Legendarni srpski košarkaš i sadašnji generalni menadžer Sakramento Kingsa Vlade Divac istako da mu je velika čast što će biti primljen u Kuću slavnih NBA lige.
„Kao mladić nisam mogao ni da zamislim da će mi se ovakve šanse ukazati u ovom divnom sportu. Košarka je brinula o meni ceo moj život, a ja sam uvek sam radio sve što sam mogao da joj na neki način uzvratim. Bilo je to neverovatno putovanje i želeo bih da zahvalim svojoj porodici na podršci. Takođe, zahvalan sam svojim saigračima, trenerima, ljudim iz stručnih štabova, kolegama i navijačima koji su odigrali važnu ulogu i koji su mi pomogli da ostvarim ovaj neverovatan uspeh“, rekao je proslavljeni srpski košarkaš.
Ovime je Divčeva košarkaška karijera zaokružena baš onako kako je trebalo.
Prvi inostrani košarkaš u NBA ligi koji je odigrao više od hiljadu utakmica i jedan od najkompletnijih centara svoje ere, ne samo da je otvorio vrata neameričkim košarkašima u svet najbolje košarke, nego je i doživeo da jedan košarkaši klub pod svodove svoje dvorane podigne dres sa njegovim imenom. U NBA svetu to je velika stvar.
Međutim, ovo je prilika da Vlade Divac stavi Srbiju na mapu američke Kuće slavnih, pošto je do sada naša „sportska diplomatija“ zakazala da upiše svoje ime u mesto najboljih.
Pre Divca čast da budu članovi Kuće slavnih, od što bi se reklo naših, dobili su veliki Bora Stanković kao funkcioner, profesor Aleksandar Nikolić kao trener i legenda Dražen Dalipagić kao košarkaš.
U obrazloženju za Dalipagića u Kući slavnih podseća da je sa 12 medalja na evropskim, svetskim i olimpijskim takmičenjima jedan od najuspešnijih sportista u jugoslovenskoj istoriji. Jedina geografska odrednica, osim one sporedne da je igrao u Partizanu, je i ta da je rođen u Mostaru, odnosno Bosni i Hercegovini.
Za Boru Stankovića i Acu Nikolića, tvorce jugoslovesnke, srpske i beogradske košarke, piše takođe samo da su rođeni u BiH. Za Boru da je rođen u Bihaću, a za profu Nikolića da je rođen u Sarajevu.
Za Nikolića piše da je otac jugoslovenske košarke, podseća se kako je vodio reprezentaciju Jugoslavije u pobedi nad moćnim Sovjetima Aleksandra Gomeljskog 1977. godine, a na maloj mapi sveta tačkicom je obeležena Bosna i hercegovina kao njegovo mesto rođenja.
S druge strane, u kratkoj biografiji Dražena Petrovića se beleže uspesi sa jugslovenskom reprezentacijom kao i uspesi sa Cibonom u „hrvatskoj ligi“ 1985. godine?!
U biografiji Dina Rađe, koji je prošle godine postao član kuće slavnih, piše se o njegovom doprinosu hrvatskoj košarci 1989. godine kada je Jugoplastika osvojila Kup evropskih šampiona.
Čak i za jugoslovenskog reprezetativca Krešimira Ćosića piše da je bio heroj na terenu i van njega u svojoj rodnoj Hrvatskoj.
Dobrodošli u zemlju košarke.
Tagovi
