Kada se oni koji su protiv Dražena Petrovića igrali, koji su sa njim delili svlačionicu, koji su ga gledali kao klinci na malim ekranima, ili iz prvog reda ili novinarske lože na velikim scenama, osvrnu na ono što ga je u tom periodu činilo posebnim, svako će izvući nešto drugo i sve će se na kraju svesti na isto. Killer sense.
„Sećam se posle Olimpijskih igara u Seulu, gde sam bio cimer sa Rađom, da smo morali da čekamo sedam dana na povratak. Svi smo se razmileli i nismo se videli tih sedam dana, znali smo samo kada treba da se nađemo. A Dražen je odmah sutradan tražio salu u kojoj može da trenira“, priča mi Obradović.
Njegov cimer iz Seula, tu je Draženovu opsednutost košarkom i spremnost da teško radi video i kao primer i kao pritisak, sve ono što pravi lideri moraju da nose u sebi.
„Ako je neko bio vođa“, kaže mi Rađa, „to je bio Dražen.“
„U tom našem jugoslovenskom sistemu, u kom sa profom Nikolićem radimo tri-četiri sata i više nas poslije treninga boli glava nego noge, u kom se ide na planine i tamo duša ispušta na pripremama na kojima postanemo ka braća, u tom je sistemu najzahtjevniji čovjek bio – Dražen. On bi te prvi kritikovao ako se ne trudiš. I prije selektora.“
I nije bilo važno da li se igra utakmica protiv Drim tima, ili nevažni prijateljski meč. Čuj mene, nevažni.
„Pamtim, dolazimo u Poljsku i u hotelu nema teretana. Poslije pola sata zove on i kaže adresu. Mi sjedamo u taksi i dolazimo tamo, a ono raspali klub za dizanje tegova i njihova raspala teretana. Ali je teretana. I mora se raditi“, objašnjava Rađa i priseća se poslednje Draženove utakmice za reprezentaciju Hrvatske. Naravno da je i tu bilo „problema“.
„Zadnja utakmica Draženova protiv Slovenije u Poljskoj. Totalno nebitna jer smo igrali finale kvalifikacija a prva tri idu na Evropsko, što znači da je stvarno bilo nebitno. Svima osim njemu. I naravno da se pri kraju utakmice koju smo izgubili nas dva posvađamo. Ko kome nije dodao, ko nije zagradio. I ne govorimo. Ranom zorom sjedimo on, ja i Stojko za istim stolom i pijemo kavu. Kaže on Stojku da mi reče da sam idiot, a ja opet isto tako preko Stojka njemu da je on idiot. Nema veze šta igraš, važno ili ne, uvijek si morao biti na sto posto. Tako je mislio i zarazio ostale.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
Tagovi
