtevaju reorganizaciju međunarodnog sistema. Proširenje BRIKS-a predstavlja značajan korak ka planetarnom ponovnom izbalansiranju, ali još je dalek put do realizacije tih ciljeva

Kraj leta je doživeo neobično diplomatsko uzbuđenje. Još je uočljivije jer domaćini velikih manevara, Južna Afrika i Indija, ne pripadaju zapadnom svetu. Naime, tek što se završio samit BRIKS-a (akronim za Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) 24. avgusta u Johanesburgu, te iste zemlje su se ponovo sastale u okviru Grupe 20 (G20), nešto više zapadnjački orijentisane, 10. septembra u Nju Delhiju. To je bila čista slučajnost u kalendaru, ali ta blizina u vremenu još jasnije je istakla razliku između ova dva tela, kao slika u malom sveta koji se menja.

Prvi samit, koji je bio predstavljen kao umirući pre nego što je počeo, ili bar paralizovan nesuglasicama između Indije i Kine, ipak je pokazao svoju vitalnost primivši šest novih članica. Neki komentatori govore o „istorijskom preokretu„, dok drugi vide samo „komunikacioni trik„. Sastanak ne zaslužuje ni ovako veliku euforiju, ni ovako veliki nedostatak perspektive. Jedna stvar je očigledna: BRIKS privlači više od dvadeset novih zemalja koje čekaju da budu pridružene.

Drugi samit trebao je označiti povratak Zapada, koji je sve više osporavan u zemljama Juga. Završio se neuspehom, jer bogate zemlje nisu uspele nametnuti svoju viziju i čak su se povukle u odnosu na prošlogodišnji Bali samit koji je osudio „invaziju Rusije„. Završno saopštenje ovaj put se odnosi na „rat u Ukrajini„: „Formulacija koju su pristalice Kijeva, poput Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika, ranije odbacile jer je implicirala da Rusija i Ukrajina imaju isti nivo odgovornosti, primećuje Financial Times. (…) To je težak udarac za zapadne zemlje koje su prošle godine pokušavale ubediti zemlje u razvoju da osude Moskvu i podrže Ukrajinu„. Jug osuđuje rat, ali se ne slaže s zapadnim narativom.

Na ovom G20 samitu, došlo je do integracije Afričke unije (na istom nivou kao i Evropska unija), što se može tumačiti kao otvaranje. Ipak, malo je verovatno da će to promeniti odnos snaga. Da bi zaboravili razočaranje sa samita u Nju Delhiju, američko predsedništvo i njeni medijski saveznici istakli su predlog Džozefa Bajdena, koji je prihvaćen od svih, da se stvori „koridor“ koji će povezivati Indiju i Evropu preko Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), Saudijske Arabije, Jordana, Izraela, sa železnicom, brzim podvodnim kablom i vodonikovim gasovodom. Predsednica Evropske komisije, Ursula von der Lejen, u ekstazi oduševljeno je izjavila: „Ovo je mnogo više od obične železničke pruge ili kabla, ovo je zeleni i digitalni most koji će povezati kontinente i civilizacije.”

Trenutno su trase nejasne, a finansiranje nepostojeće. Na prošlogodišnjem G20 samitu, Bajden je lansirao ideju partnerstva za infrastrukturu i globalne investicije (PIIM), koje je trebalo da se suprotstavi čuvenom kineskom Putu svile. Međutim, dolari koji su trebali da teku stižu samo kap po kap… kad stignu. Bez čekanja, ostatak sveta se organizuje, razmišlja o drugim „koridorima„, kao što je Međunarodni transportni koridor Sever-Jug (INSTC), koji povezuje Rusiju, Iran i Indiju, a uskoro će mu se pridružiti Turska, Kazahstan, Oman… U pogledu razvoja, zapadna obećanja nisu dovoljna da privuku siromašne ili zemlje u razvoju na svoju stranu. To je takođe ono što odražava uspeh samita u Johanesburgu.

Da bismo sagledali put koji je pređen, moramo se setiti da je akronim BRIKS nastao pod perom američkog ekonomiste Džima Onila, koji je radio za investicionu banku Goldman Sachs, 2001. U njegovom umu, članovi grupe su bili samo četiri, a „s“ na kraju označavao je množinu. Cilj je bio ukazati na njihov brz razvoj, kako će ga on i dvojica njegovih kolega kasnije obrazložiti: „Ako sve ide kao što treba, u manje od 40 godina, ekomije BRIKS-a mogle bi nadmašiti ekonomije G6 [koji okuplja šest najbogatijih zemalja]”.

Tokom pregovora o trgovinskim sporazumima sa zapadnim zemljama radi ubrzanja liberalizacije razmene u svim oblastima, ove četiri zemlje su odlučile da ostvare akronim i prvi put se sastanu u Rusiji 2009. godine, zatim u Brazilu naredne godine, i godinu dana kasnije u Kini gde im se pridružuje Južna Afrika. BRIKS – sa (…)

PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.

ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.

ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.