(Beta) – Odbrana Jakupa Krasnićija (Krasniqi) tvrdila je danas, pred specijalnim kosovskim sudom u Hagu, da Krasnići, kao portparol OVK, nije bio umešan u vojna dejstva i da stoga ne može biti odgovoran za zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, za koje je optužen.
„Nema dokaza koji povezuju Krasnićija sa bilo kojim zločinom, niti sa udruženim zločinačkim poduhvatom…Krasnići nikada nije trebalo ni da bude optužen“, rekla je, u uvodnoj reči, njegova braniteljka Venkatešvari Alagendra (Venkateswari).
Krasnići (72) je optužen, kao član Glavnog štaba (GŠ) OVK, za zlodela u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih su 102 ubijena, od marta 1998. do septembra 1999.
Zajedno s Krasnićijem, optuženi su Hašim Tači (Hashim Thaci), Kadri Veselji (Veseli) i Redžep Seljimi (Rexhep Selimi).
Krasnićijeva braniteljka pobijala je tvrdnju tužilaca da su zločini boraca OVK, tokom i posle sukoba na Kosovu, bili deo zločinačkog poduhvata i politike koju su sprovodili optuženi.
„Dokazati zločine pojedinaca iz OVK nije dovoljno da bi se ti zločini povezali s Krasnićijem“, naglasila je Alagendra, tvrdeći da su to bili „lokalni incidenti“, a ne organizovana kampanja.
Zločine posle NATO bombardovanja i povlačenja srpskih snaga, u junu 1999, Alagendra je predstavila kao „osvetu“ pojedinaca u haotičnoj situaciji koju „niko nije mogao da kontroliše“
Po zastupnici odbrane, Krasnići je bio „i geografski udaljen“ od poprišta tih zlodela, jer je od početka februara 1999. bio na pregovorima u Francuskoj, a potom, do juna te godine, u Albaniji.
Alagendra je negirala da je Krasnići bio autor svih saopštenja GŠ OVK, a naročito onih o likvidacijama „kolaboranata“ i „špijuna“, koja su tužioci citirali na početku sudjenja.
Tužioci su ta saopštenja pronašli u Krasnićijevoj kući, prilikom njegovog hapšenja u novembru 2020.
Krasnićijeva braniteljka je tvrdila da ih je optuženi skupljao kao „pisac“ i „istoričar“ i da to ne znači da ih je sve pisao.
Kao i advokati trojice saoptuženih, Alagendra je rekla da OVK nikada nije bila organizovana vojska i da zato GŠ nije imao komandu i kontrolu nad jedinicama na terenu.
„Dokazi će pokazati da u OVK nikada nije bilo efektivnog lanca komande“, kazala je Alagendra.
Ona je ocenila da su tužioci „zanemarili“ presude kojim je Haški tribunal oslobodio krivice oblasne komandnate OVK Ramuša Haradinaja (Ramush) i Fatmira LJimaja (Limaj) za zločine na Kosovu koji su sada u optužnici protiv četvorice članova GŠ OVK.
„Ako nije mogla biti dokazana odgovornost zapovednika na lokalnom nivou (OVK) za te zločine, kako onda možemo očekivati da bude dokazana na nivou članova GŠ“, upitala je Alagendra.
Tužioci su, po Krasnićijevoj branitelji, prevideli činjenicu da je NATO podržavao OVK.
„To bi značilo da je NATO podržavao zločinačko udruženje. To ne može biti i pogrešno je“, rekla je Alagendra.
Sam Krasnići ponovio je, u opširnom obraćanju sudu, da je „potpuno nevin“, a optužnicu je nazvao „klevetom“.
„Ja nikada nisam bio u službi nekakve zločinačke politike i savest mi je čista. Nikada nisam počinio zločin za vreme, ni posle rata“, podvukao je optuženi.
Saopštenja GŠ OVK, koja je pisao, po njemu su bila „propaganda u cilju podrške našem ratu za oslobodjenje“ i „oživljavanja nade u ujedinjenje sa Albanijom“.
Krasnići je rekao i da dugotrajna medjunarodna istraga nije našla „ni najmanji dokaz“ za tvrdnje bivše da je OVK trgovala ljudskim organima, koje su poslužile kao „pretekst“ za optužnicu protiv njega i trojice članova GŠ OVK.
Sudjenje će biti nastavljeno 11. aprila iskazom prvog svedoka optužbe.
U 10 tačaka, Tači (54), Veselji (55), Seljimi (52) i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja (Syla), Ljah Brahimaj (Lahi), Fatmir Ljimaj (Limaj), Sujelman Seljimi (Sylejman), Rustem Mustafa (Rrustem), Šukri Buja (Shukri), Ljatif Gaši (Latif Gashi) i Sabit Geci.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi GŠ OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
To su ponovili i 3. aprila na početku sudjenja.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen), a sud, čije je zvanično ime Specijalizovana veća Kosova, više puta je odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobodjeni.
Pored predsedavajućeg Čarla Smita (Charles Smith) iz SAD, u veću koje sudi Tačiju i saoptuženima su još sudije Kristof Bart (Christoph Barthe) iz Nemačke i Ginel Metro (Guenael Metraux) iz Švajcarske. Rezervni sudija je Fergal Gejnor (Gaynor) iz Republike Irske.
Tagovi
