„Želeo sam da sve bude kontradiktorno: široke pantalone, a kaput uzan, šešir premali, a cipele prevelike. Senet je očekivao starijeg čoveka, pa sam stavio brčiće koji bi dodali godine bez skrivanja izraza lica.“
Tako je u autobiografiji 1964. godine Čarli Čaplin opisao nastanak večne filmske Skitnice. Ona se prvi put dogegala u istoimenom filmu 1915. godine, a stvari koje je nosio Čarli je pozajmio na putu do šminkernice. Jedino je štap bio njegov.
Za razliku od lika, koji ga je proslavio, uvek spremnog na vragolije u pokušajima da život učini lepšim, Čarli je bio trezven čovek.
Uprkos milionima koje je zaradio, živeo je preterano skromno. Njegovu kuću u Holivudu zvali su „raspadnuta“ jer su je podigli radnici iz studija po njegovom nacrtu. Ali bila je pogodna za snimanja.
„Sve što mi je potrebno da napravim komediju je park, policajac i lepa devojka“, govorio je čuveni sineasta.
Kao svaka, i Čaplinove komedije su bile ozbiljne socijalne priče i kritika društva.
Detinjstvo, kao prepisano iz Dikensovih romana, bilo je potka njegovih filmova. Bilo mu je pet godina kada se prvi put pojavio na sceni. Pevao je umesto majke i zaradio prvi novac. Rano detinjstvo proteklo je u strašnom siromaštvu, piše RTS.
O tom perodu Čarli Čaplin je napisao: „Bio sam veoma svestan sramote naše bede. Čak su i najsiromašnija deca nedeljom imala domaću večeru. Pečenje kod kuće značilo je ugled, to je bio ritual koji je razlikovao jednu siromašnu klasu od druge. Oni koji sebi nisu mogli da priušte nedeljnu večeru kod kuće bili su pripadnici klase prosjaka, a mi smo bili baš to“.
Nikad nije izgubio sposobnost kojom publiku istovremeno tera na smeh i suze. Nije snimao na osnovu pisanog scenarija sve do pred kraj karijere. Ideju je razvijao u hodu, pa je zato bilo bezbroj ponavljanja scena.
Nikada nije prikazao film kojim nije bio potpuno zadovoljan. Ženio se četiri puta, imao je 11 dece. Bio je optuživan, proganjan što zbog politike što zbog odnosa prema ženama. Za svoj sedamdeseti rođendan 16. aprila 1959. Čarli Čaplin je napisao mudrosti Kada sam zaista počeo da volim sebe i poklonio ih svetu.
„Nema potrebe da se bojimo svađa, suočavanja niti bilo kakvih problema, jer i zvezde se ponekad sudare pa i iz tog sudara nastane neki novi svet. Danas, ja znam da se to zove život“, napisao je veliki Čarli.
Tagovi
