Odbijanje vakcine protiv korone može biti povezano sa traumom iz detinjstva

Odbijanje ili nevoljnost da se primi vakcina protiv Covid-19 može biti povezano sa traumatskim događajima u detinjstvu, kao što su odvajanje roditelja, zanemarivanje ili fizičko, verbalno i seksualno zlostavljanje, pokazuju nova istraživanja.

Oni koji su patili u detinjstvu takođe najmanje veruju zvaničnim informacijama o koronavirusu, poštuju pravila ograničenja ili nose maske tokom pandemije, otkrili su stručnjaci za javno zdravlje Velike Britanije.

Dve godine nakon što je virus prvi put stigao u Veliku Britaniju i godinu dana nakon što su vakcine za zaštitu od njega bile dostupne besplatno u ovoj zemlji, milioni ljudi tek treba da budu vakcinisani. Skoro jedna od 10 osoba u Velikoj Britaniji – 9% – još uvek nije dobila ni jednu dozu.

Zdravstveni stručnjaci pokušavaju da otkriju zašto. Sada nalazi nove studije objavljeni u časopisu BMJ Open sugerišu da oklevanje sa vakcinom protiv Covid-19 može biti povezano sa traumom iz detinjstva.

Istraživači su anketirali 2.285 ljudi starijih od 18 godina u Velsu tokom ograničenja karantina između 2020. i 2021. Njima su postavljena pitanja o devet različitih negativnih iskustava iz detinjstva kao i o niskom poverenju u zvanične informacije o Covid-19, da li podržavaju uklanjanje socijalnog distanciranja i obavezna pokrivala za lice, i kršenje pravila i neodlučnost o vakcinaciji.

Negativna iskustva uključuju zanemarivanje, fizičko, psihičko ili seksualno maltretiranje i odrastanje u domaćinstvu pogođenom nasiljem u porodici, zloupotrebom supstanci ili alkohola i drugim problemima. Roditelji koji se razdvajaju ili razvode, koji su ih napustili ili roditelj sa mentalnim zdravstvenim problemima su drugi primeri. Devet uključenih u studiju su: fizičko, verbalno i seksualno zlostavljanje, roditeljsko odvajanje, izloženost nasilju u porodici, život sa članom domaćinstva sa mentalnim bolestima, zloupotrebom alkohola i/ili droga, ili članom porodice u zatvoru. Polovina ispitanika u studiji nije iskusila nikakvu traumu u detinjstvu, svaki peti je pretrpeo jedan tip, otprilike svaki šesti je prijavio dve ili tri, a jedan od 10 je prijavio četiri ili više.

Rezultati su pokazali da što su ljudi iskusili više trauma u ​​detinjstvu, veća je verovatnoća da će imati nepoverenje u zvanične informacije o Covid-19, da će se osećati nepravedno ograničenim od strane vlade i podržati ukidanje obaveznih maski za lice. Ljudi su imali dvostruko veće šanse da prekrše pravila ako su imali četiri ili više problema u poređenju sa nijednim, dok je neodlučnost u vezi sa vakcinacijom bila tri puta veća sa više od četiri problemau poređenju sa nijednim. Više od četiri su takođe bila povezana sa željom da se ukine socijalno distanciranje.

Oklevanje u vezi sa vakcinacijom je procenjeno na 38% za one od 18 do 29 godina sa više od četiri navedenih problema, iako je veća verovatnoća da će se starije starosne grupe vakcinisati.

Ovo je bila opservacijska studija i nije mogla da utvrdi uzrok. Istraživači su takođe priznali upozorenje na svoje nalaze, koji su se oslanjali na lično podsećanje. Žene su bile prezastupljene, dok su ljudi iz etničkih manjina bili nedovoljno zastupljeni.

Ipak, istraživači su istakli da je poznato da ljudi koji su pretrpeli traumu u detinjstvu imaju veće zdravstvene rizike tokom životnog veka. Rezultati ovde sugerišu da bi oni mogli imati više poteškoća sa poštovanjem mera kontrole javnog zdravlja i shodno tome zahtevati dodatnu podršku.

„Ovo je važno ne samo za trenutnu pandemiju već i za druge vanredne situacije u javnom zdravlju koje će se pojaviti u budućnosti“, rekli su oni.

„Hitno je potrebno bolje razumevanje kako povećati njihovo poverenje u zdravstvene sisteme i poštovanje zdravstvenih smernica. Bez razmatranja kako najbolje angažovati takve pojedince, neki rizikuju da budu efektivno isključeni iz intervencija za zdravlje stanovništva, ostajući u većem riziku od infekcije i predstavljajući potencijalni rizik od prenošenja na druge”, dodaju istraživači.