Bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin dobio je juče odlikovanje direktora Federalne bezbednosne službe Rusije. Orden za saradnju, ruske Federalne službe bezbednosti, uručen mu je u Moskvi.
„Za izuzetan profesionalizam i doprinos saradnji srpske i ruske službe“, bile su propratne reči direktora FSB i generala armije Aleksandra Bortnikova.
Tim činom, Vulin je postao treći srpski političar koji je u poslednja dva meseca dobio neko rusko priznanje. Pre njega su to bili Dušan Bajatović, podpredsednik Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i Nenad Popović, predsednik Srpske narodne partije.
Bajatović je, kao dugogodišnji generalni sekretar JP Srbijagas, dobio orden za doprinos međunarodnoj saradnji dve zemlje. S druge strane, Popović je odlikovan kao „Zaslužni energetičar Ruske Federacije“.
Kada je reč o Vulinu, njegovo odlikovanje je došlo posle višegodišnjeg i doslednog negovanja odnosa sa Rusijom. Pre nešto više od tri godine, u to ime, Vulin je kao ministar odbrane dobio priznanje od strane ruskog ambasadora.
Aleksandar Bocan-Harčenko je Vulinu tada predao „Spomenicu direktora Federalne službe Ruske Federacije“, naglasivši da je to veoma značajna nagrada u Rusiji.
Spomenica je zapravo bila znak zahvalnosti za „ostvarenu vojno-tehničku saradnju, povodom 75 godina pobede nad fašizmom“.
U periodu između dva odlikovanja, počeo je rat u Ukrajini. Međutim, Vulin je ostao jedan od retkih lidra koji se već u prvim mesecima nakon izbijanja rata direktno sastajao sa ruskim ministrima, i prisustvovao konferencijama u Moskvi.
„Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji i koja nije postala deo antiruske histerije“, rekao je Vulin šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu.
Tada, a između ostalog i na narednim prijemima u Moskvi, govorio je da Srbija ne zaboravlja „vekovno bratstvo“ sa Rusijom i podsetio na to da je „Srbija zahvalna Moskvi na vekovnom poštovanju njenog suvereniteta i integriteta“.
Ipak, zbog svog koketiranja i saradnje sa Moskvom, Vulin je u julu 2022. godine završio na crnoj listi Ministarstva finansija Sjedinjenih Država.
Sankcionisan je zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, ali i zbog veza sa Rusijom.
„Ovom odlukom se Aleksandar Vulin smatra odgovornim za koruptivna i destabilizujuća dela koja su omogućila ruske maligne aktivnosti u regionu“, rekao je podsekretar Ministarstva finansija SAD Brajan E. Nelson.
U odluci Ministarstva finansija takođe je pisalo i to da je Vulin koristio svoje javne pozicije da podrži Rusiju.
„Na taj način je olakšavao ruske maligne aktivnosti koje degradiraju bezbednost i stabilnost Zapadnog Balkana i tako obezbedio Rusiji platformu za dalji uticaj u regionu.“
Nekoliko meseci kasnije Vulin je podneo ostavku na funkciju direktora Bezbednosno-informativne agencije Srbije.
„Podnosim neopozivu ostavku na mesto direktora BIA“, saopštio je 3. novembra Aleksandar Vulin.
Osim reči o tragedijama koje su Srbiju zadesile u maju prošle godine, Vulin je povodom svoje ostavke pomenuo i „pritiske koje SAD i EU vrše zbog njegovog odnosa sa Rusijom“.
„Oni traže moju glavu kao preduslov za neuvođenje sankcija Srbiji. Nisam uzrok ucena i pritisaka na Srbiju i Srpski svet, ali neću da dozvolim da budem povod za ucene i pritiske na Srbiju i Srpski svet. Zato podnosim neopozivu ostavku na mesto direktora BIA“, naveo je Vulin.
Vulin je tada dodao da „Evropa i SAD od Srbije traže da prizna Kosovo, da napusti Republiku Srpsku i da uvodeći sankcije Rusiji prestane da bude suverena zemlja i nacija“.